КОЛИКО СУ ИНФОРМИСАНИ И ШТА МЛАДИ МИСЛЕ О ПОРОДИЦИ, РАЂАЊУ, ЗНАЧАЈУ РЕПРОДУКТИВНОГ ЗДРАВЉА…
ПОЗИТИВНО ОЦЕЊЕНЕ ЛОКАЛНЕ МЕРЕ ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ
У оквиру пројекта „Имаш право – мере породично-правне заштите у локалној заједници“ који реализује Центар за подстицање дијалога и толеранције из Чачка уз покровитељство Министарства за демографију и популациону политику, недавно је у Црвеним крстом у Чачку реализована радионица за младе на тему популационе политике, здравства, образовања, као и неких других области које имају велики значај и представљају велике изазове за припаднике млађих генерација. У групи је било 35 студената који су у разговору са модератором исказали своје жеље, потребе и очекивања. Иако су претежно навели да нису довољно информисани о свим темама о којима се говорило на радионици, оценили су да Град Чачак има добре мере популационе политике, али да би у наредном периоду могле бити и додатно унапређене.

На питање како себе виде у будућности, већина младих је истакла да им је битно да остваре успешну каријеру, реше стамбено питање и материјални статус, па тек након тога да формирају породицу.
У групи је било 75 одсто девојака и 25 одсто младића. Већина њих је знала шта је демографија, док је нешто мањи проценат испитаника успешно одговорио на питање шта је популациона политика. Дружење са вршњацима оценили су да се одвија виђењем и заједничким одласцима на забаве и друге скупове, али су, ипак, додали да већи део дана проводе користећи друштвене мреже. Поједини испитаници су јасно казали да пуно времена проводе у виртуелном свету, али и да ће покушати да ту навику промене, јер им она суштински смета.
На питање да ли знају које стимулативне мере популационе политике спроводи Град Чачак или локалне самоуправе из којих долазе, 60 одсто испитаних је знало углавном за индиректне мере које се односе на узраст коме припадају, док су остали знали и за подстицаје који су намењени будућим мајкама, као и деци у вртићима.
Од 35 учесника радионице, о репродуктивном здрављу стално брине шест студената, јер, како наводе, то је култура и навика стечена у њиховим породицама. Такође, шесторо младих је навело да контролишу своје здравље једном годишње, док се већина изјаснила да иде код лекара само по потреби, односно, када се разболе.
Студенти су се изјаснили да имају потребу за организованим систематским прегледом, за који сматрају да би био користан за комплетну студентску популацију.
На питање како сазнају важне информације у вези здравља, млади су се изјаснили да се о свему информишу посредством друштвених мрежа или других интернет медија. Занимљива је информација да већина испитаних никада не чита штампу, а веома слабо се информишу и посредством телевизије. О свим догађајима у граду, земљи и свету сазнају преко интернет комуникација, а телефонски апарат има потпуни примат међу техничким уређајима за пријем информација. Говорећи о образовању и поверењу у личности из образовног система, 99 одсто испитаних је највишом оценом оценило учитељицу, односно, учитеља. Школовање од 5. до 8. разреда оцењено је као веома добро, где је 78 одсто учесника радионице том образовном нивоу доделило највишу оцену, док су се остали изјаснили да је тај период образиовања био веома добар.

Средњошколско образовање млади су оценили различито, а један од основних разлога за то је рано опредељивање за будуће занимање. Иначе, у групи је било највише студената који су средње образовање стекли у техничким и машинским школама, затим, у економским, док је четворо учесника радионице завршило гимназију, а један медицинску школу.
На питање коме највише верују, заједнички став свих испитаника је да највише верују својим родитељима, затим, својим другарима, а шесторо испитаника је рекло да имају узоре међу инфлуенсерима.
О породици су се изјаснили као о нечему што је јако важно. Такође, они сматрају да ће породица и даље заузимати најважније место у друштву уколико се поштују традиционалне вредности и обезбеди одговарајућа подршка целокупне друштвене заједнице.
Млади од друштва очекују боље разумевање њихових потреба, веће шансе за запошљавање, као и подршку за решавање основних животних питања.
Занимљиво је да су се учесници групе, који су се на почетку разговора изјаснили да би желели да постану родитељи после 40, на крају радионице изјаснили да је, ипак, боље да се остваре као родитељи у млађим годинама и то до 31. године.

Учесници радионице сматрају да би било добро да се сету већ установљених локалних мера популационе политике придруже и неке нове које би, према њиховој оцени, позитивно утицале на квалитет живота и бољу информисаност младих. Овом приликом издвајамо предлоге који су били најконкретнији, а то су: организација систематских прегледа за студенте, отварање саветовалишта за младе, бесплатан градски превоз за студенте, субвенције младим брачним паровима, младим пољопривредницима, боље информисање (нпр. кроз интерактивне табле, флајере…), размена искустава широм света кроз пројекте из ове области. Будући да се неки од ових предлога подударају са већ установљеним мерама популационе политике, било државним и локалним, то јасно указује да млади нису у довољној мери информисани.
В. С.