ПУБЛИЦИСТА ГОРАН ЖИВАНОВИЋ: ОД ПЕСМЕ ДО ПРИЧЕ – РОКЕНРОЛ КАО ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА
У оквиру Културно–образовног програма Културног центра Чачак, у понедељак, 26. јануара, одржано је предавање на тему „Од песме до приче – рокенрол као огледало друштва“, а у другом делу програма представљена је нова књига Горана Живановића „Песме из џепова мог срца“, у издању Југотона, Croatia Records. Корице, прелом и илустарције потписао је славни Драган С. Стефановић, предговор је дело поете Ђорђа Матића, док је супервизија припала тандему Брано и Анела Ликић.
„АРХИВИСТА“ ЕМОЦИЈА, ПАМЋЕЊА И ЛИЧНОГ ИСКУСТВА
– Када говоримо о рокенролу, помислимо на бендове и музичаре које волимо, на незаборавне концерте или на песме које нам посебно значе. Међутим, постоји један засебан, интимнији приступ, резервисан за посебну врсту посвећеника, којима је занесеност музиком одредила живот. Такав је Горан Живановић, музичар, публициста и познавалац музичке културе са искуством са обе стране звучника. Као музичар, познаје технику и структуру музике. Као писац, познаје њену душу. Могао би да пише технички, музиколошки, али бира другачији пут – пут „архивисте“ емоција, памћења и личног искуства. Његов стил је једноставан, ненаметљив, али тежак од значења. Речи не покушавају да изазову емоцију – емоција води реч. Управо у томе лежи снага његове нове књиге „Песме из џепова мог срца“ – најавила је Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма, музичара, писца и аутора књиге Горана Живановића.
У разговору за „Чачански глас“, Живановић напомиње да је имао задовољство да у Дому културе, 2010. године, представи своју прву књигу „Грамофонске приче“, а 2016. у Ликовном салону ове установе и изложбу „Омоти грамофонских плоча“:
– Велико ми је задовољство што сам поново у Културном центру да представим своју нову књигу „Песме из џепова мог срца“, коју је објавио Југотон, односно Croatia Records, у оквиру едиције „Рокотека“ коју су покренули Брано и Анела Ликић који живе у Немачкој. Брано Ликић је стари сарајевски музичар, некада је предводио групу „Резонанса“, а пре тога је био у „Формули 4“. Драган Стефановић, наш чувени дизајнер омота грамофонских плоча, радио је корице, прелом и илустрације моје књиге. Памтимо његове легендарне омоте за „Бијело дугме“, „Корни групу“, „Смак“…
Како се могло чути током током представљања књиге, Горан Живановић пише као сведок времена, човек који разуме и акорде и тишине између њих.
– Његови текстови нису аналитички хладни, али нису ни сентиментално разливени, они су проживљени. У њима се преплићу лична сећања, рок дух, плоче, песме, људи, сусрети и емоције које остају. Књига доноси 23 приче, у којима музика постаје полазна тачка за приповедање о одрастању, пријатељствима, љубавима, губицима и временима која су обликовала једну генерацију. Музика је овде платно, а сећања су боје. Треба зато читати текстове Горана Живановића, јер они уче о музици, али уче и о љубави. А без ње не би било ни музике – нагласила је Ковачевић.
НЕКАДА СЕ ЖИВЕЛО КРОЗ И ЗА МУЗИКУ
Према речима аутора, књига је написана за две, три године, а настајала је од његове ране младости.
– Те приче су настајале од моје ране младости и она је, како рече Петар Јањатовић, на промоцији књиге у „Југотону“ у Београду, „алманах интервјуа, новинарских истраживања, личних прича које су проткане музиком и емоцијом“. Овом књигом сам хтео да покажем шта је музика некада значила, генерацијама седамдесетих, осамдесетих, деведесетих година, како смо је ми доживљавали. Хтео сам да она буде подсетник на поједине веома значајне људе, на моје пријатеље, или на ауторе сјајних композиција, а који су оставили траг у мом одрастању и уопште у моме поимању музике – каже Живановић.
На нашу констатацију да су некадашње генерације, за разлику од данашњих, више живеле кроз и за музику, аутор књиге подсећа да друштвене околнисти нису исте, као и да је технолошки развој све променио.
– Појавом CD-a и интернета све се променило, изгубљен је ексклузивитет. Тешко се долазило до плоча, биле су јако скупе. Из Пожеге сам у Чачак долазио стопом у специјализовану продавницу и куповао плоче. Велики сам колекционар, имам око 11.000 плоча, а у својој личној библиотеци око 2.000 књига о музици. Углавном, не може да се пореди. Наше генерације су музику доживљавале као нешто узвишено, као једну од најважнијих ствари у животу. Данас је млади не доживљавају тако, зато што до музике долазе на много лакши начин, једним кликом на телефону могу да чују било коју композицију. То нема више ону езотеријску моћ какву је имала чежња за неком плочом коју немате. Наравно, и данас има много великих значајних аутора, али нема публике. Као дугогодишњи новинар који прати музику ишао сам на бројне фестивале и, нажалост, на мањим фестивалима већину публике чине други бендови, док један свира. Једни друге подржавају, јер нема публике. Друга ствар су звучна имена, али и то је питање колико би карата заиста продали. Не кажем да данас нема младих који доживљавају музику на сличан начин као ми некада, али су у много мањем броју. Већина младих доживљава музику као позадину док нешто ради – каже Живановић.
СВЕ СУ ПРИЧЕ ИСТИНИТЕ
Аутор књиге потврђује да је тешко изабрати причу која је оставила посебан утисак, или издвојити бендове које радо слуша.
– То је тешко питање зато што сам атипична личност, велики сам колекционар плоча и много сам истраживао музику. Наравно, имао сам различите фазе и то је тежак одговор. Али, све приче из ове књиге су ми заиста драге, зато што су изашле из мене, из срца, проткане су емоцијом. Можда бих могао да наведем неке, али не због музике, него због особа које везујем за те песме. На пример, посебно је емотивна прича везана за песму „Лиле су кише“, групе „Други начин“, јер је инспирисана једном девојком… Наравно, у књизи сам променио имена, али све су приче истините – рекао је Горан Живановић, наглашавајући да се доброта увек враћа, можда, не нама, али сигурно нашој деци или унуцима:
– Сигуран сам да доброта кружи, уосталом, као и зло. Овом књигом на неки начин враћам дуг тим дивним људима. Зашто? Зато што сам ја доживео много лепих тренутака уз музику. То је било време ентузијазма, лепих догађаја, лепих дешавања.
Према речима уреднице програма, књига „Песме из џепова мог срца“ је интимна збирка прозних записа у којима је музика доживљена као уточиште и начин разумевања света.
– Књига је музичка мапа сећања Горана Живановића исписана руком онога који је музику доживео као свој дом. Његове приче су сведочанство љубави према уметности која тихо мења свет кроз песме, плоче, речи, емоције. Ова књига не говори о музици са дистанце, већ изнутра, из искуства онога ко је музику живео, слушао, свирао и памтио. Књига је подсетник на генерације које су обликовале и стасале у несталој земљи, сваки текст и поглавље, свака плоча, наслов, име и појам изнова говоре и сведоче у каквом музичком, културном и људском богатству смо се родили и обликовали. И како је то богатство лако потрошено. Као и свет у којем је све то настало – нагласила је Верица Ковачевић.
Н. Р.
ИНТЕРВЈУИ СА НАЈВЕЋИМ ЗВЕЗДАМА БАЛКАНА
Горан Живановић је своје интересовање за рок музику показао седамдесетих година, од када пасионирано почиње да скупља плоче, књиге и часописе из области рок и џез културе. У својој фонотеци данас има више хиљада плоча и дискова, а у библиотеци преко хиљаду наслова из области поп, рок и џез музике. Уређивао је и водио радијске емисије на тему рокенрола, писао о музици у више часописа и портала. Био је организатор, суорганизатор и учесник разних културних манифестација.
До сада је уприличио четири изложбе омота ЛП плоча, аутор је и књиге „Грамофонске приче“, а од 2021. године пише за портал „Телеграф“. Написао је више од 300 текстова и урадио око 80 интервјуа са највећим звездама Балкана, па и шире. За свој рад је 2012. године добио Седмоаприлску награду Пожеге, места где живи и ради, навела је уредница Културно-образовног програма део богате биографије Горана Живановића.
