РЕЗИДБА, ЗАШТИТА И ЂУБРЕЊЕ ЗАСАДА
Током зимског периода и раног пролећа, као и претходних неколико година, забележене су промене времена и температурне осцилације. Иако су у марту, као и почетком ове седмице, јутарње температуре биле у минусу, а дневне достизале чак 18. подеок, нису имале штетног утицаја на воће. Ово је за наш лист потврдио др Небојша Милошевић, виши научни сарадник Института за воћарство, говорећи о најважнијим пролећним, односно, актуелним радовима у воћњаку, о резидби, заштити и ђубрењу стабала.
ТЕМПЕРАТУРНЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ БЕЗ ШТЕТНОГ УТИЦАЈА НА ВОЋЕ
Март је познат као месец са доста временских осцилација, поред релативно високих температура за ово доба године, нису изненађујући ни дани са нижим температурама, као и са пролећним или позним мразевима. То су, према речима нашег саговорника, уобичајене температуре, можда су тренутно биле нешто више, али без велике разлике у поређењу са претходним годинама.
– Најважније је да нема штетних утицаја на вегетацију воћака. Наравно, све врсте воћака морају да прођу зимско мировање, како би ушле у вегетацију на правилан начин, да би могле да листају, цветају… Зимско мировање се дели у две фазе. Прва фаза је такозвано физиолошко или обавезно зимско мировање, које код различитих врста воћака траје различит период. То је време које је потребно да свака биљка проведе одређен број сати на температурама наижим од седам степени. Друга фаза је еколошко или принудно мировање, као део зимског мировања које настаје после обавезног мировања. Када дође у фазу еколошког мировања воћка може да започне вегетацију сутрадан, или за месец дана, што зависи од времена. Једино кајсија има врло кратак период зимског мировања, па ако су више температуре у јануару и фебруару и после неколико дана може да започне вегетацију. Углавном, код свих врста воћака зимско мировање се завршава током марта – објашњава др Небојша Милошевић, виши научни сарадник Института за воћарство.
У појединим селима око Чачка, углавном на јужној експозицији, пре десетак дана неке ране сорте кајсије су цветале.
– Нажалост, недавно је било мразева са температуром од минус четири. На тако ниској температури отворени цветови су, највероватније, у највећем проценту страдали. Затворени цветови нису уопште у опасности. Међутим, уколико се настави топлије време, цветање ће уследити нешто раније, него што је уобичајено. Али, за сада све указује да ће бити у границама нормале. Почетак цветања је углавном, али и код неких врста, као што су трешње, или шљиве, од краја марта и током прве декаде априла – наглашава Милошевић.
АКТУЕЛНИ РАДОВИ У ЗАСАДУ
Најважнији пролећни радови у воћњаку су резидба, заштита и ђубрење стабала. Резидба је обавезна мера која доприноси одржавању здравих стабала, добром и квалитетном роду. Такође, омогућава да се одржава одређени узгојни облик, као и да се регулише однос између раста и родности. Захваљујући редовном орезивању смањиће се појава обољења и напад штеточина, а омогућити обилније формирање родних пупољака и већи род, каже саговорник “Гласа”:
– За воћаре који имају велике засаде време одмора је минимално, пауза је током децембра и јануара, а у осталим месецима увек има неопходних радова у засаду. Резидба је код модернијих сорти воћака “озбиљна” мера, без које производња не може да се замисли. Најбоље је да се резидба заврши до почетка вегетације, а наравно, може и касније.
Када је реч о заштити воћака важно место заузима пролећно прскање, које је актуелно за време мировања вегетације, до почетка формирања пупољака. Циљ заштите је да смањи број штеточина и проузроковача болести, који су отпорни на ниске температуре и презимљавају у крошњама воћака, на гранама и пупољцима, објашњава Милошевић:
– После резидбе треба уклонити грање из воћњака и одмах, пред почетак вегетације, обавити зимско или плаво прскање бакарним препаратима. Ово је основни третман заштите засада, који много утиче на стање воћњака, односно, у значајној мери може умањити болести и штеточине у наредној вегетацији.
Ђубрење воћњака је нужно за обилан, квалитетан род. Веома је важно да се унесе неопходна количина хранива, јер се током вегетације храниво користи за раст и развој воћака, плодова, лисне и дрвне масе, тако да се њихова концентрација у земљишту смањује. Према речима нашег саговорника, примењене количине, састав и однос појединих хранива могу побољшати, или услед нестручне примене погоршати квалитет плодова и саму структуру земљишта:
– Ђубрење је, такође, једна од неопходних мера за успешну производњу. Веома је важно ђубрење воћака урадити у складу са анализама земљишта. Воћари који имају велике засаде често раде и хемијске анализе листа, које су компликованије и мало скупље, али оне дају прави приказ стања воћњака, на основу кога би требало одредити које ђубриво и у којој количини додавати у земљиште и, евентуално, током вегетације преко листа. Неправилна употреба ђубрива у одређеним воћњацима може направити и штету. Анализу земљишта је потребно урадити бар на сваке три године, а у појединим засадима, где постоји недостатак или вишак неког елемента, и сваке године. На основу резултата хемијске анализе, у току раних зимских месеци, у новембру и децембру, важно је ђубрење основним минералним ђубривима, која садрже споропокретне елементе у земљишту, као што су фосфор и калијум. Најчешће, у нашим земљиштима има довољно калијума, а мање фосфора. Наравно, то не мора бити правило и управо због тога би требало радити хемијске анализе.
Милошевић наглашава да је пред почетак вегетације потребно прихранити засад, односно, додати азотна ђубрива:
– Препорука је да се азотна ђубрива, такође, додају на основу хемијске анализе земљишта и то два пута у току вегетације. Први део треба додати пред почетак вегетације, а други део у другој половини маја, до почетка јуна, када је највећи раст воћака и највећа потрошња азотних ђубрива. Дакле, веома је важно урадити хемијску анализу земљишта, као и прихрану. На киселим земљиштима, која доминирају у чачанском крају, потребно је додавати ђубрива која нису киселе хемијске реакције, већ напротив, базне, или евентуално неутралне.
У засадима је актуелна и пролећна садња воћака, произвођачи могу и сада да подигну нове засаде, као и да обнове старе. Препорука нашег саговорника је да се садња воћака обавља у периоду зимског мировања.
– Најоптималније време је почетак зимског мировања, односно, од опадања лишћа и завршетка претходне вегетације. Новембар је најоптималнији за садњу, а потом и децембар, јануар…, уколико временски услови дозвољавају. Садња воћака се може обавити и пред почетак вегетације, док не почне листање. Наравно, боља је и пролећна садња, него оставити за следећу јесен, јер се практично губи читава година. А с обзиром на то да су углавном топлији дани, у току пролећне садње саднице обавезно треба залити – нагласио је др Небојша Милошевић.
Н. Р.
Фото: Архива саговорника
