Пшеница (Фото: ЧА ГЛАС)
Selo

Пали први откоси пшенице, ратаре мучи откупна цена

Пали први откоси пшенице, ратаре мучи откупна цена

Пшеница (Фото: ЧА ГЛАС)

ИЗВОР: РТС

Пшеница је јесенас засејана на 595.000 хектара. Иако јој током развоја време није било наклоњено, стручњаци очекују да ће принос хлебног зрна бити у просеку пет тона по хектару. О квалитету је рано говорити, а оно што ратаре по традицији у ово време највише брине јесте откупна цена.

На војвођанским њивама пали су први откоси пшенице. Слути, кажу ратари, на просечан род.

„Квалитет пшенице која је почела да се коси мало раније није по мени потпуно задовољавајући. Високе температуре су учиниле своје дошло је до штурих зрна, хектолитарска тежина је мала. Пекарски квалитет пшенице још не знам какав ће бити, али очекивали смо бољи квалитет. Шта ће бити са каснијом жетвом остаје да се види. Уколико буде добар род и задовољавајући квалитет, а цена се не подигне одлучићу се на чување“, каже Пајо Иванковић, пољопривредник из Суботице.

Приноси се у Војводини крећу од шест до осам тона по хектару. На нивоу целе земље очекује се да буде око пет тона, што је боље него прошле године. Највећу муку произвођачима задаје цена. Жале се да често раде на ивици рентабилности.

„Влага се креће од 10 до 18 посто, тако да се врши пребирни вршај. Цена онако. Још се не зна. То је оно што се са нама пољопривредницима увек дешава. Ми смо они који увек задњи сазнамо шта ће ко да нам додели. Реална цена би била 24, 23 динара. Како се ко уклопи. Све испод 22 је позитивна нула. Не може човек да живи само на позитивној нули“, рекао је Светислав Ивков, пољопривредник из Вршца.

Тренутно се нуди између 20 и 21 динар по килограму пшенице. Да ли ће се рад исплатити, зависи и од тога да ли се сеје сопствена или рентирана њива.

„Цена коштања производње пшенице на сопственој земљи је око 60.000 динара по хектару, а оне на земљишту у закупу око 100.000 динара по хектару. Ако рачунамо да ће приноси бити око пет тона по хектару, то значи да је произвођачка цена пшенице на сопственом земљишту 12 динара по килограму, а на закупљеном 20. Пракса у свету је да се једна трећина пшенице продаје термински, пре жетве, једна трећина у жетви, а једна трећина се чува да би се покрили губици ако их буде“, наводи Сунчица Савовић, директор Удружења „Жита Србије“.

Пшеницом је јесенас посејано 595.000 хектара, 25.000 хектара више него годину раније. Уз очекивани принос, род би могао да буде око три милиона тона. Томе треба додати и 300.000 тона пшенице коју имамо на залихама. Како на домаћем тржишту трошимо око милион и по тона, за извоз ћемо имати бар још толико.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.