УДРУЖЕЊЕ „ВИЛАМЕТ“ ПОЗИВА РЕПУБЛИЧКУ ВЛАДУ И РЕСОРНО МИНИСТАРСТВО ДА ЗАШТИТЕ МАЛИНАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ
НЕПРИХВАТЉИВА ЦЕНА МАЛИНЕ НИЖА ОД 500 ДИНАРА
Удружење произвођача малине „Виламет“ из Ариља је крајем августа издало саопштење у коме је осудило покушаје појединих откупљивача да цену малине овогодишњег рода формирају на 450 динара по килограму. У саопштењу се наводи да је став Удружења да свака цена нижа од 500 динара није прихватљива и да због тога позивају све произвођаче да не пристају на притиске и понуђену цену.
У саопштењу „Виламета“ се истиче да количине овогодишњег рода малине нису биле такве да би моге да оправдају било какав покушај обарања цене, а у прилог томе иде и чињеница да су стање и цене на светском тржишту стабилни.
Милета Пилчевић, председник Удружења, упозорава на то да су „српски произвођачи, после седам деценија бављења производњом малине, доведени у ситуацију да су своју робу предали још крајем јула, а да и даље не знају колико она вреди“.
– Малина се увози, прерађује, продаје, њом се тргује и сви на њој зарађују, изузев пољопривредника. Предали смо малину и она још увек није исплаћена већини произвођача. Није више проблем ни то што није исплаћена, навикли смо ми да чекамо и до Нове године. Њена откупна цена је износила од 400 до 420, а поједине хладњаче су је сада подигле на 450 динара, али и то није задовољавајући износ. Сматрамо да би малина у овој сезони требало да се плати минимално 500 динара по килограму, што би нашу производњу барем мало поспешило, јер малињаке треба средити и обновити за наредну сезону. Када разговарамо са представницима ресорног министарства, сви говоре о томе да смо изгубили водећу позицију у производњи малине, коју смо некада оправдано заузимали. Сада су се површине под овом културом драстично смањиле, јер су произвођачи били дестимулисани ниском откупном ценом која није могла да испрати нарасле трошкове производње. Овогодишњи род је био за 30 до 40 одсто бољи од прошлогодишњег, тако да смо, укупно гледано, произвели негде око 30.000 тона малине. И њен квалитет је био дупло бољи и са тим су се сложили и хладњачари. Прошле године смо имали енормну сушу и њене последице су се одразиле и у овој сезони, јер су ластари остали кратки. Када се сагледа целокупно стање, како је могуће да се овако квалитетна малина овогодишњег рода плаћа лошије? Прошле године је била 600, а сада 400 динара!? Просто нема логике то што се за изузетно квалитетну малину добија нижа цена. То је нека политика коју ми никако не схватамо. Због различитих манипулација, притисака и празних обећања, произвођачи се доводе на ивицу егзистенције. Зато питамо – ко ће заштитити 500.000 људи који су, директно или индиректно, повезани са производњoм малине – каже Пилчевић, посебно наглашавајући да цена малине на сваком старту нове сезоне остаје једно од кључних питања за произвођаче. Због њене неизвесности, произвођачи не могу никада унапред да рачунају на сигурну зараду. Због раста трошкова производње и неизвесности око тога каква ће бити коначна откупна цена малине, малинари се све чешће питају да ли ће ова врста производње стабилизовати и поново постати перспективна.
Малинари поручују да са откупном ценом од 450 динара по килограму не могу да покрију трошкове производње, отплаћују кредите, нити да обезбеде средства за наредну производну сезону.
Удружење „Виламет“ позива Владу Републике Србије и Министарство пољопривреде да хитно реагују и стану у заштиту једне од најзначајнијих извозних пољопривредних производњи у Србији, уз поруку да се не сме дозволити да о судбини на стотине хиљада људи одлучује неколико великих откупљивача.
В. С.
У јавности се често спекулише са податком да је наша рекордна производања малине износила 120.000 тона, али, како наводе познаваоци прилика у области нашег воћарства, ова бројка није валидна, јер су њом обухваћени и увоз и реекспорт овог воћа. Највећа наша производња малине је износила 93.000 тона, која је забележена 2002. године, када је ова култура код нас заузимала око 15.000 хектара. Како процењују добри познаваоци прилика у нашем малинарству, малина се у Србији сада производи на површини од осам до девет хиљада хектара, али она и даље има водеће место када је реч о квалитету. У односу на земље у окружењу, Србија предњачи и по опремљености расхладним капацитетима.
Производња малине у нашој земљи годинама уназад стагнира. Пољопривредни стручњаци сматрају да би надлежни у држави требало у наредном периоду да пруже далеко већу подршку малинарима, јер је квалитетна малина и даље изузетно тражена на светском тржишту. Како би се зауставио пад производње, сви који имају било какву корист од овог изузетно цењеног воћа, од чијег извоза и држава убира значајне приходе, требало би да се заједно укључе у решавање проблема који највише тиште домаће малинарство.
