Мештани ивањичких планинских села с пролећа и током лета муче муку да обране усеве од напада дивљих свиња. То је посебан проблем за старачка и самачка домаћинства. Уколико имају велико имање, па нису у ситуацији да га ограде, принуђени су да се довијају како да одбране усеве и летину.
-Не знам да ли је горе кад сејемо или кад треба да убирамо летину. Има их стално, углавном долазе ноћу и направе хаос. Зађу у њиву овде, онде, изваде рецимо кримпир и сваки начну. Упропастише кукуруз, раж, зоб. Направе путању, коридор кроз село, али ја сам овде одмах до шуме, први на удару – прича 67-годишњи Милан Марковић из Клепана, који са супругом и тастом обрађује велики део од укупно 14 хектара имања.
Да би се имање оградило треба доста улагања, па покушавају различитим методама да „држе“ дивље свиње подаље од својих засада.
-Свашта смо покушавали, од страшила преко пуштања гласне музике у њиви до прављења буке на различите начине. Тако смо таст и ја с прозора једне и друге куће затегли конопац на чијем крају је метални ланац с буздованом. Ставимо испред ранију и наизменично повлачимо конопац да буздован удара у њу као гонг. Тако смо се ноћу једно време смењивали и било је прилично делотворно, доста су нас заобилазили „дивљаци“. Али ко ће да дежура стално ноћу. Онда сам пробао да искористим воду коју имам доле испод куће у ливади, да она покреће механизам који удара у лим и плаши свиње. За сада је то да кажем прототип, морам да га осавременим, да ставим јачи лим и нешто теже да јако звони. Размишљам и о „чобаници“, бар кад бих могао хектар, два да оградим, али велика је то инвестиција, каже Милан помињући у шали и друге методе попут привремених клопки, љутих зачина.
Исте муке има и Милорада Миленковић (75) из Ковиља, која у засеоку Васиљевићи живи сама. Обрађује имање колико може узгајајући поврће за своје потребе. Највише кромпир који, каже, готово да подели са „дивљацима“.
-Начну сваки који изваде и то после могу само да бацим. Јесте да сам сама, не плашим се, али немам начина да се против њих борим. Где год прођу и кроз њиве и ливаде, оставе пустош.
ШТЕТУ ПРИЈАВЉУЈУ ЛОВЦИМА
Дивље свиње праве штете на читавом планинском подручју, а мештани захтеве за надокнаду подносе ловачком удружењу. По речима Аца Алексића, управника ловишта Чемерница, које се пружа на око 72.000 хектара, годишње приме више од 50 захтева за одштету.
-Више од годину дана имамо сарадњу са Ауто-мото савезом и колективну полису. Оштећени треба да у седиште Удружења ловаца у Ивањици уз поседовни лист доставе и копије личне карте и текућег рачуна и пријаве штету коју ће комисија проценити и евентуално одобрити, уплатити одштету. Будући да је у овим селима доста угрожених старачких домаћинстава са малим приходима, ми смо уназад четири, пет година обезбеђивали електричне пастире и жицу. Више од 70 пастира смо поделили вредности скоро милион динара. Још увек понекад на овај начин изађемо у сусрет појединим мештанима.
На опаске сељана да су се дивље свиње превише намножиле, Алексић одговара да се Удружење труди да их држи на оптималном броју. Мужјаке лове током целе године, од 1. марта до 1. септембра чекањем а потом и групним ловом, док је женка заштићена.
По Алексићевим речима, пријављене штете се у 98% случајева односе на дивље свиње, али има притужби и на срне које брсте малине и на медведе. Будући да је медвед заштићен, поступак пријаве штете иде преко Министарства пољопривреде односно, инспектора заштите животне средине из Краљева, који сачињава записник и прикупља документацију.
Текст и фото: Ј. С.
