Мрамораста стеница, у народу прозвана смеђа смрдибуба или смрдљиви мартин, однедавни је „становник“ овог дела света, али је за кратко време успела да постане један од најмораженијих инсеката, досаднијих и од својих европских рођака зелених смрдибуба (за многе чак и смрдљивије од њих), па и од самих комараца. То није сва мука због мраморасте стенице! Годинама уназад прави велике штете на многим пољопривредним културама. Стручне процене су да угрожава 200 до 300 повртарских и воћних врста! Последњих неколико година бројност обе врсте смрдљивих стеница је још већа, што је директна последица климатских промена. Осим много топлијих лета, јесени, па и зима, које погодују свим инсектима, најезди смрдљивих штеточина доприноси и то што готово немају природних непријатеља. О томе да ли постоји ефикасан начин борбе, шта се може предузети и о самој штети на пољопривредним културама разговарали смо др Дарком Јевремовићем, директором чачанског Института за воћарство.
Пристутност зелене стенице је забележена одавно у Србији. Наноси и она штете, пре свега поврћу и у малињацима. Али, оне су знатно мање у односу на ону коју праве мраморасте стенице, унете на наше подручје пре десетак година. Пореклом су из Азије, а сумња се да су у Европу стигле или са зараженим плодовима или у пртљагу. Веома брзо су се адаптирале на нове услове, пре свега у медитеранском подручју. Штете су огромне у многим земљама, па и код нас, посебно на лешнику, а пољопривредници су на муци и због рода парадајза, паприке, јабуке, па и шљиве, које знају да униште баш кад воће треба да се бере.
Према неким проценама, наводи наш саговорник, штета у Италији је око 500 милиона евра, јер наносе велике губитке воћу, можда и највеће лешнику, као скупој воћарској култури. У Турској је пре неколико година направила велике губитке воћарима. И у Америци, у државама са топлијом климом, где је ова стеница интродукована средином деведесетих година, штете се мере милионским износима. Последњих неколико година и код нас представља све већи проблем. Велике штете су забележене на лески, која се у последњих 15 година и код нас све више гаји. Са порастом површина под засадима лешника проблеми се увећавају.
– Произвођачи покушавају да то реше хемијским третманима. Ове године, до сада, у највећем броју засада у нашем крају нису забележене неке велике штете. Али, тамо где се појави, штете су заиста велике, посебно на рубним редовима. Забележене су и штете на парадајзу, претходних година чак и на шљиви. Произвођачи су мислили да су то оштећења од пролећног мраза или неког другог абиотичког фактора. Али, смо утврили да су од мраморасте стенице. Оштећени плодови (беличасте пеге, ситне или крупније црне тачкице, рђаста краста, обично на шљиви) губе вредност. Обично су то мале рупе на почетку, али брзо долази до труљења плодова. Пољопривредне културе са меком покожицом напада у свим фазама развоја плода. Леску највише у почетним фазама, када су плодови меки. Може да се то и не уочи на самом плоду, али када се, рецимо, лешник исцкрца види се да је језгра потпуно сува – каже Јевремовић.
Оштећења на плодовима шљиве, фото: др Дарко Јевремовић
Смрдибубама погодују високе температуре, па се због топлих јесени њихова бројност знатно повећала. Веома лако улази и у стамбене просторе, а велика бројност уочава се око штокова врата и прозора, јер тражи пукотине да би презимила. Радије бира јужне стране кућа и зграда. Кад се усели у неки засад, а посебно воли пластенике због топлоте, тешко се шта може урадити.
– Кад се у некој средини појави нови патоген увек се поставља питање његових природних непријатеља. Такав је случај и са мраморастом браон стеницом. Треба очекивати да ће се временом то променити.
Проблем је и недостатак адекватних пестицида, па и време третмана, јер ови инсекти нападају плодове који су већ у фази зрења, па су произвођачи веома ограничени које препарате могу да примењују. Код ове стенице потребна су три третмана у дозвољеним терминима – објашњава др Дарко Јевремовић.
Истина, све мањи је избор дозвољених инсектицида, јер су из године у годину многи са одређеним активним материјама повучени сиз продаје. Због тога се произвођачи окрећу неким природним „препаратима“, односно, у засадима су и биљке које одбијају ову стеницу (нана, невен, лаванда, бели лук). Ипак, за неке плантажне засаде то није решење. Наш саговорник каже да се раде истраживања о ефикасности етеричних уља, а добре почетне резултате дала су етерична уља куркуме и каранфилића. Проблем могу да реше мреже у засадима, које се већ увелико користе у европским земљама. Слично се ради и са азијском воћном мушицом „дрозофила сузуки“, веома опасном инвазивном штеточином воћа, углавном са ситним плодовима (малина, купина, трешња, јагода…). Мреже су велика и скупа инвестиција, поготово за наше произвођаче.
Весна Тртовић
НЕПРИЈАТНИМ МИРИСОМ ОДБИЈА НЕПРИЈАТЕЉЕ
Смрдибуба има две генерације годишње, али са великом бројношћу. Јаја полаже на доњој страни листова, која су налик малом ћупу са поклопцем. Име је добила због веома непријатног мириса, који долази од течности коју овај инсект лучи из пора на леђима кад је узнемирен. Природа је уредила да се и на овај начин заштите и одбију потенцијалне предаторе. Па и људе, који избегавају да их убијају због тог смрада. Уз то су веома тврди, покретни, карактеристичног звука при лету, прилично продорног, што доприноси утиску да су то много већи инсекти, него што смрдибубе заиста јесу. И тај звук одбија предаторе.
Да вероватно ипак има природног непријатеља показује прича др Дарка Јевремовића. Он наводи да су на узорку који им је донео један произвођач, уочили интересантан налаз. Наиме, приликом третирања на листу је уништено легло мраморасте стенице, а поред ње је била једна врста оса, која је очигледно предатор.
