НА ПУТУ ДО СЕБЕ…
Како пронаћи сопствену „полугу“ која ће нам помоћи да поднесемо и неслућени „терет“ на путу унутрашњег узрастања и самоспознаје на коме не смемо прескочити ниједан корак, шта су „тачке ослонца“ и поруке на том путу и зашто је управо љубав она „сила“ која покреће и немогуће, неке од одговора дао је професор Ненад Гугл на предстаљању своје нове књиге „21 ЗЛАТНА ПОЛУГА“, коју је у великој сали, крцатој публиком, пред Чачане донела Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у уторак, 17. марта. Књигу је објавило чачанско „Бит издаваштво“, а садржи 21 поглавље, односно, метафоричне приче из области књижевности, науке, религије, уметности, историје, спорта, настале на његовим предавањима, а свака од њих кроз људске врлине, пориве и мудрости које су уједно, те метафоричне полуге које би требало да помогну унутрашњем човеку да превазиђе самог себе. Гугл веома пластично и убедљиво кроз тумачење епске поезије („Женидба краља Вукашина“) преко феномена љубави објашњава алгоритам срца и ума, не заобилазећи мотивски ни наличја људске природе…
Уводну реч имала је библиотекар Тијана Бежанић која је представила учеснике програма, апострофирајући да је реч о новој књизи Ненада Гугла која је „по форми дугачија од претходних, али по свему другом својствена њеном аутору“. Иако рођен у Минхену 1982, Гугл је детињство и рану младост провео у Чачку где је завршио основну и средњу школу, а потом дипломирао на Филолошком факултету у Београду. Врстан је говорник, предавач, тумач и приповедач. О новој књизи Бежанић, поред осталог каже, да „на особен начин нуди обрасце које појединци треба да прате да би остварили пун лични и животни потенцијал“. Професор методике др Бошко Миловановић наводи да су „све полуге из духовне категорије и одређују оно на шта се човек може ослонити и назвати својом полугом“. Професор Слободан Николић је кроз алегорију љушћења ораха пут до сржи сваке приче о полугама у овој књизи видео кроз „љушћење текста“ како би се дошло до „злата“, тог „Божанског елемента који је пандан најсјајнијем на Небу, као оно најсјајније на земљи“.
После београдске промоције, не кријете радост што сте у Чачку?
-Изузетно ми је и огромно задовољство што сам у Чачку. Ја сам инсистирао да промоција књиге буде одмах после Београда, у коме сам на привременом раду, где је на промоцији у Дому омладине било више од 650 људи. Врло сам везан за Чачак, овде сам се формирао, мајка је одавде и било ми је значајно да ову нову књигу испромовишемо прво овде, као и претходне све три. Са седам година, када сам био први разред основне школе, добио сам први пут награду на „Дисовом пролећу“ за децу песнике, онда сам то добијао до краја средње школе скоро сваке године, да бих као студент добио прву награду за есеј о Дису. Тако да сам ја везан врло и за Чачак и за Градску библиотеку.
„ИЗНУЂЕНО“ ОД ПУБЛИКЕ
За књигу коју представљате кажете да су је тражили, практично, „наручили“ они који су Вас слушали?
-Написао сам три романа, радио сам 14 година у Трећој београдској гимназији, изашао сам из школе пре четири године и наставио да држим предавања ван учионице, одлучио сам да та предавања из књжевности отворим и понудим широј публици. Почео сам да радим предавања у Београду, најчешће у „Академији 28“, у Хали „Спенса“ у Новом Саду, али и где год ме зовну, јер мени недостаје школа. И шта се догодило? Та предавања су тако одјекнула да мени на предавања у Београду долази по 400 људи сваког месеца. Кренуо сам да пишем свој четврти роман и онда су почели да траже где могу да прочитају то што ја причам, с обзиром на то да су та моја предавања плод неког ширег читалачког искуства, где ја не бих могао да упутим на све ауторе. Онда сам добио условно речено „захтев“ од својих читалаца да напишем то што сам говорио и тако је настала ова књига.
ПОЛУГЕ…
Кад кажемо „златна полуга“ асоцирамо на финансијски капитал, на трезоре, блага, закопана, откопана, скривена, украдена, није битно, у сваком случају златна полуга је симбол неке материјалне вредности коју Ви овде персонификујете у животну вредност кроз елементе полуге у физици. Колико су Ваше „златне полуге“ заправо духовне полуге једног квалитетног живота?
-Тако је, одлично сте то сагледали. Златна полуга заиста звучи као материјално, али, принцип полуге сам узео из физике. Полуга има „греду“, „тачку ослонца“ и уз „силу“, може да подигне огороман „терет“. Много већи терет може да се подигне са много мање уложене силе. Дакле, свако поглавље је једна „златна полуга“ и у сваком поглављу имамо елементе које полуга има у физици. У мојој књизи у сваком поглављу „греда“ је прича из књижевности, из епске народне поезије, бајка, Андрић, Павић, Попа, Виктор Иго, Достојевски, прича Жарка Видовића, судбина Рајнхарда… Затим имамо „силу“, то је моје тумачење, оно што сам радио на предавањима, дакле, то је тумачење те приче. „Тачка ослонца“ је порука коју ја извлачим из приче и на крају имамо „терет“, то је читалац кога „златна полуга“ треба да подигне. Ту постоје питања која често преиспитују оно што је речено.
Може ли „златна полуга“ бити паралела са крстом који носимо, а додељен нам је на рођењу? Да ли је сваки човек и његова судбина једна полуга коју морамо носити у животу, у коме „тачку ослонца“ или имамо или немамо?
-Сјајно, ја нисам размишљао у том правцу, али ћемо проширити. У греди, сили… Рецимо, ја у причи о „Црвенкапи“ изводим закључак да пречице не постоје, а у терет постављам питање читаоцу које су пречице добре да бих га навео да размишља, да преиспитује, јер знам да постоји једна пречица која је изузетна и која функционише. Та пречица се зове – „покајање“. Иначе, тачно је да је у самој суштини присутан један јак наративни ток који подразумева Јеванђеље, православни поглед на свет у овом мојим полугама, али није кључни, није главни.
ИСТИНА ТРЕБА ДА НАС ПОДИГНЕ
Постоји ли заједнички мотив за сваку од тих прича, одељака, које су то заједничке „златне полуге“ које нам нудите?
-Шта је поента? Свака полуга има свој појам, свој феномен, и оне су на неки начин поређане. Прва полуга је одушевљење, полет, дарови, игра, љубав, истрајност, буђење, вера, смирење, храброст, дисциплина… То су полуге које нас треба да дигну. Да објаснимо зашто су „златне“. Зато што је злато један од три поклона које је добио Христос на рођењу и како Свети владика Николај каже – злато не обмањује, оно је исто и у ватри и у води, и у земљи, и у царској круни и у блату, што значи да је оно симбол истине и вечног трајања. Тако да је у суштини у наслову садржано да истина треба да нас подигне. Е сад, долазимо до вашег крста. Кад нас то подигне, онда ми имамо снаге да носимо свој живот на леђима. У суштини, одељци су избор, зато што има 20 полуга које сам поређао у одређени систем полуга. Како се долази до одређене полуге, тако што се иде вертикално навише. Значи, до игре се долази кроз одушевљење, полет и дарове, на пример. До вере се долази кроз достојанство, покајање и тренутак, молитву. А 21. полуга све то објашњава…
Значи духовном градацијом узрастање до циља?
-Не може другачије. Зато сам рекао да нема пречица, изузев покајања. Ми морамо да пређемо корак по корак… Видите, кад се беба роди она не може одмах да трчи. Свако прескакање било ког корака је опасно и ми то знамо у неком физичком искуству, али врло често то заборављамо у том неком сопственом развоју већ тражимо пречице. Тако да све има своју фазу и све има свој корак.
Пошто инсистирате на поступном развоју човека, и физичком и духовном, колико су у те текстове уграђени теолошки принципи, видимо да се додирују физика и механика, али, шта би била та „полуга“ на коју се Ви ослањате у овим текстовима?
-Одлично је питање, зато што сте погодили у центар. У суштини, данас постоје многи људи који причају о успеху, зову их лајф коучеви, суштина те приче је да човек може и треба да успе са својом вољом, својим потенцијалима итд, међутим, то није истина, зато што човек може једино уз Божју помоћ и у сарадњи са Господом Богом, по мом мишљењу, заиста да достигне успех, а шта је успех и то је једно интересантно питање. За мене је успех самоостварење, а то значи изношење својих дарова које нам је Бог дао, на тај начин ми враћамо тај поклон, дајући те дарове другим људима, служећи заједници, дајући допринос. Самоостварење кроз дељење? Тако је. И на тај начин долазимо до самопревазилажења.
ЧОВЕК РАЗРУШЕН ИЗНУТРА ЈЕ ПОД ШУТОМ…
Како бисте жанровски одредили ову књигу, ко су заправо њени јунаци и шта су биле њихове „полуге“?
-Пре бих рекао да је више књижевна, иако има и духовне компоненте, али суштински, овде ћете се поред поменутих књижевника сусрести и са једним гитаристом који се зове Ђанго Рајнхард, једним фудбалером који се зове Гаринча, који су заправо превазилазили неке своје границе уз помоћ полуга које су њих дизале, биће приче о норвешком логору где је Жарко Видовић нешто испричао, па сам ја то обликовао у причу… Није то уско књижевност, али ћете овде да се сретне те и са „Црвенкапом“ и „Успаваном лепотицом“ и „Женидбом цара Душана“. Рецимо, „Женидбу краља Вукашина“, који је једна врхунска епска песма, а шта сам приметио на својим предавањима. У почетку кренем да цитирам стихове из епеске поезије и приметим да је пажња савременог слушаоца нулта. Ја онда ту епску песму претворим у причу, наглашавајући стиховима само оне чворне тачке. Сматрам да треба приближити књижевност савремном сензибилитету слушалаца или читалаца. Приметио сам да су се генерације убрзале, а да је књижевност, нарочито она од пре сто година, остала спора, али и ми смо се убрзали, ако гледате сад један Хичкоков филм из педесетих година, спор је, немате стрпљења, тако је како је… Шта можемо да урадимо, а да не кукамо? У свим тим књижевним делима постоји једно зрно злата, један бисер, који не може да се купи, али ја сам овде цитирао једну беседу „По правој вери“ Светога Саве који каже: „Добра дела заснована на правој вери су драго камење, злато и сребро, којим се купује Небо“. Та књижевност нама нуди „валуту“, којом се купује Небо. И штета би било да због једне ствари, а то је брзина, то не дође до савремених читалаца.
Колико је савремени човек спреман на духовно самоузрастање?
-Савремени човек се креће споља и ужива у ономе што га уништава. Књига је покушај да каже да сваки човек треба у себи да нађе своју полугу која ће да га подигне. Хедонистичка трка слика је савременог човека који не може да се заустави у спољашњем кретању, а не негује унутрашње кретање. Човек који је изнутра разрушен је под шутом, под голим зидовима…
Зорица Лешовић Станојевић
