МРЧАЈЕВЦИ, ЈЕДНО ЛЕПО, СВЕТЛО И СВЕТО МЕСТО
Химном посвећеном Песничким сусретима коју је написала и компоновала професорка Весна Јевђенијевић у извођењу хора ОШ “Татомир Анђелић”, у чијем дворишту се налази Песнички трг изграђен 2020. године, започели су у недељу, 4. септембра, 26. Међународни мрчајевачки песнички сусрети.

Присутне је у лепом октобарском дану поздравио оснивач и уметнички руководилац манифестације Луне Левајац, од ове године у статусу почасног председника, подсетивши да је поред 26. Сусрета, ово јубиларна година за Књижевно друштво “Мрчајевци” које обележава 25 година од оснивања. Уз ово Друштво, према речима Левајца, већ четврт века “живе, трају и расту Мрчајевачки песнички сусрети.” Функцију председнице Друштва од ове године преузима песникиња Милица Дачић, стасала уз Сусрете, док је нови председник Управног одбора Милојко Калосеровић, обоје су песници и чланови Удружења књижевника Србије.
За ових 26 година, кроз Песничке сусрете у Мрчајевцима прошло је више од 4.000 песника из земље и иностранства, рекао је Луне Левајац, истакавши да ће са овогодишњим лауретима 59 песника бити уписано на „Песничку стену“ на Илијаку, 21 је инострани.

Милица Дачић као нови председник КД „Мрчајевци“ пожелела је добродошлицу присутнима, захвалила на песничкој химни професорки Јевђенијевић и подсетила на заједничке напоре Града Чачка, Месне заједнице и Књижевног друштва да се изгради Песнички трг, обећавши да ће „одржати реч дату Лунету да Песнички сусрети трају наредних бар још 25 година.“
Левајац је поздравио заменика градоначелника Владана Милића који је уручио новчани износ награде лауреатима, чији је покровитељ Град Чачак, Живорада Ајдачића из КПЗ Србије, чланове УО Удружења књижевника Србије, Бранислава Атанацковића, секретара за културу Општине Ковачица који му је уручио „Златну повељу“ из Идвора, Милоша Гајовића, председника Школског одбора и Владимира Ерића који брине о свему што се догађа у Мрчајевцима, све досадашње добитнике „Повеље Мораве“, представнике и чланове више књижевних клубова и градитеље Песничког трга и парка Милоша Чекановића и Љубишу Спасовића, уредника „Чачанског гласа“ и представника Центра за неговање традиције из Чачка, као и све присутне.


СУСРЕТЕ ЈЕ ОТВОРИО РАДОМИР АНДРИЋ
Песничке сусрете је отворио први добитник „Повеље Мораве“ 2003. године, књижевник Радомир Андрић, вишегодишњи председник УКС, рекавши да ова светковина припада и овом месту и Поморављу, а самим тим и целој Србији.

– Језик сам по себи је наше основно имање којим се ми духовно и емотивно исказујемо и препознјемо, препознаје се наш идентитет. Морава, река она јесте најопеванија, а ред је да поменемо ту су и друге светсковине поезије у Краљеву, Чачку, Трстенику, Овчар Бањи,Ћуприји, Морава је срасла с нашом поезијом. Сваки песнички глас за себе у својој индивидуалности доприноси да се препознајемо и у свету. Овде сваке године имамо нове песничке гласове…
И што је можда и најбитније: овде поздрављам људе из Града Чачка. Кад кажем Град Чачак, мислим да они заслужују велики поздрав, јер они су једини као град подржали и својим средствима и материјално да ова светковина заживи и да живи свих ових 26 година. Ја им за то захваљујем најлепше, јер улагање у културу није само улагање у садашњост и будућност, већ у оно што ми јесмо, у ствари.
РЕЧ ЖИРИЈА НАГРАДА
Том приликом на Песничком тргу уручене су „Повеље Мораве“, признање за животно дело, а имена добитника саопштила је председница жирија за доделу ове награде Гордана Влајић, уједно и главна и одговорна уредница „Књижевних новина“. Повеље су припале кипарској песникињи Алики Телеску Михаилидис (одсутна), Верољубу Вукашиновићу, песнику из Трстеника и Горану Лабудовићу Шарлу из Врбаса. Уз Гордану Влајић, жири је радио у саставу: Луне Левајац, Радомир Андрић, Боривоје Рашуо и Видак Масловарић, потпредесник УКС и уредник чувене Трибине „Француска 7“.
На истој свечаности додељене су и награде ученицима, победницима конкурса Књижевног друштва „Мрчајевци“, а имена је саопштила председница жирија Надежда Танасковић. Прву награду освојила је Ксенија Мајсторовић, 1.р. Гимназија, Чачак; другу, Кристина Станишић 7/2, ОШ „Татомир Анђелић“, Мрчајевци; трећу, Татјана Дамљановић, 4/1, ОШ „Иво Андрић“, Прањани.

„ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ“
Песнички маратон започет на Песничком тргу, настављен је на Илијаку, испред Песничке стене, где су лауреати и добитници „Златних повеља“ казивали своје стихове. „Златне повеље“ као „посебно и изванредно“ признање Удружења књижевника Србије, Града Чачка и Књижевног друштва „Мрчајевци“ добили су заслужни за утемељење, подршку и трајање манифестације. „Златне повеље“ су, поред осталих добили и „Чачански глас“ и Зорица Лешовић Станојевић као хроничар манифестације четврт века.
ЛАУРЕАТИ
Песникиња са Кипра у одсуству Алики Телеску Михаилидис у преписци поводом награде је, поред осталог, рекла:
– Пре свега, хоћу да се захвалим организаторима Мрчајевачких песничких сусрета за указану част и неочекивана признања за животно дело, која су ме изузетно изненадила и обрадовала. Песничка стена је културни жиг који време не брише и идеја о овом културном споменику заиста заслужује све честитке. Бити један од лауреата овогодишњих Сусрета је неизмерно драгоцено, што истовремено носи и одговорност да се оправда ово поверење.

Горан Лабудовић Шарло из Врбаса понео је лепе утиске са овогодишњих Песничких сусрета:
– Све ме је дотакло! Почев од доајена српске културе Лунета Левајца, који плени шармом, духом, једном раскошном појавом и значајем, а дотле се стиже радом и залагањем, даље, његовим саборцима што одржавају пламен поезије и књижевности, и одакле би многи морали да уче како се организује једна сложена, захтевна и европска манифестација. Мрчајевци су схватили да будућност није “обожавање пепела, већ вечна ватра“. Програм у амфитеатру школе био је одличан, посебно сам пажјиво слушао песнике из Мрчајеваца и околине, ученике-песнике и школски хор… Програм на Стени био је емотиван, посебно због породице која се стара и брине о стени и целокупном амбијенту. Ту, преко пута Стене, у небо хита један млади, танки храст и загледа околна брда. И ограда повезана прућем, старија од многих који би да буду старији. Мрчајевци су песма!

Верољуб Вукашиновић из Трстеника:
– Поезија се појављује на разним местима у Србији тамо где она хоће, а она хоће захваљујући људима који носе у себи тај свети жар поезије. Један од таквих људи је Луне Левајац. Човек живи за то, ја га данас гледам, он у 87. години и даље живи у томе, то је дивно, то је прелепо. Сви ови људи које сам данас слушао који су говорили поезију, данас нећемо улазити у вредносне нивое и квалитет свега што смо чули, али дају себе, они то раде са душом зато што верују у поезију, а веровати данас у поезију и у песничку реч, то је већ само по себи подвиг. Мислим, поред свега што нам се догађа и у политици и чиме смо засути, свакојаким смећем, неговати поезију то је подвиг. И зато су Мрчајевци за мене једно лепо, светло и свето место!
Зорица Лешовић Станојевић
(Опширније у штампаном издању „Чачанског гласа“)





