КАКО УБЛАЖИТИ ШТЕТНИ УТИЦАЈ ВИСОКИХ ТЕМПЕРАТУРА У ВОЋАРСТВУ?
НАУКА И СТРУКА НУДЕ РЕШЕЊА
Високе температуре (изнад 35°С) имају изузетно негативан утицај на пољопривредну производњу, смањујујући приносе и квалитет плодова. Екстремне врућине и топлотни таласи директно угрожавају физиологију биљака и плодност земљишта, наносећи велике штете пољопривреди. Наука и струка нуде одређена решења која дају добре ефекте у ублажавању штетног утицаја високих температура у воћарској производњи, па смо о овој значајној теми разговарали са др Александром Лепосавићем из чачанског Института за воћарство, иначе председником Научног воћарског друштва Србије.
Како наводи др Александар Лепосавић, до физиолошког шока биљака најчешће долази услед штетног ефекта зрачења, неповољне температуре (топлоте или хладноће) и дефицита воде. Када температура пређе 30 степени Целзијуса, топлота почиње да исказује негативни ефекат, при чему преовладава процес фотореспирације, односно, потрошње енергије. У случају да екстремне температуре потрају и да аклиматизација није могућа, ћелије и ткива биљке умиру, а лишће, цвет и плод опадају. У крајњем исходу то може довести и до умирања читаве биљке.
– Јачањем интензитета светлости расте и интензитет фотосинтезе све до достизања тачке засићења, односно, претеране количине светлости по јединици површине ткива. Тада биљке затварају стоме и интензитет фотосинтезе значајно опада као последица радијационог стреса. Фотосинтетска активност расте и када су воћке довољно снадбевене водом, а сасвим је супротно у условима водног дефицита или веома ниске релативне влажности, када, такође, долази до ниже активности стоминог апарата, а у условима екстремемне суше и до њиховог потпуног прекида, што покреће процес потрошње енергије и разградње биљног ткива. Врло је битан и дефицит притиска паре, који представља индекс односа између садржаја влаге у биљном ткиву, посебно у листовима, и околини. Када дефицит притиска паре пређе одређену вредност, воће постепено почиње да затвара стоме, у потпуности или делимично, фотосинтеза се смањује или зауставља, а самим тим и фиксација угљеника. У Србији до дефицита притиска паре не долази до маја, али се он од јуна до септембра повећава и најинтензивнији је од 15 до 18 часова, баш у периоду дана који се карактерише ниском релативном влажношћу ваздуха, високим температурама и великом количином зрачења – објашњава Лепосавић.
У свету и код нас се против оваквих проблема примењују бројне мере заштите засада. Јагодасто воће се најчешће гаји у пластеницима. Воће се у интегралним системима заштите може гајити и у полузаштићеним просторима, од којих су најчешћи полиетиленске надстрешнице, мрежаници и противграде мреже. Сваки од ових система има своје специфичности у погледу потребних улагања. Надстрешнице од овакве фолије у највећој мери доприносе раностасности, бољем квалитету и могућности производње само уз биолошку заштиту. Ова врста надстрешнице има специјалну израду уз ојачање по ивицама и на средини, као и перфорације, које спречавају кондензацију водене паре.
ФОЛИЈЕ И МРЕЖЕ
– Уколико се покривање врши само у периоду од заметања до бербе тканим полипропиленским, полутранспарентним фолијама, онда се не може очекивати значајан ефекат акумулације неопходне топлотне суме и раностасности, већ само ефикасна заштита од падавина у моменту сазревања и бербе плодова. Фолије утичу и на стабилнији садржај воде у земљишту. Бројна научна истраживања у свету су потврдила већу активност стоминог апарата и већу фотосинтетску активност код биљака гајених у полутунелима. Биљке испод фолије боље синтетишу органску материју у односу на оне које се гаје на отвореном пољу. Промене у влажности земљишта под надстрешницом су посебно приметне након падавина, после којих влажност супстрата расте много брже, али је упадљиво да, када падавине престану, на отвореном долази до значајног пада влажности у поређењу са заштићеним простором – истиче наш саговорник.
Због опасности од прегревања, према речима др Лепосавића, у свету се све више користе алуминијумске микрочестице уграђене у фолије, које омогућавају повољније температуре испод њих у врелим летњим месецима. И пракса прекривања фолија мрежама различите боје даје добре резултате у снижавању високих температура и стварању повољнијих услова за биљке. Такође, то доприноси и надоканади ниских температура током зимских месеци, што је због измењених климатских услова све већи проблем код нас и у свету. Воће гајено под фолијама, које у себи имају честице алуминијума, има стабилнији ток органогенезе и правилније токове протицања фенофаза годишњег циклуса раста и развоја. Најосетљивија фаза за воће током године је цветање. Оно се под фолијом дешава раније у односу на фолију засенчену мрежом и воће које се гаји на отвореном пољу. Са друге стране, максималне температуре током летњих месеци су ниже под фолијом прекривеном мрежом у односу на отворено поље, што изазива ефекте који знатно утичу на кондиционо стање биљака.
ПРОТИВГРАДНЕ МРЕЖЕ
Најзаступљенији вид заштите засада у Србији су противградне мреже. Осим заштите против града, уколико имају одређен проценат засене, смањиће инсолацију и могуће штете код воћа које се бере у летњем периоду. Позитиван ефекат се манифестује током година са неповољним временским условима, као и у наредним годинама кроз бољи и редовнији потенцијал рода и веће приносе. Боја противградних мрежа може значајно утицати на принос, квалитет плода, укус и арому, али и на вегетативни и генеративни биланс раста. Наједноставније решење су rashel UV стабилизоване мреже зелене боје, са 30 процената засене, које успешно штите засад и од могућих штета од града, а смањују и негативан механички утицај јаких олујних падавина и припеке (високих температура). Због појачаног интензитета зрачења, све више се препоручују мреже са већим процентом засене (50 до 70%). Поред позитивних, противградне мреже могу испољити и негативне ефекте у вегетацијама са екстремно великом количином падавина и смањеном количином дневне светлости, када долази до појачане појаве болести и штеточина, смањења приноса, крупноће и квалитета плода.
Боја специјалних противградних мрежа може у значајној мери утицати на принос, квалитет, укус и арому, али и на однос вегетативног и генеративног пораста. Фотоселективне противградне мреже могу умањити негативно деловање светлости у одређеном делу спектра и исто тако значајно стимулисати фото-физиолошки одговор гајене биљне врсте на таласну дужину одређеног дела спектра фотосинтетски активног зрачења (PAR). Код воћних врста са црвеном бојом плодова, како наводи др Лепосавић, мреже црвене боје са 30 одсто засене дају врло значајно повећање укупног приноса, али и учешћа изразито крупних плодова у структури приноса:
– Када спољашње температуре током летњих месеци пређу 35 степени Целзијуса, заштитне структуре фолија утичу на снижавање температуре земљишта (у првих 40 cm) за 10 степени. На поменутој дубини, највише забележене температуре су на отвореном пољу, затим испод фолије, а најниже су испод мреже. С обзиром на чињеницу да су температуре испод фолије стабилније током дана и ноћи, значајно је напоменути да корен воћа почиње да функционише на температурама између 12 и 14 степени Целзијуса, због чега је нешто виша температура и акумулација позитивних температура забележена испод фолија у односу на отворено поље и испод мрежа. Фолије и мреже омогућавају висок степен заштите, али не треба заборавити ни основна агрономска знања као што су правилан избор локације и припрема земљишта, познавање органогенезе и специфичности годишњег циклуса раста и развоја биљке и физиолошке основе функционисања биљака, поручује др Лепосавић.
В. С.
