Ivanjica Region

НЕПУН ВЕК ЈОВАНА ЋОЈБАШИЋА: ВИЗИОНАР БОЉЕГ ЖИВОТА И ЗАЈЕДНИШТВА

НЕПУН ВЕК ЈОВАНА ЋОЈБАШИЋА

                        ВИЗИОНАР БОЉЕГ ЖИВОТА И ЗАЈЕДНИШТВА

     Претпоследњег дана фебруара преминуо је један од најстаријих Ивањичана у својој 99. години живота. Остаће упамћен као велики и цењени домаћин, тих и мудар човек, а надасве као симбол многобројне и сложне породице.

Јован

     Ко год је упознао Јована Ћојбашића несумњиво је најпре могао да каже да је изузетно вредан и радан човек. Рад га је држао али је кроз њега градио и своју личност. Одрастао је у многочланој заједници у ерчешком засеоку Медовине као најстарије од шесторо деце Миломира и Ђулке. Већ са 16 година преузима одговорност и бригу за домаћинство када му отац бива мобилисан уочи Другог светског рата. Настојао је да на све начине сачува заједницу и имање. Захваљујући домишљатости и сналажљивости није страдао у рату нити је породица имала непријатности. Са својом изабраницом Љубинком Палибрк у ратним годинама добија ћерке Милицу и Наду, а потом још четири ћерке-Росу, Стоју, Раду и Цаку и сина Срдана.

            НАПРЕДАК КАО ПОКРЕТАЧКА СНАГА

     Јован је имао осећај за промене које долазе. Међу првима се без оклевања преселио из Ерчега у Ивањицу уочи Нове 1964. године, пре него што је тај талас досељавања кренуо. Купио је имање од шест хектара са објектима и почео брижљиво и вредно да га обрађује.  Држао  је краве и овце, сејао кромпир, узгајао будимке. Успешно је одржавао имање уз помоћ сина и оца и поред редовног посла књиговође у фирми. Посадио је малине још  почетком  давних  80-их када је тек почела да се гаји у ивањичком крају. Затим је направио рибњак за пастрмку када се тиме још нико није бавио. Подигао је и воћњак од преко 600 стабала шљива и производио ракију. Квалитет  различитог поврћа, које је са огромном пажњом и љубављу узгајао у свом повртњаку, могао се мерити са најбољим произвођачима. Сматрао је да човек може и треба сам да произведе храну за своје домаћинство.

Након венчања 1940. године

     Међу првима је имао грамофон, телевизор, аутомобил, што су били и неки од повода да његова кућа редовно буде место окупљања не само родбине већ и комшија, пријатеља.

    Успевао је захваљујући подршци и разумевању својих родитеља, које је пренео и на децу. Наравно, имао је велики ослонац у супрузи Љуби која је шила, бринула о кући и деци васпитавајући их у патријархалном и духу рада и напретка.

            КВАЛИТЕТ ЈЕ У ЗАЈЕДНИШТВУ

     Међусобна повезаност и упућеност чланова заједнице расла је са пружањем помоћи, сарадњом да се они школују и скуће. Наставила се и после одсељавања Јованове браће и сестре који су формирали своје породице. Даље га је јачало фамилијарно окупљање на Јовановом имању у Ивањици. Постало је традиција од досељавања, а нарочито после прављења нове и велике куће и то  бар три пута годишње: за крсну славу Јовандан, 7. јул и зимски свињокољ. Највеселије је било за славу када је и Јованов рођендан. Његов отац Миломир звани Ђедо, одгрејао би гусле, замирисала би врућа ракија и кренула песма, игра, па тако и по три дана. Препричавале су се анегдоте из пређашњих али и актуелних догађаја и ориле салве смеха до суза. Али су и славе зетова (све различите) биле прилике за окупљања, затим свадбе, рођендани, завршетак школовања и други поводи. Тако се традиција преноси на децу, да се знају, друже, посећују било где да живе.

Љуба и Јован са децом, децембар 1971.

     Иако миран и тих, Јованова реч се гласно чула и поштовала. Смиреност и мудрост су предупредиле или пак решиле неспоразуме који су постојали као и у свакој другој фамилији. Умео је увек да пружи прави савет и утеху.

     Парирала му је супруга Љуба, ненаметљива али изузетно пажљива и посвећена породици. Иако болешљива, сви је памте као увек насмејану, срдачну и заинтересовану за сваку новост у породици. Ни један и најмањи успех, догађај, рођендан, годишњица нису могли да прођу да се она не сети и обележи. То је пренела и на своје потомке. Преминула је 1991. године али је дочекала да сва њена деца заснују породице, да добије унуке и праунуку, па и да прослави 50 година брака.

     Са све бројнијим потомством, окупљања су се полако сводила на чланове породица  Јованове деце.

            СЛОЖНО ПОТОМСТВО – НАЈВЕЋИ УСПЕХ

     Захваљујући виталности стеченој пре свега радом а онда и бризи укућана (сина Срдана, снахе Мирјане, унука Бранка и Бојане), ћерки па и редовном бањском лечењу, Јован је корачао ка стотој години живота. После пуног радног стажа од 40 година, уживао је заслужену пензију више од 30 година. Али увек активан у кући, на имању, синовљевој фирми. Стално је истицао да је многобројна фамилија у којој никад није било неслоге његов највећи животни успех и богатство. Саветовао је да децу треба правилно усмерити, да буду радни и да се поштују:

     „Замерам овим младим родитељима данас што немају више времена за децу. Некако се отуђују у породици, фамилији. То никако није добро. Ми се увек окупљамо и мени нема веће среће кад су сви ту, мојих седморо деце, 15 унучади, 21 праунуче и две чукунунуке“ поручио је са велике прославе свог 95. рођендана пре три године.

     Почетак 21. века обележава разарање породице и породичних односа. Сведоци смо да се ни најближи рођаци готово не познају, да су неслога и нетрпељивост све израженији. Једна од ретких, многочланих породица која се томе опире је породица Јована Ћојбашића. Деца се усмеравају тако да буду породични, да се поштују, уважавају, јер једино таква породица као стуб друштва треба да буде, а не да се свађају, суде, бију па и убијају. Зато је Јован могао задовољно да живи. А волео је живот, добар залогај, да иде на вашаре, свако лето у Пролом бању и тако 25 година, и посебно  петком обавезно у кафану на ракију, са својим, како је он називао, друством. Све их је надживео, остао најстарији у фамилији и један од најстаријих у свом месту. Дочекао би сигурно и пун век да пре две године није преминула његова ћерка Роса. То га је много погодило и тада је већ почео да се гаси. Последњи пут је уживао уз трубаче на свадби свог унука Бранка у новембру, у јануару обележио славу и свој 98. рођендан.

     Претпоследњег дана фебруара у својој кући, Јован је подвукао своју животну црту. Живео је како треба и тако и отишао – тихо, полако, без патње и бола, само се угасио. Понео је са собом дух старе Ивањице и патријархалног времена, времена великих породица, скупова, традиције и заједништва, које се никад више неће вратити. Његови потомци, поносни што су део овако бројне, сложне и јединствене фамилије,  чуваће лепо сећање на њега и живети у нади да им је оставио у генима запис за здрав живот и дуговечност.

                                                                                                          Ј.С.

                                                                                                         Љ.М.

                                                     БОГАТ ЧОВЕК

      Kao стари искусни економиста, Јован би узео блокчић и оловку и рачунао редом.

Пет генерација на окупу (фото: породична архива)

     Ако су он и Љуба прва генерација, друга генерација су ћерке: Мица, Нада, Роса, Стоја, Рада, Цака и син Срдан. Зетови: Миодраг Златић, Михајло Кукић, Вуле Јекић, Никола Срећковић, Перо Мојсиловић, Дико Грујичић и снаја Мирјана.

     Трећу генерацију чине унуци: Предраг, Душица, Љупка, Јелена, Саша, Мира, Мики, Жељко, Владе, Боба, Мица, Весна, Ивана, Бранко и Бојана. Па снаје и зетови: Гоца, Зоран, Иван, Тадија, Јаца, Соња, Славица, Милица, Марина, Владан, Саша, Слобо, Марко, Јелена.

     Затим четврта генерација- праунуци: Јована, Зорана, Максим, Ђорђе, Алекса, Ленка, Исидора, Александра, Ања, Лука, Павле, Мија, Ацо, Богдан, Иван, Бојан, Никола, Невена, Филип, Урош, Лена, Ирина, Софија. Па опет снајке и зетови: Марко, Милан, Лука и Јелена.

     Пета генерација – чукунунуке Милица и Мила и чукунунук Сава.

     И кад, у маниру старог економисте, подвуче црту, то износи: седморо деце, 15 унучади, 23 праунучади и троје чукунунучади, 16 зетова и девет снаја.

     Јован је заиста био богат човек. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.