КАКО ЗАШТИТИ ВОЋЕ ОД ПОЗНИХ ПРОЛЕЋНИХ МРАЗЕВА?
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЧУВАЈУ ВОЋЊАКЕ
Готово сваког пролећа позни пролећни мразеви оберу добар део рода наших воћњака. Kада се воћка налази у дубоком зимском сну, она може да издржи веома ниске температуре, али када потеку биљни сокови и када се појаве први цветови, биљка губи своју природну заштиту. Узимајући у обзир да су климатске промене постале далеко изразитије и да је април, како се показало у протеклих неколико сезона, био посебно критичан за пољопривреду због појаве позних пролећних мразева, није на одмет да се баш у овом периоду проговори која реч више о заштити воћа уколико дође до већег пада температуре.
Најбољи резултат у заштити воћњака у случају појаве позних пролећних мразева, како наводи Слађана Милетић, саветодавац за заштиту биља ПССС „Чачак“, постиже се комбинацијом директних метода које активно подижу температуру или стварају заштитни слој око биљке:
– Орошавање (антифрост систем) сматра се најефикаснијом методом у заштити од позних пролећних мразева. Међутим, да би овај начин заштите од мраза ушао у ширу примену, постоје одређене ограничавајуће околности. Ова мера није толико скупа колико је технички проблематична због обезбеђивања довољних количина воде. Реч је о јако великим количинама воде по јединици површине, тако да је мали број произвођача у могућности да то приушти својим засадима.Такође, наши воћари као превентивну меру заштите од позних пролећних мразева често користе традиционалну методу задимљавања, што подразумева паљење влажне сламе, стајњака или наменских брикета, па чак и старих гума да би се створио густ дим. Паљење аутомобилских гума није пожељно, јер се том приликом ослабађају материје врло опасне за животну средину, а са друге стране дим настао на тај начин се састоји од честице које не задржавају топлоту и не загравају ваздух. Најефикасније задимљавање је паљење мокре органске материје (сламе, лишћа…), што у ваздуху ослобађа велику количину водене паре која се кондензује, те на тај начин ситне честице воде лебде у воћњаку или изнад њега, упијајући и зрачећи топлоту. Како би се успешно спречиле штете од позних пролећних мразева, могућа мера заштите је и загревање ваздуха, коришћењем наменских пећи на чврсто гориво, гас или течна горива распоређених по засаду, као и мешање ваздуха путем великих вентилатора који мешају хладан приземни ваздух са вишим топлијим слојевима – наводи наша саговорница.
Хемијска или биолошка заштита се примењује ако је мраз најављен или се већ догодио, како би биљка лакше пребродила стрес. Реч је о примени аминокиселина и биостимулатора који повећавају отпорност на ниске температуре, а примењују се дан-два пре очекиваног мраза.
Како наводе пољопривредни стручњаци, агротекстил може да пружи одличну заштиту за јагоде уколико се правилно користи. У којој мери ће ова врста заштите бити ефикасна зависи од дебљине текстила и распореда влакана у њему. Што је материјал дебљи – заштита је већа. Уколико је дан пред мраз сунчан и без ветра, онда ће агротекстил да пружи одличну заштиту, а уколико је облачан са хладним и сувим ветром, ефекат ће бити врло мали.
Иначе, као превентивна мера се користи и кречење стабла, јер бела боја одбија сунчеве зраке, успорава загревање стабла у рано пролеће и тако одлаже кретање вегетације за неколико дана, чиме се избегава најкритичнији период мраза.
Др Александар Лепосавић из Института за воћарство за наш лист каже да су искуства са применом различитих метода заштите од мраза код нас и у свету веома различита. Традиционалне методе паљења биљних остатака су условно ефикасне и у зависности од врсте мраза, односно да ли се ради о адвективним, радијационим или узајамним дејствима обе врсте мразева.
– Такозваним адвективно-радијационим мразевима долази до пропадања цветова, или још чешће тек заметнутих плодова воћа. Ови, комбиновани мразеви су последњих година наносили највеће штете воћним засадима у чачанском крају, а они настају као последица радијације и продора хладних ваздушних маса. До њих долази у условима релативно високих средњих дневних температура и трају три до четири часа, што се поклапа са метеоролошким дешавањима у последњих неколико година. Због инверзије ваздуха и ветра који се појављује током трајања мраза, дим од биљних остатака се скоро и не задржава у крошњама стабала, па тако скоро и да нема никаквог утицаја на смањивање измрзавања. Искуства са коришћењем воде током опасности од мраза су такође опречна. Воћари у Миоковцима су прошле године применом ове мере код јабучастог воћа (јабуке и крушке) имали задовољавајуће резултате. Сасвим супротно се десило код произвођача шљиве и кајсије, који су, упркос томе што су испоштовали све предвиђено приликом орошавања, доживели потпуни губитак рода. Проблем код орошавања су и велике количине воде које се употребе и које на слабије пропусним земљиштима доводе до забаривања терена и онемогућавају извођење осталих потребних мера и радњи као што су заштита и прихрана у дужем временском периоду – истиче Лепосавић.
Пестицидне куће у свом програму све чешће рекламирају различите препарате који снижавају тачку мржњења, али, како тврди Лепосавић, и ту има доста опречних резултата. У свету се примењује неколико третмана биостимулаторима који садрже аминокиселине, микроелементе и брасиностероиде од бубрења пупољака на сваких седам дана у циљу припреме за деловање ниских температура. Такође, биостимулатори који садрже полисахариде, алфа токоферол и калијум се користе у терминима непосредно пред настанак ниских температура. Овакви препарати се могу наћи и код нас, али зависно од термина примене, као и од типа мраза, разликује се и њихова делотворност.
– У свету се у последњих десетак година све више примењују вентилатори подесиви по висини, који мешајући топли ваздух из виших делова са хладнијим из приземног дела. Подесивост мешања ваздуха је битна због тога што се топлији ваздух не налази свуда на истој висини, а као допуна и појачавач ефекта мешања на више локација у засадима се постављају посуде-горионици које додатно подижу температуру ваздуха у приземном делу. Овакав метод скоро у потпуности елиминише опасност од измрзавања цветова и тек заметнутих плодова у воћњацима и виноградима а неколико воћара из наше земље је показало интересовање за набавку оваквих уређаја. Уређаји су на комбиновани моторни и соларни погон, а код нас су се појавили иноватори који су ради да их изуче и унапреде, како би их у будућности понудили домаћем и страном тржишту – објашњава Лепосавић.
В. С.
Фото: Архива саговорника
