ОБИЧАЈИ ЗА ВАСКРС
Док се Велики петак сматра најтужнијим даном хришћанства, када се не пева, не весели и не звоне црквена звона, Васкрс је најрадоснији и највећи хришћански празник, којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење, представља Христову победу над смрћу. Христ је својим чудотворним васкрсењем показао да постоји вечни живот, потврдио победу живота, љубави, мира и радости. За Васкрс се сви у сусретању поздрављају са “Христос васкрсе”, а отпоздрављају са “Ваистину васкрсе”.
Како је у прва три века хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса, црква је на Првом васељенском сабору у Никеји, 325. године, донела одлуку о датуму празновања. Васкрс се слави у прву недељу након првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, од 22. марта до 8. маја.
У нашем народу, као и у целом хришћанском свету, за Васкрс је обичај даривање јајима, као симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и оне који га примају. На Васкрс, домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Куцање јајета и лом љуске симболише окове и представља почетак новог живота, каже за наш лист етнолог Снежана Шапоњић Ашанин и додаје:
– Некада се на Васкрс рано устајало, облачило ново одело, умивало бацањем воде на лице. Вода је рано доношена, а водоноша се морао умити на бунару. Обичај да се на Васкрс, па и Лазареву суботу и Ђурђевдан, полива водом, има порекло из далеке предхришћанске старине. Посебна животна снага пробуђене вегетације на човека је преношена обичајем да се рано на Васкрс умива неначетом водом у коју су стављени црвено јаје, босиљак, дрен или коприва и здравац.
Васкрс, као пролећни празник, повезује се са буђењем природе, са дужим данима, са почетком аграрне године од које зависи опстанак и напредак породице, односно, шта ће од летине бити произведено за наступајућу дугу зиму, објашњава Ашанин:
– Од почетка васкршњег поста до Тројица, а услед тадашњег недостатка аграрних мера, прибегавало се разним обичајима. У целокупним пролећним обичајима очигледно је поистовећивање човека са природом и култом вегетације, што је имало за циљ да снагу и моћ озеленеле и оживеле природе пренесе на људе. Обреди пробуђене природе представљају шаролик и веома испреплетан комплекс паганских, прасловенских, словенских и, наравно, хришћанских елемената.
Васкрс је први дан после седмонедељног поста, када се прво омрси васкршњим јајетом. Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак су други и трећи дан Васкрса, који су, такође, свечани. Васкршње празнике карактерише празнична атмосфера и богата трпеза, али најважнији су љубав, вера, саосећање, праштање и пажња, наглашава наша саговорница:
– Проведите васкршње празнике са породицом, са онима које волите, у миру и благостању. Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Н. Р.
Фото: Јасмина Пауновић
