Захваљујући вакцинама многе заразне болести су постале прошлост, а неке су стављене „под контролу“. Имунизација је значајно допринела смањењу смртности, посебно деце, коју су узроковале ове болести. У Европском региону Светске здравствене организације већ две деценије једна недеља у априлу посвећена је имунизацији. Ове године обележена је од 27. априла до 3. маја под слоганом „Имунизација за све је остварљив циљ“ како би се промовисала свест о значају вакцина у превенцији болести и заштити живота. Овим поводом у среду 30. априла, одржана је конференција за новинаре у Заводу за јавно здравље Чачак. О значају имунизације, као и неопходности што већег обухвата становништва, посебно деце, говорили су др Аксентије Тошић, директор ЗЗЈЗ Чачак и др Сања Јовановић, специјалиста педијатрије у чачанском Дечјем диспанзеру.
Вакцина је један од најзначајнијих изума цивилизације. Спроводи се више од сто година и захваљујући томе искорењене су бројне заразне болести које су биле веома смртоносне. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње, подсетили су здравствени радници. Када је реч о врстама, обухвату и резултатима вакцинације, према речима др Тошића, Србија је међу најуспешнијим земљама у свету.
– Мада су вакцине најефикаснија превентивна мера од многих болести, ипак се не примењују у довољном обиму, све док не дођемо у ситуацију када се нешто деси… Тек тада схватимо колико је та превентива важна и вредна – рекао је др Тошић и подсетио да вакцине које добијају деца до 18. године дају дуготрајнији имунитет, тако да се њихов значај види у каснијем периоду живота.
Многе смртоносне заразне болести човечанство је заборавило, захваљујући вакцинама, напоменула је и др Сања Јовановић. Како је сликовито рекла, данашњи студенти медицине, на срећу, немају много прилике да виде тешка стања оболелих од неких инфективних болести, попут полиомијелитиса (дечја парализа), дифтерије…
– Имунизацијом се спречава и тетанус, једно веома тешко обољење, које није заразно. Изазива је бактерија која је свуда око нас и свака повреда, пре свега убодна, је добра подлога за развој ове болести, која оставља доживотни инвалидитет. А смртоносна је у веома високом проценту – само је један од примера важности вакцина о којима је говорила др Јовановић.
Иако су очигледни примери користи и значаја у очувању здравља и живота људи, у последњих десетак година у свету, па и у Србији, влада „антивакцинална атмосфера“, чему доприносе медији и интернет, сматра др Сања Јовановић.
– Зато смо некад у ситуацији да данашње родитеље убеђујемо да раде оно што је најбоље за дете. У томе смо веома успешни, јер је вакцинални обухват у Дечјем диспанзеру, упркос свему, веома висок и традиционално, уназад тридесет година, међу највишим је у Србији. Ипак, и даље имамо проблем, посебно у имунизацији вакцином ММР. И поред свих апела и приче у медијима зашто ову вакцину треба давати, велико је „бомбардовање“ нетачним информацијама младих родитеља, који се осећају несигурно. Мада су они сами пре 20-30 година добијали ту исту вакцину! Поразно је да је обухват деце за ову вакцину пао, али је далеко бољи од републичког просека. Прошле године у Чачку је био 85 одсто, а требало би да буде већи од 96 одсто. Борба није лака, али чини ми се да млађе генерације родитеља, задњих неколико године, односно после ковида, схватају да су превенција и имунизација веома важни и да нас више слушају и боље разумеју – оцена је др Сање Јовановић.
Директор ЗЗЈЗ др Аксентије Тошић навео је да је у нашем здравственом систему „најпопуларнија“ вакцина против грипа, али да има интересовања и за неке друге вакцине које се примењују у новије време.
– Оно што је посебно интересантно, у последње две деценије све већи број наших суграђана прима вакцину против грипа, односно, повећава се за одређени проценат обухват становништва. У последњих неколико година, поред ове вакцине, дајемо и вакцину „пнеумо 23“, пре свега старијим пацијентима, као и онима који због разних индикација морају да је приме, пре свега, после одређених операција. Такође, старијима се дају и менигнококна и вакцина против хемофилуса инфлуенце Б – неке су од важних вакцина које је набројао др Тошић.
У последњих неколико година, деци и младима до двадесетак година старости препоручује се „гардасил“ вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ). Могу је примити и старији. И у овој имунизацији, најзначајнијој када је реч о превенцији рака грлића материце, од самог почетка примене у Србији по обухвату пацијената предњачи Моравички округ, а посебно Чачак. Ова вакцина код нас још није у обавезном календару, али је здравствени радници препоручују јер пружа доживотну заштиту, не само од рака грлића материце, већ и многих других тешких и преносивих обољења. Др Тошић је апеловао и да се наредне генерације у што већем броју одазову за ову вакцину, јер би овај добар тренд у блиској будућности могао да на веома мали проценат сведе број заражених и оболелих од ХПВ-а. То је посебно значајно, јер је Србија по броју оболелих од рака грлића материце међу водећим у Европи.
Весна Тртовић
ВЕЛИКИ КАШАЉ
Упркос имунизацији, у Србији се поново појавио велики кашаљ. Прошле године било је неколико деце оболеле од ове заразне болести у чачанском Дечјем диспанзеру и Општој болници. За појаву великог кашља, постоје одређени разлози, рекла је др Сања Јовановић.
– Тренд је да се овом имунизацијом обухватају и старије узрасне групе, односно одрасли, будући да поствакцинални имунитет од великог кашља није доживотни – појаснила је др Јовановић.
