О ДЕМЕНЦИЈИ, ЈЕДНОМ ОД НАЈВЕЋИХ ИЗАЗОВА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА
У свету су све присутније нефармаколошке терапије за побољшање квалитета живота особа са деменцијом. Оне су веома разнолике – од наизглед дечијих игара, асоцијација, разговора, листања породичних албума, преко музике, арт и драма терапија, до потпуно индивидуализованих програма… Широк спектар ових терапија омогућава избор прилагођен стању и интересовању оних који живе са деменцијом. Све већа пажња придаје се и породичним неговатељима, којима се пружа помоћ кроз разне програме. Важно место у овој, за многе породице болној причи, припада вежбама, шетњама, боравку у природи, активностима значајним, пре свега, у превенцији деменције, али и касније, после дијагнозе, јер су добре за одржавање виталности, па и расположења. Које нефармаколошке терапије и програми се примењују у свету и какве резултате дају за „Чачански глас“говори др Слађана Павковић, која је последњих 15 година свог живота посветила деменцији. Професионално, а уједно са искреним саосећањем, чини се данас тако ретким у свету, др Павковић често волонтерски држи онлајн предавања и пружа подршку члановима породица особа које живе са деменцијом. Завршила је Медицинске студије на Универзитету у Тасманији, у Аустралији, где је предавач на Одсеку за бригу о деменцији, али је веома драгоцен стручњак за Србију, у коју се често враћа и као члан Српског удружења за Алцхајмерову болест „Сети се човека“ (СУАБ).
ШИРОК СПЕКТАР МОГУЋНОСТИ
Како истиче др Слађана Павковић, данас се нефармаколошке терапије не посматрају као „алтернатива“, већ као равноправан и незаобилазан део лечења. Lancet комисија из 2024. их изричито препоручује. Ово су неке од најзаступљенијих:
Терапија когнитивном стимулацијом има најјаче доказе. Постоје докази умереног квалитета из Cochrane прегледа 25 студија да терапија когнитивном стимулацијом побољшава когницију — за 1,99 поена више на MMSE тесту, у поређењу са контролним групама, уз клинички значајна побољшања у комуникацији и социјалној интеракцији. Реч је о структурисаним групним активностима – дискусијама, играма речи, асоцијацијама, оријентационим вежбама.
Музичка терапија је можда најистраженија нефармаколошка интервенција. Истраживања показују да интервенције музичком терапијом првенствено побољшавају памћење, језик и оријентацију код пацијената са Алцхајмеровом болешћу. Музика активира лимбички систем, супкортикална кола и емоционално повезане системе, изазивајући осећај благостања, а сама музика је веома ефикасна у повећању мождане пластичности. Посебно делује, јер се музичко памћење често очува и у узнапредованим фазама болести.
Индивидуализовани програми активности – активности прилагођене интересовањима и способностима конкретног пацијента. Мета-анализа седам студија о индивидуализованим програмима активности показала је умерен ефекат на побољшање квалитета живота, смањење неуропсихијатријских симптома и смањење оптерећења неговатеља.
Подршка породичним неговатељима је често занемарена, али изузетно важна. Мултикомпонентне интервенције за породичне неговатеље смањују депресију, оптерећење и стрес неговатеља и исплативе су.
Примењују се и друге методе, као што су: реминисцентна терапија (рад са сећањима и фотографијама из прошлости), терапија оријентацијом у реалности, мултисензорна стимулација (Snoezelen собе), терапија са животињама, арт-терапија, драма терапија и окружење обогаћено за особе са деменцијом (јасна сигнализација, сигурни простори, природно светло).
Физичка активност је важна за опште здравље и расположење. Мада, важно је објективно рећи, интервенције вежбањем нису се показале ефикасним у побољшању неуропсихијатријских симптома, когниције или функционисања код већ оболелих. Вежбање је, дакле, кључно у превенцији, док је код већ оболелих пре свега важно за очување покретљивости и квалитета живота.
ЗДРАВСТВЕНИ И СОЦИЈАЛНИ ПРИОРИТЕТ ДРЖАВЕ
У Аустралији, где је регистровано око 450.000 пацијената са дијагнозом деменције, др Слађана Павковић била је родоначелник Meeting Centre Support Programme (MCSP). Према њеним речима, овај центар фунционише као друштвени клуб за особе са деменцијом и њихове неговатеље, за које постоје посебни, као и заједнички програми. У овом клубу се примењују разноврсне нефармаколошке терапије, са веома много физичких активности.
– Желела бих да такви дневни центри постоје и у Србији. Надам се да ћемо коначно да кренемо у том правцу, као и у Шкотској, где су за две године направили више од 30 дневних центара… Свуда држава помаже, али и разне друге организације. Рецимо, готово у целој Енглеској главни финансијер тих домова је њихова државна лутрија. Држава мора имати више слуха за наше удружење (СУАБ), мора да прихвати да је деменција здравствени и социјални приоритет – рекла је, поред осталог, др Павковић у емисији „Доживети стоту“, ауторке Марине Стојадиновић.
Причајући о искуству из Аустралије, др Павковић је рекла да одмах након дијагнозе држава даје помоћ за ове пацијенте. О томе их обавештава сам лекар, који је нека врста споне са свим другим сервисима.
– Код нас је здравствени систем веома одвојен од социјалног. Било би значајно, бар за почетак, да лекари упуте особе на наше удружење, јер ми стално нудимо неке сервисе, попут дневног центра на Новом Београду, где се примењује и драма-терапија. Сваког уторка ова терапија је доступна и онлајн. На исти начин сваког другог уторка ја водим групу за подршку породичним неговатељима – рекла је др Павковић.
(Цела емисија, емитована 18. априла ове године, може се послушати у програму Радио Београд 1 – линк https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/5928323/u-australiji-oboleli-od-demencije-imaju-pravo-na-smestaj-u-dnevnim-centrima.html)
СУАБ АДРЕСА ЗА ПОМОЋ
Заинтересовани за терапије, као и све друге информације, могу се јавити СУАБ-у путем телефона 063/8108-600, сваког радног дана од 10 до 17 часова, мејлом suab.srbija@gmail.com или на ФБ СУАБ-а. Свако ко жели лично да види како изгледају радионице, може доћи у просторије Месне заједнице „Газела” на Новом Београду, Улица Милутина Миланковића 34, сваког четвртка између 16 и 19 часова.
Весна Тртовић
(У следећем броју о значају дневних центара)
ИСТРАЖИВАЊЕ ЋЕ СТИЋИ ДО ЗВАНИЧНИКА, АЛИ…
Српско удружење за Алцхајмерову болест „Сети се човека“ (СУАБ), недавно је спровело истраживачку студију о особама које живе са деменцијом и њиховим породичним неговатељима, прву ове врсте у Србији. Велики допринос овом истаживању дала је, управо, др Слађана Павковић. Зато смо је питали да ли ће резултати ових истраживања бити прослеђени званичницима у Србији:
– Свакако ћемо покушати да им то проследимо и комуницирамо на ту тему. То ће све бити предато и за објављивање до краја месеца. Али, ја не верујем да ће они тај материјал озбиљно погледати.
СВЕТ КРЕАЦИЈА
У свом програму др Слађана Павковић је примењивала разне креативне терапије у домену нефармаколошких третмана.
– Вежбе и ове терапије помажу много, поготово у менталним стањима, у емоцијама. Веома је важно да знамо да деменција није само проблем меморије, јер врло често и не почне са оштећењем у меморији, већ са проблемом у личности, у говору, особа постаје веома нервозна, готово несарадљива… Чак су важне и код халуцинација, које су јако изражене код неких врста деменција. Морате се играти са њима, прихватити њихову „стварност“, јер њихов свет није рационалан, то је свет креације – саветује др Павковић.
(Извор: „Доживети стоту“ РБ1)
