УБОДИ ИНСЕКАТА МНОГИМА ЗАДАЈУ МУКЕ
Међу најтраженијим артиклима у пољопривредним апотекама у последње време су препарати за сузбијање инсеката, поготово оса и стршљена. Готово да нема дана да не дође неко ко је имао опасан „сусрет“ са њима, да у близини куће или у воћњацима није уочио њихова гнезда. Чини се да их никада оволико није било, па се многи питају да ли су и на њихову бројност утицале климатске промене. Стручњаци објашњавају да им топло време погодује, посебно што је ове године воће, њихову омиљену храну, сунце и те како зашећерило. Кажу, ипак, да су уобичајено активни за ово доба године и да ни ови инсекти не нападају човека, ако се не осете угроженим. Њихово упозорење и апел је да будемо опрезнији приликом уређења дворишта и имања, посебно запуштених делова.
Стршљен, један од најагресивнијих инсеката, изазива страх и панику код многих, јер његов убод може бити веома опасан. Посебно што често то није убод једног стршљена, јер ови инсекти организовани у друштва имају извидника, који чим осети опасност „шаље“ информацију осталима. А убод једног стршљена има отров као 25 оса или 50 пчела! Многи због тога заврше у болници, а посебна опасност су за оне који имају алергијске реакције. То, истина, важи и за остале сличне инсекте са жаоком, пре свега пчеле и осе.
Начелница Кожне службе у чачанској Болници др Братислава Вилимоновић, из професионалног искуства од 32 године, каже да је ситуација слична као сваког лета.
– Имали смо недавно неколико пацијената. Углавном, хтели су да униште гнездо или га нису видели. Код уједа у пределу главе и врата увек су реакције интензивније. Обично после првог уједа уследи локална реакција – црвенило и оток. Ко је алергичан може да добије и опште симптоме – уртикарију по кожи (копривњача). Може да буде и токсична реакција, пад притиска, несвестица – објашњава др Вилимоновић.
Током своје каријере она памти многе случајеве и разне ситуације. Једно време су долазили стално исти пацијенти. Сећа се да је, док Болница још није имала Ургентну службу, на Кожно одељење дошао човек са 25 уједа стршљена! Имао је више од 70 година и успео је мотором да стигне из Гојне Горе до болнице. Преживео је и са толиком количином отрова, јер срећом није био алергичан.
Када пацијент има и алергијску реакцију мора се деловати брзо и тада се обично одмах треба јавити лекарима Ургентне службе и Хитне помоћи. Дерматолозима се обраћају ако дође до инфекције убодног места.
– Онима који знају да су алергични на ујед инсеката, а посебно онима који су имали озбиљне анафилактичке реакције, препоручујемо да увек уз себе има одговарајуће препарате – ЕпиПен или џекст (инјекција адреналина) коју човек може сам себи да да. Или да увек имају пронизон или неки антихистаминик, да попију две таблете, али и да се одмах после тога јаве у Хитну помоћ или Ургентну службу – каже др Братислава Вилимоновић.
Она препоручује да се приликом радова у воћњацима и двориштима треба заштитити репелентима, одговарајућом одећом и капама. За разлику од осе и стршљена, пчела оставља жаоку после убода, због чега и сама одмах угине. Савет је да се жаока не вуче пинцетом, јер се тада рашири преостали отров. Најбоље је жаоку лагано састругати погодним тупим предметом. Место уједа, као и за све врсте инсеката, ваља одмах опрати сапуном, хладити облогама, како се отров не би ширио, а онда мазати одоварајућом кремом за уједе инсеката.
И још један савет: стршљеновима је воће посластица, посебно крушке. Зато увек треба добро погледати плод, да се не догоди да стршљен уједе за слузницу, која је веома осетљива и брзо долази до отока.
В. Т.
КОРИСНЕ ШТЕТОЧИНЕ
И стршљенови су у принципу корисни, јер регулишу популацију других инсеката и у своје саће, за исхрану потомства, могу да унесу дневно до пола килограма других летећих инсеката. Међутим, знају да направе велике штете у воћњацима. Имаго је фруктофаг, храни се слатким соковима зрелог воћа, најчешће крушке, али и кором воћака, што такође може довести до неких оштећења. Пошто се храни и многим штетним инсектима, у неким земљама је заштићена врста. Сматра се да су веће користи него штете од њега. Тако је у Немачкој за уништавање гнезда стршљена предвиђена казна и до 50.000 евра.
ГНЕЗДА
Гнезда оса и стршљенова су најчешће у разним пукотинама и шупљинама стабала, рупама зидова, дрвећа. За уништавање оса и стршљенова и њихових гнезда користе се контактни инсектициди у облику спрејева, који омогућавају безбедно прскање са удаљености од неколико метара. Ови препарати имају репелент који спречава повратак оса и стршљенова дуже време на третиране површине. Препоручује се прскање у раним јутарњим сатима, када су ови инсекти мање активни или касно увече када су у гнезду. Али, и ова прскања требало би спроводити под надзором стручњака.
ЕВРОПСКИ СТРШЉЕН
У Србији за сада живи само обични или „европски“ стршљен (Vespa crabro). Спада у групу крупних социјалних оса, које у умереној зони имају једногодишње циклусе: у пролеће су присутне само матице, које тада заснивају гнезда-колоније; од средине лета бивају све бројније радилице – а то је каста коју људи највише примећују (када су пренамножене могу правити разне проблеме, све до средине јесени).
„КЛИНТОНКЕ“
У ово доба године муке често задају и мале црне мушице, у народу познате као „клинтонке“, које су се на нашем подручју у већем броју појавиле пре двадесетак година. Њихов ујед може да изазове токсичну реакцију, али углавном локалног карактера, попут црвенила и отока. Ако је у пределу крвног суда, место уједа може и да поплави. Дерматолозима се у највећем броју јављају пацијенти код којих због чешања дође до инфекције.
