СВЕТИ ЂОРЂЕ ПРЕМА СЛИЦИ УРОША ПРЕДИЋА
За Чачак кажу да је „град мурала”, међутим то, по правилу, урбано зидно сликарство све више је прихваћено и постаје украс и у сеоским срединама. Сликар из Слатине Милан Чакајац поново се упустио у подухват осликавања велике површине зида на кући у Липници на којој је прошле године осликао Цркву у Јежевици, као симбол духовности овог краја. Овога пута, сличних димензија, 350х260 центиметара, настаје мурал слике „Свети Ђорђе убија аждају” према једном од мотива нашег чувеног сликара Уроша Предића.
– Мурал слике започео сам са радом пре неких четрдесетак дана. Наравно, исто на породичним имању на коме сам прошле јесени насликао мурал цркве у Јежевици. Идеја да урадим ову слику је мог друга Милована Вујовића из Липнице, који живи и ради у Паризу. Милованова крсна слава је Ðурђиц, а икона „Свети Ђорђе убија аждају”, поред Ђурђевдана, представља и ову славу. Иако је одвојена од цркве, ова велика слика је насликана на другом зиду, а заједно чине једну целину и међусобно су повезане. Мене је као сликара наравно заинтересовао рад на овој слици. Исто је захтевних димензија као претходни мурал – каже сликар Милан Чакајац.
Тако велики формат је наизглед тежак за рад, тврди Чакајац, али та величина слике дозвољава да се слободније слика, да потез четкицом буде бржи и шири, а боје могу да се пастуозније наносе. Прича нам аутор и о техничким условима које захтева велики формат и проблемима са којима се суочавао током рада.
– Зато је рад на великом формату један уметнички изазов, али позитиван. На пример, на муралу цркве скела за рад је већ била постављена, а ја треба да започнем скицу за слику. Треба прићи зиду и започети скицу, а зид је заклоњен скелом. Морао сам мало да импровизујем. Причврстио сам оловку на графитни штап за пецање дужине четири метра, и са земље нацртао целу скицу цркве, не прилазећи скели. А формат је био 550х700 центиметара. Код ове слике није било тешко наћи инспирацију. Већ сам видео неколико слика на тему Светог Ђорђа, једног од наших највећих сликара реализма Уроша Предића. Гледајућу те његове слике, могу се уочити његов велики таленат, знање, рад, упорност и, наравно, духовност, јер су на многим његовим делима заступљене слике са овом темом. Драго ми је да је моја маленкост могла приступити оваквом Предићевом раду – истиче наш саговорник.
Сликао је исто као и претходни мурал, акрилним бојама „Таленс”, које су се показале јако интересантним за рад, каже Чакајац, и подсећа да ретко када слика акрилним бојама. На питање зашто, одговара:
– Акрилне боје захтевају други начин сликања, за разлику од уљаних. Један потез четкицом мора се поновити два или више пута да би се добила жељена густоћа боје. Користио сам акрилне боје мало на факултету у Ријеци. После тога, сликао сам с њима годину дана на Академији уметности у Новом Саду. Тада сам и започео циклус апстрактних слика „Лица и предели”. Сликање акрилним бојама ми је у току рада омогућило да постигнем неке нове ефекте и истраживања у току подсликавања, а потом и исликавања тих мојих апстрактних радова. И овај последњи рад Светог Ђорђа на зиду добио је више на колориту слике захваљујући управо том вишепотезном исликавању детаља – каже Чакајац.
Ових дана ће нови мурал Милана Чакајца у Липници бити комплетно завршен. Енергију потеза и боја већ назиремо, једноставно зраче, а благослов Светог Ђорђа припада домаћину који је пожелео да на овај начин улепша своје објекте и цео крајолик, али и уметнику који је умео да препозна и осети сву дубину духовности и традиције свог народа.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: архива саговорника
