ЛАЗАР ПАНТОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ТАНАСКО РАЈИЋ“
ВЕРУЈТЕ У СЕБЕ И СВОЈЕ СНОВЕ!
-Када данас погледам иза себе и саберем све године проведене у Основној школи „Танаско Рајић“, осећам огромну захвалност, понос и срећу. Титула ђака генерације за мене не представља само признање за одличан успех и остварене резултате, већ потврду једног сна још из четвртог разреда. Тада сам први пут јасно рекао себи да желим да будем ђак генерације. Од тог тренутка тај циљ постао је моја свакодневна мотивација, а данас сам пресрећан што могу да кажем да сам га остварио – овим речима своју причу започиње Лазар Пантовић, ђак генерације ОШ „Танаско Рајић“, који је био међу најмлађим ученицима у одељењу. Ипак, то никада није сматрао препреком, већ додатним подстицајем да буде вредан, одговоран и истрајан.
Посебно је, признаје, поносан на успехе које је остварио на такмичењима из различитих области:
– Учествовао сам и освајао награде из физике, српског језика, географије, историје, музичке културе и физичког васпитања. Свако такмичење представљало је ново искуство, нову прилику за учење и доказ да се рад и труд на крају увек исплате. Ипак, међу свим предметима посебно место у мом срцу заузима историја. То је област која ме је одувек фасцинирала, а управо сам на такмичењима из историје остваривао и неке од својих најбољих резултата – прво место на републичком. Титула ђака генерације за мене представља велику част, али и обавезу да наставим да будем одговоран, вредан и достојан поверења које ми је указано.
Поред школских обавеза, спорт је, истиче, саставни део његовог живота:
– Кошарка није само хоби којим се бавим у слободно време, већ велика љубав која ме прати сваког дана. Годинама тренирам, одлазим на утакмице, учествујем на турнирима и пролазим кроз бројна одрицања која спорт захтева. Често је било потребно ускладити тренинге, утакмице, путовања, школске обавезе и припреме за такмичења. Управо ме је спорт научио дисциплини, одговорности, упорности и доброј организацији времена. Верујем да без тих особина не бих успео да остварим резултате које данас имам. Моји спортски узори су Богдан Богдановић и Алекса Аврамовић. Код њих највише ценим борбеност, карактер, посвећеност тиму и чињеницу да су својим радом показали да се велики успеси не постижу преко ноћи. Њихов пример ме подстиче да верујем у своје снове и да свакодневно радим на њиховом остварењу. Једна од мојих највећих жеља је да једног дана постанем успешан кошаркаш. Ако у томе успем и остварим значајне резултате, прва велика донација коју будем могао да пружим биће намењена мојој школи. Сматрам да човек никада не сме да заборави место где је направио прве кораке, стекао знање и изградио себе као личност.
Слободно време Лазар најчешће проводи на кошаркашком терену, са пријатељима или у шетњама поред Мораве. Радо одлази на терен код Медицинске школе, као и на атлетску стазу. Верује да су спорт и дружење најбољи начин да млади људи развијају здраве навике, карактер и тимски дух.
Током школовања, истиче, имао је срећу да буде окружен људима који су веровали у њега и пружали му подршку:
– Као једино дете у породици, имао сам огромну подршку родитеља. Максимално су се трудили да ми обезбеде све што сам пожелео, а ја сам својим успесима желео да им се одужим. Њихова љубав, разумевање, стрпљење и вера у моје могућности били су моја највећа снага. Ниједан успех не бих могао да остварим без њих и зато им дугујем посебну захвалност.
Не пропушта Лазар да помене ни учитељицу Зорицу Ковачевић, која је поставила чврсте темеље његовог образовања, као ни разредну Јелена Ивановић, чије разумевање, подршка и искрена брига за ученике су им свима помогли да израсту у одговорне и добре људе.
Али, то није све, Лазар, каже, мора да помене и поједине наставнике и тренере, а ми га с пажњом слушамо:
– Наставници немачког језика, информатике, физике, историје, географије и физичког васпитања својом посвећеношћу, стручношћу и жељом да пренесу знање учинили су да још више заволим те предмете и да у тим областима остварим значајне резултате. Ипак, оно што ме највише радује јесте чињеница да сам током свих ових година имао прилику да учим од наставника који су пре свега добри људи. Посебну захвалност дугујем и својим тренерима Ивану Дуканцу, Владану Тутуновићу, Михаилу Сушићу и садашњем тренеру Ивану Миловановићу. Они ме нису учили само кошарци, већ и животним вредностима, поштовању, раду и истрајности. Захвалан сам и својим саиграчима са којима сам делио победе, поразе, тренинге и незаборавне тренутке. Кошарка ме је научила да ниједан успех није само лични, већ да иза сваког резултата стоји читав тим људи.
С друге стране, са посебним поносом и великим задовољством о Лазару говори и одељењски старешина Јелена Ивановић:
-Поред заиста импресивних резултата које је остварио на бројним такмичењима, међу којима се посебно издваја овогодишње прво место на републичком такмичењу из историје, Лазар се током свог школовања истицао као ученик који је својим радом, залагањем и знањем био пример одговорности, упорности и посвећености. Својим успехом, али и примерним понашањем, културом и спремношћу да помогне другима, заслужио је поштовање наставника и наклоност својих вршњака. Звање ђака генерације представља заслужено признање за његов труд, рад и истрајност, али и подстрек за нове успехе и достигнућа. Уверени смо да су пред њим светла будућност, нови изазови и велика остварења, којима ће нас, као и до сада, чинити поносним.
Као и сви његови вршњаци, и Лазар ће, истиче, посебно памтити екскурзије, дружења, школске догађаје…
-Основна школа „Танаско Рајић“ за мене никада није била само образовна установа, већ и друга кућа. Увек сам имао утисак да сви припадамо једној великој породици. Управо због тога сам поносан што сам био ученик ове школе и што имам част да је представљам као ђак генерације.
Уписао је Гимназију, друштвено-језички смер, а већ има и нови сан – планира да настави школовање на Факултету спорта и физичког васпитања. Жели да остане повезан са спортом, јер је то област у којој види своју будућност.
Млађим генерацијама наш млади саговорник мудро поручује да верују у себе и своје снове, јер ниједан циљ није недостижан ако постоји довољно рада, дисциплине, упорности и стрпљења:
– Успех не долази преко ноћи, али сваки труд на крају пронађе свој пут до награде. Важно је да поштујете своје наставнике, родитеље и пријатеље, да учите, да се бавите спортом и да никада не одустајете када наиђете на препреке.
Гордана Домановић
