Уметничка галерија „Надежда Петровић“ уприличила је отварање изложбе Садка Хаџихасановића –,,Don’t Play with Guns/ Звецкање оружјем“ у изложбеном простору Галерије ,,Рисим“ у среду, 23. новембра. Изложбу су отворили Мирјана Рацковић, музејски саветник Уметничке галерије „Надежда Петровић“ и Миодраг Даниловић, историчар уметности и кустос изложбе.
Изложба се састоји од 15 експоната и анимираног филма и спада у корпус класичних медија. Контакт са неурамљеним платном које је већ одштампано и на коме се накнадно инервенише специфичност је саме поставке. Форма је доста комплексна јер поред досликаног, доцртаног постоје и долепљени елементи и друге колажне интервенције.
Највећи део експоната за своје основе има таписерије из Жуија (визуелне културе која постоји у Француској још од 18. века) платана на којима се отискују декоративни мотиви безбрижних младих људи у рокајним ентеријерима и екстеријерима. Како је Даниловић појаснио, оне су заправо и наличје колонијализма а у актуелном моменту можемо их посматрати ка опандан тренутној популарној култури друштвених мрежа и медија који приказују верзију стварности и симболичну и имагинарну градњу неког друштвеног капитала или представе.
Према Даниловићевим речима Хаџихасановић је неко ко је носио југословенско искуство у својој меморији и доживео јако страшне тренутке почетком 90-их година у Босни због чега и поред професионалне остварености и са друге стране Атлантика није имао мира. Ова дела су последица тог искустваа изложба заправо тематизује свеприсутност насиља и култа ватреног оружја у култури Запада. ,,Овде се уметник управо хвата у коштац баш са тим темама и приступа широком критичком преиспитивању на пољу целокупне наше културе. Тражење овакве позиције унутар историје а изван пуког индивидуалног искуства поред експресивности испуњава суштину уметности – сазнање односно когнитивност“, закључио је Даниловић.
По речима Мирјане Рацковић Хаџихасановић је инернационално познат уметник са завидном излагачком каријерома а његова данашњи опус се дефинише као ,, комплексна визуалност садашње фигурације“. Рацковић је овим поводома као појашњење изложбе подвукла речи првог кустоса Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ Михаила Бошњаковића: ,,Нико интензивније од уметника не осећа тежину претњи које је човек у свом технолошком усавршавању ставио изнад сопствене егзистенције.“ Управо у овим радовима могу се видети та средства за уништење сопствене врсте.
Изложба је реализована као заједнички пројекат Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку, а прати је каталог са текстовима двоје историчара уметности и професора – Миодрага Даниловића („О сликању, бријању и звецкању оружјем“) и Бојане Видеканић („Звецкање оружјем“).
Изложба ће за посетиоце бити отворена од 24. новембра до 31. децембра у следећим терминима: уторак – петак од 12 до 18 часова, викендом од 10 до 14 часова.
Садко Хаџихасановић је дипломирао на Академији ликовних уметности у Сарајеву (1982), а постдипломске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду (1984). Био је оснивач и истакнути члан групе „Звоно“ (1982 – 1992). Од 1993. године живи и ради у Торонту у Канади. Добитник је многих награда и признања за време активног учешћа на ликовној сцени бивше државе, поред осталих – Награде за најбољу изложбу 1990. године. Његови радови се налазе у збиркама музеја и галерија у Србији, Босни и Херцеговини и Северној Америци, као и приватним колекцијама широм света. Од одласка у Канаду учествовао је на више од 300 самосталних и групних изложби широм САД, Канаде и Мексика (Њујорк, Мајами, Канзас Сити, Монтреал, Торонто, Ванкувер…), а као најпрестижније истичу се учешћа на Бијеналима у Венецији и Хавани и интернационалној манифестацији у Тate Liverpool Gallery у Великој Британији. Под покровитељством Савета за уметност државе Онтарио и града Торонта вишеструки је добитник грантова за своје пројекте.
