СЛАВОМИР ТОШИЋ ИЗ КЊАЖЕВЦА ПОБЕДНИК 15. СМОТРЕ НАЈБОЉИХ СРПСКИХ ШЉИВОВИЦА
Славомир Тошић из Kњажевца је победник 15. Смотре најбољих српских шљивовица, која је у петак, 26. јуна, организована у чачанском Институту за воћарство. Победничка ракија из Књажевца из 2016. године, која је евидентирана под именом супруге Славомира Тошића, произведена је од старих аутохтоних сорти шљиве „црвена ранка“ и „дебељача“ и оцењена са 19,02. Друго место су поделиле дестилерије: „Емперус“ из Београда и „Минићева кућа ракије“, односно, Јована Бојовић, унука Станимира Минића из Доње Трепче. Обе ракије су оцењене са 18,97. Трећа награда припала је Југославу Терзићу из Рашке и првопласираном Славомиру Тошићу за узорке ракија који су понели оцену 18,93. Како истичу организатори манифестације, више од половине достављених узорака ракије, а било их је укупно 86, добило је изузетне оцене – веће од 18,70, а неке од њих премашиле су чак и 19 и могу се сврстати у сам врх најквалитетнијх алкохолних пића. Ова престижна смотра окупља произвођаче најквалитетнијих шљивових ракија из наше земље, тако да су стручни чланови Комисије за сензорну оцену приспелих узорака шљивовице и овога пута имали изузетно тежак задатак.
Славомир Тошић из Књажевца, победник 15. Смотре најбољих српских шљивовица, истиче да је промоцију својих ракија започео још 2012. године у Ужицу, а након тога и у Панчеву, где су његове шљивовице два пута однеле победу, да би касније више пута учествовао и на смотрама најбољих шљивовивица у Чачку. За производњу ракије користи искључиво аутохтоне сорте шљиве.
– Имам веома старе воћњаке на више парцела. Међу њима је и засад шљиве који сам наследио од мојих предака и он ми најбоље рађа. Пракса је показала да се од старих аутохтоних сорти шљиве пече најбоља ракија. Иако је овде, на чачанској Смотри најбољиих српских шљивовица, увек најјача конкуренција, право да кажем, очекивао сам победу, јер моје ракије имају врхунски квалитет. Бавим се дуго овом производњом и сигуран сам да знам да испечем добру ракију. Рецептура је традиционална, а поред квалитетног воћа, великог стрпљења и љубави према том послу, најважније је да имате квалитетна храстова бурад за одлежавање ракије, јер без тога је узалудан сваки труд. Ракије могу да изађу из мог подрума тек након пете, шесте године. Умем да препознам квалитет и сопствених и туђих ракија. Као и у сваком послу, и у овом нашем има потешкоћа, посебно када је реч о временским неприликама које могу да умање род, као и пласману ракија, али кад нешто волите да радите – од тога не одустајете – истиче Славомир Тошић, победник 15. Смотре најбољих српских шљивовица,
У производњи Тошићевих ракија учествује и његова супруга Драгица, која наводи да су њихове ракије на многим такмичењима добијале високе оцене и награђиване високим признањима, али да им је ова најновија победа на престижној чачанској Смотри најбољих српских шљивовица посебно значајна, јер је реч о кровној манифестацији на којој се бира најбоља од најквалитетнијих шљивових препеченица које су у претходних годину дана освојиле највећа признања у нашој земљи.
„Минићева кућа ракије“ из Доње Трепче, која је овога пута поделила друго место са дестилеријом „Емперус“ из Београда, годинама уназад бележи сјајне резултате на свим такмичарским манифестацијама, што представља велику потврду високог квалитета њених воћних ракија. На најновијој Смотри најбољих српских шљивовица друго место јој је донела ракија из 2007. године, која је понела оцену 18,97.
На 15. Смотри најбољих српских шљивовица бирале су се најквалитетније међу 86 ракија, чији су узорци проглашени најбољим на претходних 17 регионалних такмичења у Србији, која су одржана широм Србије у претходних годину дана, почев од Апатина на подручју западне Бачке до Сочанице на југу, као и од Осечине, Чајетине и Ужица на западу, па све до Босилеграда на југоистоку земље, у близини границе са Бугарском.
Научни саветник чачанског Института за воћарство др Бранко Поповић, иначе један од оснивача Смотре и члан Комисије за оцењивање узорака ракије, истиче да је ова манифестација показала ко су врхунски произвођачи нашег националног алкохолног пића, какав квалитет може да достигне српска шљивовица и колики то значај има за економију Србије.
– Мислим да су добри познаваоци прилика у овој области са подрчја суседних земаља љубоморни на нас што имамо једну овакву манифестацију и овако квалитетне шљивовице. Земље у нашем окружењу, укључујући и Бугарску, Мађарску и Румунију, које су већ у Европској унији, покушавају да достигну ниво који има наша шљивовица и појачају промоцију овог алкохолног пића. На нама је да очувамо то што смо постигли до сада и што је најважније, да не упропастимо сав уложени труд и шансу коју смо добили. Показали смо да је Србија главни центар за производњу шљиве и шљивовице у Европи и свету – нагласио је Поповић.
И даље се на терену спорадично појављују шљивовице које имају неке додатке, односно, недозвољене супстанце, а било је неколико таквих на овој најновијој смотри, али је Kомисија која у свом саставу има врхунске стручњаке за оцењивање квалитета алкохолних пића врло брзо то и открила.
– Надам се да ову идеју производње врхунских ракија нећемо упропастити разним поступцима несавесних произвођача који уводе неке пречица у производњи, као што је то чињено и неких ранијих година, јер су видели шансу да у овом послу зараде велики новац и то по сваку цену. Такви произвођачи користе одређене додатке и поступке како би имитирали врхунске старе ракије, чиме доводе потрошаче у заблуду и руше имиџ нашег националног пића. Због тога је врло важно да иза стручњака у овој области стане Министарство пољопривреде и помогне да се уведе ред у овој производњи, како би се спречиле преваре. У земљама Европске уније се такви произвођачи кажњавају новчано, што објављују и медији, тако да им губитак поверења потрошача проузрокује далеко већу штету од саме новчане казне коју су морали да плате – додао је Поповић.
Петнаеста Смотра најбољих српских шљивовица одржана је у години великог јубилеја чачанског Институт за воћарство, јер ова реномирана научно-истраживачка установа ускоро обележава осам деценија постојања и рада.
Смотру најбољих српских шљивовица организује Институт за воћарство уз подршку Града Чачка од 2012. године.
В. С.
