Изградњом ауто-путева, обилазница и модернизацијом приступних саобраћајница које транзитни саобраћај преусмеравају из центра града, последњих година је од саобраћајне гужве значајно растерећено градско језгро. Град Чачак је директно повезан са ауто-путем „Милош Велики“ и „Моравским коридором“, што га чини веома важним саобраћајним чвориштем у овом делу земље. Акценат је стављен на квалитет саобраћајница како би вожња, пре свега, била безбедна.
– Отварањем деоница „Моравског коридора“ и нове приступне саобраћајнице у Коњевићима Чачак је добио директну везу са ауто-путем, без потребе да се саобраћај пробија кроз ужа градска језгра. Ефекат је видљив, пре свега, на старим магистралним правцима – Ибарској магистрали и путу Чачак–Ужице који су деценијама били једино решење и носили сав транзитни и теретни саобраћај. Део тог транзита, нарочито теретна возила и саобраћај ка Београду, сада се преусмерава на ауто-пут, што растерећује улице кроз које је раније пролазио. За поуздану процену процента растерећења било би потребно сачекати бројање саобраћаја на годишњем нивоу, јер је деоница недавно пуштена у рад, али тренд је јасно позитиван – рекао је Филип Кузмановић, вештак саобраћајне струке.
Поред тога што изградња ауто-путева растерећује саобраћај у градским језгрима, она утиче значајно и на смањење броја саобраћајних незгода. Кретање пешака, бициклиста и трактора строго је забрањено на ауто-путу, а укрштања са другим путевима решена су надвожњацима и петљама, што доприноси смањењу броја саобраћајних незгода.
– Логика је јасна: мање возила на старим магистралама значи мање конфликтних тачака – раскрсница, пешачких прелаза, укључивања из споредних улица – где се најчешће дешавају саобраћајне незгоде у градским условима. То по правилу води смањењу броја незгода са учешћем пешака и бициклиста, као и судара на раскрсницама. Међутим, треба бити обазрив са коначним закључцима – деоница је у функцији прекратко да би се извели статистички поуздани закључци о обиму смањења. Оно што је извесно јесте да се природа ризика мења: незгоде у граду се смањују, али се на ауто-путу јављају нови типови ризика, првенствено везани за високе брзине – објашњава Кузмановић.
Иако је безбедност саобраћаја тема која је константно у фокусу са циљем да становништво схвати озбиљност ситуације и да сваки појединац да свој допринос, тако што ће се као учесник у саобраћају понашати одговорно и савесно, статистички подаци нису увек позитивни.
– Ако гледамо ширу, националну слику – она такође показује да безбедност саобраћаја остаје озбиљан проблем у Србији. У 2025. години на путевима је забележено око 31.000 саобраћајних незгода, у којима је погинуло 488 особа, а повређено је више од 18.000 – иако је то, према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, најмањи број погинулих откако се води статистика, Србија је крајем 2025. и даље имала најгори резултат у Европи по броју погинулих на милион становника (78, што је вишеструко изнад европског просека). Само у првим данима јула ове године на путевима је погинуло 17, а повређено 123 особе, што говори да се летњи период, са појачаним интензитетом саобраћаја управо на коридорима и ауто-путевима, традиционално показује као најкритичнији. Више од 90 одсто незгода са смртним исходом везано је за људски фактор – неприлагођену брзину, алкохол, непажњу и умор – што се директно наслања и на проблем вожње у контрасмеру, који је готово увек последица истих узрока – рекао је наш саговорник.
У претходном периоду суочили смо се са трендом повећања броја возача који су на ауто-путевима у земљи возили у супротном смеру, па се поставља питање: да ли је реч о мањку концентрације приликoм вожње или о бахатости?
– Оно што посебно забрињава, и што је у последње време било у фокусу јавности, јесте пораст случајева вожње у супротном смеру на ауто-путевима у Србији, укључујући и „Моравски коридор“ и ауто-пут „Милош Велики“. У појединим периодима забележено је и по неколико таквих случајева у само неколико дана на нивоу земље. Овакви инциденти, иако ретки у односу на укупан број возила, носе изузетно висок ризик по последице, јер се дешавају при великим брзинама и по правилу завршавају тешким сударима, нажалост и са смртним исходом, као што смо видели у неким скоријим случајевима на ауто-путевима у земљи. Прецизна, званична статистика за ову конкретну деоницу биће меродавна тек када МУП и Коридори Србије објаве званичне годишње извештаје, али тренд вожње у контрасмеру је нешто што захтева хитну пажњу без обзира на апсолутан број случајева – истиче Кузмановић.
Поред примене неких физичких препрека које могу спречити вожњу у супротном смеру на ауто-путу, веома је битно радити и на едукацији становништва. Кроз различите врсте кампања ствара се свест код возача о безбедном учествовању у саобраћају, указује се на опасности које нажалост, могу проузроковати фаталне последице.
– Када говоримо о утицају на возаче који возе у супротном смеру, ту постоји неколико нивоа деловања:
1. Инжењерске мере – на прикључцима и петљама могу се уградити физичке препреке које онемогућавају или отежавају кретање у погрешном смеру (једносмерни „tire cutter“ системи, јаснија физичка сепарација улаза и излаза), као и појачана, редундантна сигнализација (додатни знакови „Забрањен саобраћај у оба смера“, рефлектујуће ознаке на коловозу видљиве и ноћу).
2. Технологија – „Моравски коридор“ већ има уграђене сензоре и камере у склопу „паметног пута“; кључно је да се тај систем искористи за аутоматску детекцију вожње у контрасмеру и тренутно слање упозорења возачима путем променљивих саобраћајних знакова, као и обавештавање полиције и других учесника у саобраћају (нпр. путем РДС/радио упозорења и навигационих апликација попут Гоогле Мапс и Wазе).
3. Контрола и санкције – строже и брже процесуирање прекршаја, уз видљивије присуство саобраћајне полиције на критичним деоницама и излазима.
4. Едукација и превенција – кампање упозорења, посебно усмерене на возаче који ретко користе ауто-путеве или се укључују ноћу/у стању умора, као и јасније обележавање излаза и наплатних станица да би се спречило погрешно окретање.
Ниједна од ових мера појединачно неће решити проблем – потребна је комбинација технологије, инфраструктуре и доследног спровођења прописа, уз континуирану едукацију возача – истакао је саговорник „Чачанског гласа“.
Виолета Јовичић
