ПРОИЗВОЂАЧИМА ПОТРЕБНА ПОДРШКА
Незадовољни стањем у домаћем сточарству, произвођачи млека су у петак, 3. фебруара, организовали протест испред Министарства пољопривреде у Београду, како би од надлежних у држави затражили да се спречи затварање фарми и даље урушавање млечног говедарства. Окупљени сточари су тражили да се повећају премије за млеко са 10 на 20 динара по литру, као и субвенције по грлу на 40.000 динара. Један од захтева произвођача је и увођење заштитне минималне откупне цене млека која не може бити нижа од произвођачке. О актуелним дешавањима и стању у млечном говедарству разговарали смо са аграрним економистом Радованом Шеварлићем из Пољопривредне саветодавне и стручне службе (ПССС) Чачак.
– У гранама сточарске производње увек постоје циклуси када се јавља одређени мањак или вишак производа. Слична ситуација са мањком млека у продавницама је забележена и пре десетак и више година, што је и тада представљало први сигнал да нешто није у реду. Очигледно је да у одређеним околностима долази до тога да откупна цена млека пада испод нивоа који је прихватљив за произвођаче, што угрожава опстанак њихових фарми. Најчешћи узроци таквог стања су поремећаји у откупу, прекомерни увоз или ограничење, па чак и забрана извоза млека – каже аграрни економиста Радован Шеварлић из ПССС Чачак.
Због недовољне бриге државе, годинама уназад се продубљивала криза у сточарској производњи, тако да се у неповољном положају нашло и млечно говедарство. Током ранијих година, дошло је до значајног пада броја крава у сеоским домаћинствима, али се у последње две деценије, паралелно са тим одвијао и један други процес, а реч је о увођењу у производњу високомлечних грла и савременије технологије, тако да се затварање мањих фарми није значајније одражавало на количине произведеног млека. Спорадични недостаци млека на тржишту су се, према речима Шеварлића, решавали увозом.
– У новонасталој ситуацији, произвођачи траже да се забрани увоз млека, али се Министарство пољопривреде изјаснило да су могућности за такве потезе крајње ограничене, јер постоје међународни споразуми који се морају поштовати. Тај захтев не може да се испоштује због тржишта Европске уније, али и споразума са земљама ЦЕФТЕ. Потписани споразуми подразумевају слободан проток робе, изузев у неким екстремним ситуацијама. Отуда би најбоље решење било, а са чим су се на једном од састанака са представницима Министарства сагласили и произвођачи млека, да се повећају субвенције по млечном грлу, а не премија за млеко, јер се на тај начин директно помаже сточарима. Како се показало у претходном периоду, повећање премије за млеко јесте значајно за произвођаче, они добијају тај новац од државе, а не од млекара које би требало да повећају своју откупну цену. Отуда сматрам да је предлог да се повећају субвенције по млечном грлу много исправнији и да је сигурно један од начина да се превазиђе ова тешка ситуација у млечном говедарству – навео је Шеварлић и додао да су сви инпути у сточарској производњи драстично поскупели, што је наше сточаре довело у изузетно тежак положај, јер цене сточарских производа нису на одговарајући начин пратиле све ценовне скокове на тржишту сточне хране и неопходног репроматеријала за биљну производњу.
Постоје најаве да ће цене минералних ђубрива у овој години бити нешто ниже, што би требало да релаксира ситуацију у сточарској производња, али то, свакако, треба сачекати, што у постојећим околностима није нимало лако.
– Наши пољопривредници немају на залихама неке значајније количине сточне хране, јер су претходне две године биле изразито сушне. Немају могућности да подмире тај недостатак, јер су цене концентроване и кабасте сточне хране драстично скочиле. У оваквој ситуацији, решење, свакако, не би требало тражити у забранами увоза млека, јер је то потпуне нереално. Поред тога, повећање премије за млеко би представљало само тренутно гашење „пожара“ у млечном говедарству, тако да се овом проблему мора приступити много студиозније, како би се бољитак у области млечног говедарства обезбедио на дуже стазе – рекао је Шеварлић.
Наш саговорник сматра да Србија никада неће имати већи број произвођача млека од овог садашњег.
– Није реално очекивати да ће у наредном периоду доћи до неког озбиљнијег повећања интересовања за производњу млека и да ћемо имати већи број пољопривредних газдинстава која ће се бавити млечним говедарством. Сасвим је вероватно да ће доћи до даљег укрупњавања производње, па ћемо имати мањи број газдинстава са већим бројем висококвалитетних крава музара, која ће остваривати боље резултате у производњи млека у погледу количине, али и квалитета ове основне намирнице у људској исхрани. Једно од решења да се разреши ова тешка ситуација у млечном говедарству је повећање субвенција по млечном грлу. Поред тога, сточари би требало да имају приоритет приликом исплате субвенција, јер се налазе у тешком положају. Према најавама изМинистарства пољопривреде, ова ситуација ће бити превазиђена, али је потребно мало времена да се изнађу одговарајућа решења. Једно је сигурно, држава има јако мале могућности да утиче на млекаре да повећају откупну цену млека, јер ако оне не препознају потребу да негују партнерски однос са произвођачима, сигурно ће великих проблема бити и у наредном периоду – истиче Шеварлић и додаје да би држава могла да испрати какви су паритети између откупне цене млека и готовог производа, као и то колике су трговинске марже на млечне производе у трговинским ланцима и има ли ту негде места за ограничења. Поред тога, произвођачи млека би требало да искористе шансу да у оквиру својих газдинстава прераде одређене количине млека, јер им је то држава дозволила, како би могли без посредника да понуде готове производе тржишту. Са друге стране, и потрошачи би требало да схвате колико је битно да купују домаће производе, пре свега због њиховог квалитета, али истовремено и заштите домаће производње.
В. С.
