Kultura

MLADI NOVI SVET

 Filmski program Doma kulture

                                          MLADI NOVI SVET

Čačanska filmska publika je od 15. do 18. januara bila u prilici da vidi filmska ostvarenja novije produkcije u okviru Francuskog filmskog karavana: UDAHNI ŽIVOT, ciklus posvećen mladima

 

Zahvaljujući Francuskom filmskom karavanu, godinama filmofili u Srbiji mogu da prate kompleksnu francusku kinematografiju. Tematski okviri su različiti i u suštini prate društvo koje se menja. U okviru tih promena, zanimljvo je  pratiti mlade, njihova iskušenja, životne izazove. Nije beznačajna činjenica da je u Francuskoj sve više ljudi, posebno mladih iz zemalja trećeg sveta, ali i mnogih drugih koji su sami, ili sa roditeljima, potražili sreću i svoju šansu u novom svetu. Zanimljivo je kroz nove filmove pratiti  koliko su oni integrisani u novom svetu i kako ih prihvataju vršnjaci, Francuzi. To se ne odnosi samo na filmske junake, već i na autore filmova, koji u Francusku takođe stižu sa raznih strana sveta.

Dva odabrana filma “Polina živi za ples” i “Tamara”, o kojima će biti reči na stranicama “Čačanskog glasa”, govore o pomenutim iskušenjima mladih i o potrebi da nađu svoj svet i mesto pod suncem.

 

POLINA ŽIVI ZA PLES

Režija, Angelina Prejocaj

Uloge: Anastasija Ševcova, Veronika Žovnicka, Žilijet Binoš

Priča prati Polinino odrastanje u Moskvi devedesetih. Roditelji, otac poreklom Gruzin i majka iz Sibira, zarađuju za život preprodajući robu na buvljaku. Tu su i mutni poslovi sa mafijom i jedina svetla tačka za roditelje je Polina, od koje očekuju da postane uspešna balerina. Muke sa školovanjem, tvrdi ruski sistem ne odgovara Polini, koja trpi i uglavnom ćuti. Sve to nije u skladu sa njenim željama i snovima, ona hoće nešto drugo. I upis u čuveni “Boljšoj”, nije ono što želi. Ipak, ona se pronalazi u predstavi savremenog plesa koju gleda. Sticajem okolnosti uz prvu ljubav, mladog kolegu Francuza, odlazi na jug Francuske i tamo počinje novi život. I tu ne ide lako, napušta na izgled sigurno mesto i bira avanturu, koja na kraju donosi uspeh, uspeva da kroz savremeni ples izrazi sebe i prikaže svet onakvim kakvim ga ona vidi.

Rediteljka Angelina Prejocaj vešto vodi priču, koristi scene klasičnog baleta I sveta Rusije, ali i savremenog plesa, juga Francuske i Antverpena da ispriča Polininu priču, vešto kombinujući naraciju sa elementima plesa i

igre, pretapajući sumorne i sive slike Moskve, uštogljene i klasične, sa prizorima topline boja francuskog juga. Dva naizgled suprostavljena sveta i onaj treći u nagoveštaju, za kojim traga glavna junakinja, koja odbacuje poznato, svet roditelja i klasičnog baleta, onog što drugi očekuju od nje, da bi pronašla sebe i ono što je ona sama i svoju igru i ples, koristeći naučeno i poznato, iskustava oba sveta koja je upoznala. Pitka filmska priča sa dobrim glumcima i filmski i životni putokaz za mlade, da se vredi boriti za svoju priču i svoj izbor, bez obzira šta drugi očekivali od vas.

 

TAMARA

Režija, Aleksandar Kastanjeti

Uloge: Eloiz Merte, Silvi Testi, Rajan Benzeti

Film “Tamara”, naizgled donosi banalnu priču o odrastanju tinejdžera i njihovim srednjoškolskim problemima, zadirkivanje zbog viška kilograma, osetljivo mesto za svaku devojku, ljubavni jadi, sitne pakosti vršnjaka, porodični problem i drugo.

Film ipak daje složeniju sliku savremenog francuskog društva, multikulturalnog, gde su i škole i porodice izmešane, ali ipak sve nekako zajedno egzistira, razlike nisu prepreka, a problemi se ipak rešavaju na kraju. Film nije lišen humora, pratimo avanture glavne junakinje, koja pati zbog viška kilograma i uvek “gladna” ljubavi mladića koji joj se svideo i za kojim žude mnoge devojke iz razreda, ali i roditeljske ljubavi i pažnje. Otac je  nije nikad dovoljno voleo i bio je isključivo sebično posvećen svojoj karijeri, majka uvek razapeta između prošlosti, ne tako slavne, gde je zbog ljubavi prema ćerci, koju je sama odgajala, morala napustiti muziku i novog partnera, tamnoputog Brazilca i njegove ćerke. Novi mamin dečko, Brazilac i njegova kćerka, podrška su Tamari u nameri da bude srećna i prevaziđe svoje komplekse sa težinom i neprihvaćenošću. Film pokazuje svu složenost današnje multikulturne Francuske, različite kulturne modele, koji na kraju ipak nisu prepreka za sreću i ljubav. Nekakav zajednički jezik je uvek moguć uz malo truda. Druga boja kože, kulturne razlike, debljina, nisu nikakva prepreka za mladog čoveka, punog života i ljubavi. Lepa poruka i za naše mlade, koji su okruženi vršnjačkim nasiljem, netrpeljivošću svake vrste – prema drugim nacijama, boji kože i otpora prema svakoj različitosti.

 

                                                                                                     Dušan Darijević

Оставите одговор