STORIČAR DEJAN RISTIĆ NA TRIBINI GRADSKE BIBLIOTEKE I ISTORIJSKOG ARHIVA
Veliki broj Čačana odazvao se 1. decembra pozivu Gradske biblioteke ,,Vladislav Petković Dis“ i Istorijskog arhiva u Čačku za prisustvovanje tribini na temu ,,Kulturno nasleđe i identitet“. Gost ove dve ustanove kulture bio je naš istaknuti istoričar, prevodilac i scenarista, nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije i državni sekretar za kulturu Dejan Ristić (Beograd, 20. april 1972. godine). Ristić je jedan od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem.
Savremena Srbija, najveći deo njenih građana i pripadnika političkih elita, kulturno nasleđe ne prepoznaje kao suštinsko pitanje očuvanja identiteta, ali i izuzetan razvojni resurs u mnogim aspektima, od kulturnog, prosvetnog, naučnog, umetničkog, do demokratskog, privrednog, turističkog, istaknuto je na samom početku tribine. To izuzetno bogatstvo kulturne baštine (arheološki lokaliteti, prostorne kulturno-istorijske celine, bogomolje, utvrđenja, javni spomenici, bojišta, vojni memorijali i mesta stradanja, arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i dr.) čine Srbiju prepoznatljivom u evropskim i svetskim okvirima.
KULTURNO NASLEĐE SRŽ IDENTITETA SVAKOG POJEDINCA
Kulturno nasleđe, u sva tri svoja pojavna oblika (pokretno, nepokretno i nematerijalno), predstavlja samu srž identiteta svakog pojedinca, lokalne zajednice, etničke/verske grupe ili čitavog jednog društva, istakao je Ristić. Stoga se s pravom može postaviti pitanje vezano za savremeni odnos kulturnog nasleđa i identiteta, kao i niz drugih o kojima je bilo reči.
Na koji način kulturno nasleđe u sadašnjem vremenu utiče i oblikuje identitet? U kojoj meri naše poznavanje kulturnog nasleđa i odgovorno upravljanje njime doprinosi razvoju savremenih identiteta? Da li savremeno doba i njegove tekovine umanjuju značaj i ulogu kulturnog nasleđa u formiranju i održavanju identiteta? Bila su to neka od pitanja na koja je pokušao da odgovori istoričar Dejan Ristić, kome je domaćin i sagovornik na tribini bio istoričar dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke ,,Vladislav Petković Dis“.
Ristić je ukazao na višestruki značaj kulturnog nasleđa u kontekstu zajedničkog i pojedinačnog identiteta, a dao je i precizne podatke o prisustvu našeg kulturnog nasleđa na UNESCO-vim listama svetske kulturne baštine.
-Kultura i umetnost na našim prostorima nikada nisu zauzimale ono mesto koje im po njihovom značaju pripada. Istorijski posmatrano, postojala su nešto povoljnija razdoblja po kulturu i u tom smislu, pre svega, mislim na period socijalističke Jugoslavije. No, sama činjenica da političke elite na ovim prostorima, kao po pravilu, u dugom vremenskom intervalu, jedna od druge baštine nezainteresovanost, nedovoljno poznavanje i nedovoljno prepoznavanje značaja kulture, predstavlja razlog za zabrinutost i veći angažman svih nas. Kultura jeste upravo ono što predstavlja rezultat stvaralačkog pregnuća pojedinca, grupe ili čitave zajednice u konkretnom istorijskom periodu, i kao takva je suštinski važna za kontinuiran i ravnomeran razvoj svakog društva. Njeno neprepoznavanje kao takve, predstavlja suštinsku grešku koju sebi, čini mi se, više ne smemo da dozvolimo – istakao je Ristić.
KULTURA – PRVA ISTUPA, POSLEDNjA SE POVLAČI
U nastavku tribine Ristić je ukazao i na to kako je ,,kultura sveobuhvatna“ i kao takva ona nadilazi svaku granicu koju čovek može da uspostavi, jer je sveprisutna, raznorodna i dinamična.
-Kultura je sloboda. Sloboda stvaralačkog čina, izražavanja, očuvanja različitih identiteta… Bogatstvo koje se upravo manifestuje u različitostima. Kultura je i dijalog između pojedinaca, društvenih grupa, religija, nacija… Ona premošćava i prevazilazi razlike, vešto ih inkorporirajući u svojevrstan mozaik koji svedoči o bogatstvu ljudskog duha i stvaralačkom pregnuću. Upravo stoga, kultura ne može da se u punoj meri razvija u društvima koja su klaustrofobična, nedovoljno demokratična i ograničena brojnim veštačkim limitima. Kultura prkosi svakoj vrsti neslobode i ograničenja… Ona je svojevrsna ruka, pružena svima podjednako, sinonim za istinsko bogatstvo u različitostima. To je oblast ljudskog delovanja koja uvek prva nastupa, a poslednja se povlači. I kad sve ostalo posustane, kultura je ta koja opstojava i podseća ljude na ono što oni istinski jesu – stvaraoci u svakom smislu tog pojma – rekao je Dejan Ristić.
NEOBNOVLjIVI RESURS I POTENCIJAL
Tokom tribine ukazano je i na to da savremeno doba postavlja pred sve nas ,,koji se bavimo kulturom, a posebno zaštitom i predstavljanjem kulturnog nasleđa, nove izazove na koje treba odgovoriti.
-Savremene političke elite, kao po pravilu, brigu o kulturi i kulturnom nasleđu stavljaju na sam kraj svoje liste prioriteta. Činjenica jeste da su svi resursi koji se ljudskoj vrsti nalaze na raspolaganju, osim jednog, prirodni, i samim tim ograničeni. Jedini resurs koji nije prirodan, već predstavlja rezultat stvaralačkog čina, jeste kulturno nasleđe. Ono je jedini nepresušan, ali i neobnovljiv resurs i kao takav, jedna od suštinskih komponenti u procesu formiranja identiteta, nezaobilazni činilac obrazovanja, naučnih istraživanja, savremenog umetničkog stvaralaštva. Istovremeno, kulturno nasleđe je dragocen privredni, informacioni i turistički resurs – naglasio je istoričar Ristić.
JEDINO SIROMAŠTVO JE U DUHU I INTELEKTU
Zanimanje publike za temu tribine ogledalo se u brojnim pitanjima upućenih gostu. Jedno od njih odnosilo se i na nedovoljna ulaganja u kulturu, koja se već decenijama pravdaju besparicom. Osvrćući se na to pitanje Ristić je rekao da se njegov ,,odgovor nalazi u snažnom uverenju da je jedino siromaštvo ono duhovno i intelektualno, a nikako materijalno“.
-Stoga je beskrajno pozivanje na ekonomsku krizu u našim društvima i državama, kao opravdanje za nedovoljno ulaganje u kulturu, samo neuverljiv, ni malo maštovit i poprilično besmislen izgovor za izostanak značajnijeg bavljenja ovom fundamentalnom oblašću. Kultura ne zahteva ulaganja, čiji bi obim bio opterećenje za nacionalne budžete. Naprotiv, mogli bismo da kažemo i to da su najisplativija ulaganja upravo ona, koja su namenjena kulturi, nauci, prosveti i umetnosti. Samo obrazovan građanin sa razvijenim kulturnim potrebama može da se odupre različitim stereotipima, ideologijama zasnovanim na mržnji, nasilju, kao i svemu onome što ugrožava mir i napredak pojedinca i društva u celini. Možda bi upravo u toj konstataciji trebalo tražiti mogući odgovor na pitanje – zašto naše političke elite u toj meri ,,beže“ od kulture“ – zaključio je gost ove temeljno pripremljene tribine.
Zorica Lešović Stanojević
