МУЗИЧКИ СВЕТ ЧАЧАНИНА ДАРКА ЈОКИЋА
Дарко Јокић је професор музике, солиста на хармоници, композитор, апсолутни победник многих међународних такмичења, на омиљеном инструменту успешно изводи све стилове… Још као средњошколац, освојио је „Златну хармонику” Југославије. Касније су уследила и друга признања, вероватно је довољно поменути да је троструки победник Србије. Више се не такмичи, али стечено знање преноси на младе. На време је Дарко савладао и технику свирања коју је поколењима, пре три века, оставио Јохан Себастијан Бах…
О успешном хармоникашу из Чачка наведен је тек део његових постигнућа. За неколико деценија, остварио се на сваком пољу, када је реч о уметности свирања хармонике. Те Даркове виртуозности, темељно су изграђиване од детињства и касније надограђиване. И та надоградња нема краја…
Прве склоности и љубав према музици Дарко је испољио као трогодишњи дечак. Показало се тада да је, осим Даркових родитеља Бранислава и Љиљане, кључну улогу у његовом музичком напредовању одиграо деда Милован Јокић.
– Као сасвим мали, знао сам да каишем вежем јастук око себе, слушам радио и замишљам да свирам хармонику. Приметили су и родитељи колико сам се одушевљавао када на телевизији видим хармоникаша. Имали смо тај инструмент у кући, деда га је купио мом оцу. И он је врло талентован, као и моја мајка, иако се никада нису бавили музиком. Деда Милован је свирао усну хармонику. Имао сам генетског потенцијала за музику. Зато деда није губио време, желео је да на време развијам свој таленат. Омогућио ми је да похађам часове хармонике код његовог пријатеља Тихомира Петковића. Када га је замолио, Тихомир није могао одмах да ме прими. Ипак, на дедино инсистирање врло брзо ми је заказао први час, а после је све текло неким природним током – сећа се Дарко.
Завршио је Дарко све нивое музичког образовања, од ниже школе до Музичке академије у Београду на којој је дипломирао са високим просеком. И док је стицао надрадњу, примећен је на многим међународним и домаћим такмичењима. Имао је 17 година када му је припала „Златна хармоника” Југославије. Био је апсолутни победник на престижном такмичењу у тада много већој држави. Показао се у различим областима свирања на хармоници, од класике, савременог музицирања до изворног стваралаштва. Освајао је Дарко Јокић прва места и на престижним такмичењима у Аранђеловцу, Тополи и другим градовима.
– И тада ми је било најважније да се добро припремим. Размишљао сам само о томе да добро одсвирам композицију, а не које ћу место освојити – каже Дарко.
Био је врло млад и када је почео да учи Бахову туше технику свирања. Реч је о методи која ангажује све прсте на руци да би сваки имао исти удар и обједињује три научне дисциплине, физику, биомоторику и анатомију. Када их савладају музичари који свирају и друге инструменте, композиције које су тешке, постају лаке за извођење.
Туше технику је савладао код професора Драгана Васовића. Код њега га је упутио Мирољуб Аранђеловић Кемиш кога је Дарко првобитно желео да му буде учитељ хармонике. Пошто Кемиш тада није давао часове, предложио му је Драгана Васовића. Изгледа да су те околности имале и те какав резултат. Дарко Јокић већ 30 година успешно користи Бахову туше технику свирања. Драган Васовић отворио му је нови поглед у области извођења.
Дарко се одавно не такмичи, али је стекао довољно знања и искуства које преноси млађима. Ради и као професор у Музичкој школи „Др Војислав Вучковић”. Када се посвети новим музичким нараштајима, увек има на уму своје младалачке жеље и непрестану глад за учењем. Као и он некада, његови ученици постижу запажене резулатате на такмичењима.
– Уживам у педагошком раду. Покушавам да деци пернесем све што сам научио. Надам се да ће тако и они једнога дана преносити своја знања и то је најважније. Оно што је сигурно, не морамо да бринемо за ближу будућност. Имамо толико добре и талентоване деце која ће сигурно постизати запажене резултате – сматра наш саговорник.
Важан део Дарковог стваралаштва који би морао да се истакне јесте компоновање. Посебно се издвајају његове ауторске композиције у области балканске музике, „Љиљино оро“, „Анђелина игра“, „Александрова игра“, „Дарково коло“, „Златно коло“… Члан је и Удружења естрадних уметника Србије и сарађује са нашим најеминентнијим музичарима. Чест је гост на многим фестивалима. Исто тако, члан је стручних жирија на многим такмичењима. Има свој музички студио и води „Оркестар Дарка Јокића”.
– Музика и хармоника су мој стил живота, највећа страст и део свакодневице – напомиње Дарко Јокић.
Фото: Александар Алемпијевић и „Чачански глас”
САЧУВАНО
Уложио је невероватан рад, али је успео да сачува комплетну дискографију домаћих и страних виртуоза на хармоници. У Дарковој архиви налази се стваралаштво Тина и Радојке Живковић, Љубише Павковића, Бранимира Ђокића, Мирољуба Аранђеловића Кемиша, Мирка Кодића, Слободана Божиновића, Јовице Петковића и многих других. Чува од заборава и најбоље румунске и бугарске хармоникаше. Успео је да запише и све композиције Милана Завкова, врсног македонског уметника на хармоници.
РАРИТЕТИ
Као велики уметник, Дарко Јокић је и колекционар хармоника. Има на десетине инструмената, а посебно се издвајају примерци из 1938. године, немачког произвођача „Хонер”.
