Dobra poezija, dobar autor, dali su još jednu dobru, filmsku priču. Da li ovaj film vraća poeziju na pijedestal umetničke opservacije? Kakav je odnos filmske umetnosti prema jednoj pesmi, koja je napravila novo filmsko “čudo”?
-Što se nas tiče, smatramo da je zaista veliki podvig što smo se uhvatili ovakvog posla, da oživljavamo srpsku poeziju na ovakav način. To nije slavna stvar, to nije stvar koja je aktuelna, koja zaokuplja mlade ljude, to je stvar koja u nekim starijim i srednjim generacijama budi neku vrstu nostalgije. Što se tiče edukativnog karaktera, mi u ovom slučaju pričamo o Lazi Kostiću, jednom od najvećih i najznačajnijih pesnika svih vremena. Ne samo srpskih, ja se ne ograničavam samo na to. Ti ljudi su živeli i stvarali u nekim drugim vremenima, oni su pisali, ne samo za srpski narod, nego za sve narode koji su živeli na tim prostorima, izuzev kada je u pitanju lična, odnosno ljubavna poezija, kao što je ovde slučaj. “Santa Maria della Salute” je za mene, jedna od najlepših ljubavnih pesama napisanih ikada, ne samo u srpskoj, nego u svetskoj poeziji, zaista. Cela ideja baviti se oživljavanjem pesnika, oživljavanjem njihove reči i njih kao ličnosti, koji nikada nisu bili samo pesnici, kojima je u slobodno vreme bilo dosadno, pa sednu napišu nešto, nego su to ljudi koji su u to vreme bili ozbiljni ambasadori i Srbije i celog naroda na ovim prostorima. Dobro se zna da je Laza Kostić živeo u Austrougarskoj i da se borio za prava Srbije na sebi svojstven način, da je zbog određenih stvari i zatvaran, da je bio jedan od predstavnika Srbije na Berlinskom kongresu, što je bio ozbiljan ekskluzivitet za zemlju koja je trebalo da dobije svoju samostalnost. Ali, bio je i čovek koji je umeo da stane, da se zaustavi i uštine sebe za dobrobit drugoga. To su sve neke činjenice koje deca danas, nažalost, ne uče u školi. Koliko je Laza Kostić značio za Srbiju i narod i šta je ostavio kao zaostavštinu, a ostavio je neizmerno bogatstvo, na kome bismo mi trebalo da učimo, čitajući njegove stihove, i stvari koje je napisao, govorio, analizirao…
Zašto je to tako?
-Recimo da je to vreme koje je pojelo sve, ta potreba za nekim instant životom, da nam sve bude servirano sad i odmah i da se što manje pomučimo oko toga. Upravo pokušavajući da te ljude, koji zaslužuju da budu na tom pijedestalu na kom su nekad bili i što su ti ljudi sve značili za ovu zemlju, da ih vratimo na ovu vrstu pijedestala i zato smo se i usudili da sa gospodinom Šotrom uđemo u celu ovu priču. Kakav će biti krajnji ishod videćemo kad se bude završila distribucija filma i serije, znaćemo onda da li smo zaista, kol’ko- tol’ko pomerili granicu. To je ono što je naša ideja u celoj priči i mi nemamo potrebu da nešto čekamo da se desi i da padne s neba, nego smo hteli da mi napravimo taj prvi korak, on jeste užasno težak, ali videćemo.
Z. L. S
Nastavak teksta pročitajte u najnovijem broju „Glasa“
