Uncategorized

NAŠI U SVETU: Jovica Vučetić – LISABONSKA PRIČA

18671530_10211020939473424_7231035288045868427_o

 

NAŠI U SVETU

Neobična životna i muzička priča Jovice Vučetića

LISABONSKA PRIČA

O muzičaru, rođenom u čačanskom kraju (Ježevica), koji je poput mnogih sreću ratnih devedesetih potražio u belom svetu

Piše: Dušan Darijević

U četvrtak, 25. maja, u Caffeu „Montana“, zahvaljujući starim muzičkim čačanskim prjateljima Milošu Milijanoviću i Aleksandru Alempijeviću, svoj prvi kantautorski album GOT TO GO, snimljen i objavljen u Portugalu, predstavio je naše gore list Jovica Vučetić, muzičar koji od 1993. godine živi u Potugalu.

Veoma raspoloženoj publici, koja je ispunila „Montanu“, Jovica je predstavio svojih desetak autorskih pesama u kojima ga je pratio perkusionista Aleksandar Alempijevića. Nastup je bio i najbolja moguća najava promotivne kampanje  9. izdanja Festivala „Karusel“, koji će se ovog leta održati od od 17. jula do 10. avgusta. Jovicin prvi nastup u Čačku posle dugo vremena obeležile su snažne autorske pesme na engleskom i nekoliko njih na srpskom. Pesme iz duše na engleskom i srpskom jeziku, sigurno odsvirane na akustičnoj gitari, ovaj put u pratnji perkusija, nenametljivo, tačno sviranje Alempijevića. Puno emocija i radosti…

Oduševljen reakcijom publike, pred kojom je posle dugo vremena nastupao u Čačku, Jovica Vučetić nam je ispričao svoju zanimljivu životnu i muzičku priču. Rodjen je 1969. u Ježevici i rano je zavoleo gitaru, najdraži poklon od oca, koji je dobio kada mu je bilo sedam godna. Posle prvih početnih koraka, želeo je da stvara neku svoju muziku, što baš i nije oduševilo njegovog profesora gitare. Životni put ga je dalje vodio u Zablaće, Kraljevo, Čačak… Školovanje , druženje i svranje sa muzičarima u novim sredinama. Krajem osamdesetih sa kraljevačkom grupom POSLEDNJ VOZ, prvo snima kasetu za aleksandrovački „Diskos“, a kasnije i maksi singl za zagrebački „Jugoton“. No, ni to nije bilo dovoljno Jovici. Od muzike se teško živelo, pogotovo od autorske, skoro nikako. Potrebno je bilo pronaći novu sredinu, spremnu da čuje pesmu iz duše, koja zaokuplja čitavo biće. Došle su devedesete, raspad Jugoslavije. Mnogi su zbog rata, nemaštine i sankcija otišli da traže sreću na drugom mestu. Jovica odlazi taržeći sebe, tražeći svoju muziku, sredinu spremnu da čuje njegov iskren muzički izraz u kom je satkano sve ono što vidi i primećuje oko sebe, sve one nemire duše koji su tad ispunjavali jednog dvadesetogodišnjaka.

Nije bilo lako u pečalbi naći siguran posao, mesto boravka. Put Jovicu vodi u Beč, ubrzo u Italiju, gde ovaj muzičar, zahvaljujući vanredno dobrom sluhu i poznavanju Morzeove azbuke (znanje stečeno u vojsci), ulazi u tajne i skrivena znanja jednog klavir štimera. Ovo zanimanje  mu postaje i životno opredeljenje, naravno uz muziku, koja je duboko u srcu. Ubrzo,  Jovica se ponovo seli i odlazi u postojbinu fado muzike u topli i sunčani Portugal. Prvo odlazi na jug ove zemlje, a kasnije u Lisabon, gde živi i radi od 1993. godine. Nastavlja sa poslom klavir štimera za jednu firmu koja ovaj posao obavlja za festivale i koncerte, a kasnije se samostalno bavi ovom delatnošću.

U vreme procvata jugoslovenske muzičke scene osamdesetih, muzički biznis u Portugalu je bio u znaku cover-a, izvođenja i obrada tuđih pesama. Vremenom se stanje menjalo, autorskih projekata i muzičara je bilo sve više, kao i festivala na kojima se izvodi kantautorska muzika. Nove okolnosti su pomogle i Jovici da se snađe, da sve češće nastupa na malim festivalima, ali i u galerijama i bibliotekama, što posebno voli.

Svoj prvi album snimljen 2013. uradio je na „prvu“, u jednom dahu, bez kasnijih nasnimavanja, doterivanja, produkcije. Voli kad se oseti jednostavan izraz, samo zvuk gitare i glasa, kad može da se oseti emocija i dubina poruke na sceni, kao nekad kod Tim Baklija na nastupima ili na pločama Nika Drejka, autora koje voli i uz Sid Bereta smatra uzorima za svoj psihodelični folk rok, kako naziva svoju muzički izraz. Priprema pesme za svoj drugi album, neke od njih je premijerno i izveo u „Montani“. Natupa u Srbiji nije bilo, sem prošlogodišnjeg promotivnog nastupa u beogradskoj prodavnici ploča „Lejla“. Jovica je srdačno prihvatio i poziv da bude iduće godine i specijalni gost Festivala „Karusel“.

Za kraj lisabonske priče, Jovica nam je rekao da život u Portugalu nije nimalo lak, da su minimalne zarade 475 evra i da vladaju velike socijalne razlike. U Portugalu ima malo Srba, tako da se naš zemljak uželi maternjeg jezika.

Оставите одговор