Док човека мука не натера да се бави нечим, о чему у животу ни слутио није, просто и није у прилици да спозна где су његове границе, колико је креативан и шта све може да ради. Тако је било и у случају Весне Анђић (63), дипломираног правника из Лучана, која је у марту 2013. године, сасвим изненада остала без запослења, јер јој је фирма отишла у стечај. Стављена пред свршени чин, дуго је размишљала чиме би могла да се бави, све док сасвим случајно није дошла на идеју да ручно прави домаће сапуне, потпуно на природној бази, по старој, традиционалној рецептури. Иако је све то на почетку деловало као смела авантура у непознато, испоставило се да једна таква вештина може да донесе драгоцене приходе за живот, али и задовољство због креативности самог посла.
Кажу да је губитак посла један од тежих момената у животу, са којим се људи много болно суочавају, а тога је у Србији било на претек од када су наступила транзициона времена. Неизвесност и агонију због губитка ухлебљења, осетила је на својој кожи и Весна Анђић, која је као правник радила у државној фирми ХИ „Милан Благојевић“ Лучани и приватној „МБ Минерва“ Лучани. Пре него што је фирма отишла у стечај, проглашена је технолошким вишком. Иако се трудила да се поново запосли у струци, то јој никако није полазило за руком, па је покушала да пронађе неко друго решење, како би у том тешком периоду обезбедила неопходна средства за живот. Две-три године је тапкала у месту, а онда је случај је хтео да се заинтересује за један необичан оглас и опроба баш у ручној изради природних сапуна.
-Овај посао сам започела из нужде, јер нисам успевала у дужем периоду да нађем посао у струци. Случајно сам крајем 2016, преко средстава информисања, сазнала за бесплатну обуку о ручној изради сапуна на биљној бази, коју је у Београду организовала фирма „Bioidea“. Иако је обука трајала два дана, било је то сасвим довољно да стекнем најнеопходнија искуства и да се заинтересујем за саму идеју покретања сопственог бизниса. О технологији израде сапуна сам се касније информисала и путем разних сајтова. Напомињем да се у мојој породици, а ни ужој и широј фамилији, никада нико није бавио производњом сапуна. Све је то била велика непознаница за мене, али сам смогла снаге да истражујем и да се усавршавам, како бих осмислила неки користан посао за себе и обеѕбедила колико-толико стални приход у кућном буџету – објашњава наша саговорница.
Почетком 2017. године, Весна је регистровала радњу за израду домаћих сапуна. Од драгоцене помоћи су јој била средства подршке за незапослена лица која су јој додељена преко Националне службе за запошљавање.
– Одлазила сам самостално на разне вашаре – у Мрчајевце, Заблаће, Ариље, Прилике код Ивањице и стицала прва искуства о продаји домаћих сапуна, што баш и није било тако једноставно за некога ко се бавио сасвим другачијим послом. Радњу сам затворила у септембру 2018. године, јер сам добила посао секретара у основним школама у Kаони и Вичи, истина, на одређено време, али сам сапуне и даље радила у кућној радиности. Када се осврнем на тај период који није био нимало лак за мене, ипак сам задовољна што сам успела да пронађем нешто што је могло да окупира моју пажњу, а поред тога и да ми донесе какве-такве приходе, јер живот није могао да стане – истиче Весна, која је тек у априлу ове године стекла услов за пензију, тако да јој данас ручна израда домаћих сапуна представља допунски приход у кућном буџету.
Како време одмиче, свуда у свету постају све траженији здрави, природни производи, па се и тај тренд потпуно уклопио у Веснину нову причу, у којој данас максимално ужива, јер овај необичан посао у себи носи и поприличну дозу креативности.
-Правим сапуне углавном од природних сертификованих уља, као што су палмино, маслиново, кокосово, бадемово, сунцокретово, ши бутер… Добављач ми је из Београда. Осим природних, сертификованих уља, повремено набављам и козје млеко од продавца из Чачка, као и зелену глину и друге додатке које купујем у апотекама. Сада полако проширујем асортиман, радим помало мелеме од невена, балзам за усне, дезодорансе у спреју, без конзерванаса и вештачких адитива, са хидролатом рузмарина и етарским уљима менте, чајног дрвета… Показало се да људи воле природне сапуне и да их се тешко одричу када их једном испробају. Некако смо сви данас постали много осетљивији на средства за хигијену и козметичке производе из масовне производње које свакодневно употребљавамо. Када сам почела да се бавим производњом домаћих сапуна, све сам их испробавала на својој кожи и уверила се да ми одлично пријају, па сам их тек касније понудила тржишту – прича Весна и додаје да је у производњи еколошких сапуна право мајсторство да се од свих тих природних састојака сачини производ који испуњава све неопходне услове – да буде здрав за кожу, али да му, ипак, удахнете и нешто ново, своје, када је реч о његовом мирису и изгледу.
Значајну потпору кућној радиности и отварању предузетничких радњи у драгачевском крају је пружило Удружење Сеоских жена Драгачева, које је основану у марту 2019. године. Колико је значајно постојање оваквих удружења за људе који имају намеру да покрену неки сопствени посао, потврдила нам је и Весна, која је постала чланица овог удружења два месеца након његовог оснивања:
-Захваљујући Удружењу сеоских жена Драгачева, склопила сам многе значајне контакте за мој даљи рад. Организовано смо наступале на бројним манифестацијама у Драгачеву („Распевано Драгачево“, Митровдан у Вичи, Сабор трубача у Гучи…), али и шире, што је позитивно утицало на пласман наших производа. Била сам задовољна како мој посао напредује, а онда је све изненада стало због пандемије короне. У овој години су поново почеле да се одржавају манифестације, али је продаја била далеко слабија. Недавно смо учествовале на Сајму пољопривреде и привреде у Бачкој Тополи и одатле смо понеле сјајне утиске. Склопиле смо нова познанства, добиле понеку наруџбину, што је и те како значајно у оваквим околностима.
Заједничко наступање на сајамским манифестацијама, које значајно умањује трошкове којима би појединци били изложени приликом самосталног наступа, ова вредна Лучанка наводи као највећу предност чланства у Удружењу сеоских жена Драгачева.
-Кад имате удружење испред себе, не размишљате о штандовима и самој организацији путовања. Много је лакше промовисати се преко удружења, а осим тога, једноставније је и аплицирати за средства код разних донатора, без којих би било изузетно тешко опстати у отежаним условима привређивања у периоду пандемије короне. Ето, и ја сам била корисник тих средстава и то ми је много значило – истиче Весна.
Осим на манифестацијама, Весна покушава да прода своје домаће сапуне и преко друштвених мрежа. Има своје странице на Фејсбуку и Инстаграму, а администратор на њима је њена кћерка, јер, како истиче, још увек није довољно вешта у томе, иако зна основна правила рада на рачунару. Међутим, и даље се не предаје, спремна је учи и напредује, па верује да ће и тај корак ускоро савладати.
В. Степановић
ЧАРОБНА СВОЈСТВА ДОМАЋЕГ САПУНА
Природни сапуни прављени по традиционалним рецептурама, скидају нечистоћу са коже, чувајући њену природну влажност и масноћу. За разлику од наших бака које су користиле углавном свињску маст као основу за ручно рађене сапуне, данас се користе природна хладно цеђена уља кокоса, палме, маслине, бадема, авокада и грожђаних семенки. Kључни момент у изради сапуна који одређује успех целог процеса јесте правилно одмеравање и вагање свих састојака.
Природни сапуни се праве од бираних, квалитетних сировина, не садрже вештачке сстојке. Намењени су, пре свега особама са осетљивом кожом склоној иритацијама. Нису агресивни као индустријски сапуни (не исушују кожу после дуже употребе). Уља остају на кожи после купања и тако чувајући њену влажност, негују је и подстичу да се сама регенерише. Да би се сапун оплеменио додају му се разни органски састојци попут: млека, меда, цимета, биља или етеричних уља. Они делују различито на масну или суву кожу, као и на ону зрелу, неки су намењени за лице, други за тело и косу, а неки су универзални.
