КОНЦЕРТ НАРОДНЕ МУЗИКЕ „ШТО МИ ЈЕ МЕРАК“
(из штампаној издања „Чачанског гласа“)
Занос, одушевљење, жудња, туга, жал, чежња, сета, загледаност у недокучиво… Jедном речи – мерак у свом изворном значењу. Такве су и песме које су за свој концерт одабрали вероучитељ Ђорђе Радојковић и његови ученици. Донеле су њихове песме онај пој којим је и Борина Коштана ломила, а онда грејала душу, своју и оних који су је слушали. Публика која је до последњег места испунила дворану Културног центра прошлог четвртка, 23. априла, наградила је сваки глас дугим аплаузима, уздасима и понеком сузом, од радости и усхићења.
Навикла је чачанска публика да вероучитељ Ђорђе са својим ученицима приреди вече народне музике и песме, одмах после Васкрса. Зато су и концерт започели хорским извођењем васкршњег тропара „Христос воскресе“. Ове године концерт су назвали „Што ми је мерак“, а на репертоару су биле неке од најлепших песама из Врања, Македоније и Косова и Метохије. Све што мирише на карасевдах, који на турском језику значи меланхолију и дубоку тугу, које се песмом најбоље изразе, и лече. И на стара времена, јер како цитираше Бору Станковића „Старо, старо ми дајте. Оно што мирише на сув босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце.“
– Врањанска песма је шапат душе, косовска, у којима као да је свака реч настала из уздаха, сећање је које дише, македонска је ритам живота. Заједничко им је однос према гласу, који није ту да прикаже технику, већ истину. Зато свака песма представља личну исповест – уводне су речи ове вечери.
А њих су, све до једне, призивале песме који су се низале као у ђердан од најдрагоценијег ћилибара – „Да знајеш, мори моме“, „Отвори ми бело Ленче“, „Димитрије, сине Митре“, „Елено керко“, „Стани зоро“, „Калеш бре Анђо“… Па и оне мање познате, попут песме из Метохије „Болна љуба, болна лежи“. И оне новије, а као да су вековима старе, попут „Стани зоро“, „Под гором се шетало девојче“, „Теби певам ове ноћи“…
Певали су их Јана Трифуновић, Марта Топаловић, Ана Микавица, Ана Марковић, Милица Петковић, Миња Нешовић и вероучитељ Ђорђе Радојковић, уз исто тако маестралне звуке хармоника Вање и Давида Јовановића, Милана Јечменића, Милијана Раковића и Лазара Вуковића. Њихове хармонике су звучале као да цео оркестар наступа. Оне и раскошни гласови, у исто време сетни и богати и радосни, као и ношња извођача, поново су будили осећај да време не постоји, већ само та песма и то место.
Срећу што их је одабрао и окупио вероучитељ Ђорђе Радојковић, професор у три чачанске школе, са којим певају на Литургијама у храмовима и манастирима Жичке епархије, показали су његови ђаци и после наступа, када су га окружили, захваљујући му за све што им је подарио. Пре неколико година он је покренуо концерте, у жељи да божији дар својих ђака покаже и кроз народну музику.
– Мени је срце све пуније! Могу да кажем, а можда се неко неће сложити, да су генерације деце које долазе, све боље, племенитије, питомије. Они толико воле и негују српску народну музику… Ми се окупимо и да се подсетимо наших дружења, јер, предавао сам им и у основним школама, многи су и сами постали професори или студенти на Музичкој академији… Али, срж и суштина наших окупљања јесте Света Литургија. На Поноћној Литургији за Васкрс у Чачанској цркви је било више од 25 бивших ученика, који се увек радо одазову позиву. И најлепше је што они воле цркву, као и нашу лепу земљу. Концерт је један од низа плодова те љубави, радости и лепоте, потврда да је душа жива – рекао је Ђорђе Радојковић.
Да је и њима било пуно срце и да су осетили колико је публика била одушевљена сваком песмом, потвдиле су после концерта Ана Микавица и њена имењакиња Ана Марковић, обе ученице Средње музичке школе „Др Војислав Вучковић“ у Чачку. За концерт су се припремали месецима, често вежбали заједно са професором Ђорђем, јер су желели да све буде савршено. И било је:
– Ништа мање нисмо очекивали! Све ово смо учили још у ОШ „Ратко Митровић“ са нашим дивним професором и педагогом… Ми волимо ове песме, обожавамо сцену – рекла је Ана Микавица.
И Ана Марковић није крила задовољство:
– Када око себе имате људе који воле исто што и ви, онда је предивно! Очекивали смо пуну салу, јер је наш професор дивна особа, коју много људи воли и поштује. Он је знао коме која песма лежи, према начину певања, емоцијама… Веома воли народну музику и ту љубав је пренео на нас – рекла је Ана Марковић, уз жаљење да се овакве песме данас много мање слушају.
Њене речи, ипак, делом је демантовала сама публика. Велики број баш младих, који су, мада воле музику нових времена, знали и певали сваку песму, често устајали са места, поздрављајући извођаче уз „Браво!“. Са жељом да се и чешће чују, не само у нашем граду.
Весна Тртовић
Фото: Хаџи Душан Милошевић – Атеље „Человјек“
