ОТКУПНА ЦЕНА МЛЕКА НЕ ПРАТИ ТРОШКОВЕ ПРОИЗВОДЊЕ!
Како наводе добри познаваоци прилика у домаћем сточарству, за несташице млека о којима се претходних дана много говорило крива је дугогодишња небрига државе која није имали јасну стратегију на који начин да сачува сточни фонд, који се, из године у годину, стално смањивао. Иако су надлежни у држави већ предузели одређене мере да се изборе са насталим поремећајем у снабдевању млеком, ако се дубље анализирају прилике у домаћем сточарству, сасвим је јасно да ће то бити тренутно „гашење пожара“, јер се ова производња, због високих улагања, не може обновити ни у наредних пет до десет година. Када произвођачи једном ставе катанце на своје фарме, тешко да их више икада могу обновити, јер је сточарска производња веома скупа.
Према подацима Републичког завода за статистику, број музних крава у последњих 10 година смањен је за 55.000, а око 10.000 газдинстава је потпуно угасило производњу млека. У 2019. години, произвођачи млека су испоручивали више од 1,5 милијарди литара млека годишње, док су ове године ипоруку смањили за 255 милиона литара, што значи да на дневном нивоу имамо око 700.000 литара млека мање.
Светска економска криза је проузрокововала и додатне проблеме у нашем посусталом сточарству, јер су драстично поскупили сви инпути у овом сектору производње. Ситуацију је додатно отежала и велика суша, што је довело да значајног смањења количина кабасте сточне хране која је припремљена за зимски период. Драстично су поскупели и концентрати, а како коментаришу сточари, само цене њихових производа нису успеле да испрате енергетску кризу, а ни и велику сушу, па се због тога сада брину како да извуку стоку из зиме.
Произвођачи млека из чачанског краја сматрају да је несташица млека на тржишту последица гашења фарми, а да је до тога дошло због ниских откупних цена и дугогодишње небриге државе према овом сектору производње.
Снежана Мајсторовић из Жаочана, која у стаји има шест крава музара, каже да је откупна цена млека годинама стајала на истом нивоу, а и када је долазило до њених корекција, према њеној процени, биле су толико минорне, што је и довело да гашења многих мањих фарми.
–Сваки други дан предајем по 120 литара млека једној крушевачкој млекари. Мучим се да обезбедим сено и силажу, да купим концентрате… Две хиљаде динара кошта џак концентрата од 35 килограма! Страшно, не види нас нико… Све је поскупело, а млеко ми плаћају 38 динара по литру. Реците ми, да ли таква цена може да покрије трошкове производње? Некако сам се претходних година и борила, а сада све теже. Сматрам да би откупна цена млека у оваквим околностима требало да буде дупло већа. То би сачувало сточаре који имају мањи број крава – каже Снежана.
Како наводи агроекономиста Радован Шеварлић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, домаћа производња млека је смањена за тридесетак одсто, на шта су ових дана скренуле пажњу поједине млекаре.
– Несташица млека је резултат смањене производње, односно, смањења сточног фонда и чињенице да многи пољопривредници не могу да обезбеде довољне количине квалитетне сточне хране. Оваква ситуација је истовремено и последица прошлогодишње катастрофалне суше и драстичног раста цена сточне хране, а након тога и новог таласа поскупљења свих инпута у сточарској производњи због велике светске кризе изазване ратом у Украјини. Иако су ове године млекаре подигле цену млека, а држава изашла са повећаном премијом и даље је све то недовољно. Цена сировог млека не прати трошкове производње. Ако погледамо последњих годину и по дана, цена кукуруза је скочила дупло, поскупели су и сојина сачма и кабаста сточна храна, тако да поскупљење сировог млека није могло све то да испрати. Слично може да се деси и са производњом меса, јер је главни проблем у паритету цена. Цене млека и живе ваге стоке не прате раст цена сточне хране – истиче Шеварлић и додаје да у оваквим околностима може бити велики проблем и то што у Европи и свету нема никаквих значајнијих вишкова млека и млечних производа, тако да се поставља и питање могућности њиховог увоза. Иначе, у првих седам месеци у овој години, увоз млека и млечних производа у нашу земљу је износио око 104 милиона евра.
Да би се обновио сточни фонд Србије, то захтева огромна улагања и државе и пољопривредника. Осим тога, ситуацију додатно отежава и чињеница да је на селу све мање радно способних људи који су спремни да се баве овако тешком и захтевном производњом, а да им при томе финансијскки ефекти буду незадовољавајући.
Шеварлић каже да се у најнеповољнијој ситуацији налазе мали произвођачи, који имају две, три краве, јер њихова производња није одржива. Ти мали произвођачи су у укупној маси произведеног млека веома значајни да оваквих несташица нема.
– Да би се ситуација у сектору млечног говедарства поправила, држава ће у наредном периоду бити принуђена да снажније стимулише ову врсту производње. И млекаре највероватније чекају да читав терет кризе преузме држава, а то је на неки дужи рок неодрживо. Држава обезбеђује 25.000 динара по млечном грлу и премију за млеко и то нису занемарљива средства, осим тога она одобрава и субвенције за набавку квалитетног приплодног материјала у говедарству у висини од 50 до 65 одсто, али је интересовање за овај вид подршке за млечно говедарство било јако слабо. У сваком случају, у оваквим околностима, цена сировог млека је та која диктира све и она је питање договора између државе, прерађивачког сектора (млекаре) и произвођача млека. Требало би да то буде нека одговарајућа цена, прихватљива за све, која би уз субвенције државе, без којих је иначе незамислива пољопривредна производња, поправила стање у млечном говедарству – закључује Шеварлић.
В. С.
