На брду Љубићу, где се 6. јуна 1815. године одиграла једна од највећих битака Другог српског устанка, одржана је државна церемонија одавања почасти и полагања венаца. Танаску Рајићу, једној од наших најзначајнијих историјских личности, као и његовим јунацима, почаст су одали народни посланици, представници Владе Србије, Моравичког управног округа, Града Чачка, војске, полиције, удружења која негују традицију ослободилачких ратова, борачких организација.
– Сећањем на све важне догађаје наше историје, враћамо се у прошлост, одајемо пошту прецима и остављамо поколењима аманет да наставе истим путем. Тако чувамо темељ српске државности… – напоменуо је Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
– Обележавање годишњице Боја на Љубићу није само наш дуг према прошлости, него и путоказ за будућност. Као руководство Града Чачка, заједно са грађанима, имамо обавезу да чувамо успомену на устанике. Данас се за Чачак и Србију боримо економским развојем, отварањем фабрика, изградњом савремених путева, школа, вртића. То је битка коју морамо да добијемо да бисмо били достојни наследници Танаска Рајића и јунака са Љубића – изјавио је Владан Милић, заменик градоначелника Чачка.
Пре церемоније одавања почасти и полагања венаца, свештеници Цркве Светог кнеза Лазара одржали су парастос јунацима Битке на Љубићу.
Историчарка Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива, подсетила је на значај Боја на Љубићу за ослобођење Чачка и Србије у Другом срспком устанку.
Ученици Основне школе „Танаско Рајић“ припремили су културно-уметнички програм.
Државну церемонију организовао је Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова.
Државној церемонији, претходили су парастос и полагање венаца на споменику Танаску Рајићу на кружном току у Љубићу. Венце су положили представници Града Чачка, месних заједница „Танаско Рајић“ и Љубић и потомци славног Танаска Рајића.
Битка на Љубићу је темељ Другог српског устанка и модерне државе Србије. Устанике је предводио Танаско Рајић који је током битке погинуо, одбијајући да напусти утврђени положај са устаничким топовима. Наши јунаци су добили битку против далеко надмоћнијег непријатеља и утрли пут коначном ослобођењу Србије.
