ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА ДР МИЛИЈЕ БЕЛИЋА, СЛИКАРА, СКУЛПТОРА, ТЕОРЕТИЧАРА УМЕТНОСТИ
У оквиру Међународног симпозијума „Уметност и папир“, Културно-образовни програм Културног центра Чачак представио је монографију једног од најзначајнијих српских савремених уметника и теоретичара уметности, др Милије Белића, чије је вишедеценијско стваралаштво препознато како у Србији, тако и на међународној уметничкој сцени. Наравно, публици је представљено једно од најзначајнијих монографских издања посвећених савременом српском уметнику, али било је и речи о актуелним токовима уметности и теорије, као и месту српских аутора у европском културном простору, о чему су говорили др Милија Белић, теоретичар и ликовни уметник из Париза, Божидар Плазинић, визуелни уметник и Делфина Рајић, историчар уметности и директорка Народног музеја Чачак.
БОГАТ ВИЗУЕЛНИ МАТЕРИЈАЛ И ТЕКСТОВИ ИСТАКНУТИХ АУТОРА
– Монографија представља свеобухватни преглед педесетогодишњег уметничког рада Милије Белића. Она прати развој његовог ауторског израза, од раних метафизичких композиција, преко конструктивистичких и кинетичких истраживања, до савремених слика, скулптура, видео инсталација и дигиталних радова. Посебан значај издања огледа се у представљању континуитета Белићевог уметничког и теоријског промишљања простора, ритма, времена и визуелне перцепције, тема којима се бави током читаве своје каријере. Поред богатог визуелног материјала, монографија садржи текстове истакнутих аутора: Бернара Фошила, почасног директора Музеја Монбелијара, Роберта Лириса, психоисторичара, потпредседника Међународног психоисторијског удружења Њујојрка, Ренеа Пасерона, сликара, историчара уметности, бившег директора Института за естетику на Универзитету Париз и Пантеон – Сорбона, Катарине Амброзић, доторке историје уметности и Срета Бошњака, критичара и историчара уметности, што ову монографију чини референтним делом о Милији Белићу – уводне су речи Верице Ковачевић, уреднице Културно-образовног програма КЦ, са представљања монографије о савременом српском уметнику.
ЈЕДИНСТВЕНА ЛИКОВНА МИСАО УМЕТНИКОВОГ СЕНЗИБИЛИТЕТА И ДОЖИВЉАЈА СВЕТА
Директорка Народног музеја Делфина Рајић је нагласила да је наратив монографије проткан и проницљивим текстовима који представљају Белићева теоријска истраживања и размишљања о савременој уметности. Овај преглед допуњују радови значајних критичара, историчара уметности и сликара што овој монографији даје посебну вредност.
– Раскошно опремљена монографија у издању престижног француског издавача на 304 стране, обогаћене мноштвом каталогизираних и репродукованих уметничких радова, хронолошки осветљава уметников сликарски рад од његових почетака до данашњег актуелног тренутка. Представља јединствено сведочанство уметничког опуса Милије Белића чинећи трајан културни мост између два поднебља (српског и француског) повезаних уметношћу, али и животом и радом самог уметника. Књига представља изузетно тумачење и водич кроз богато и сложено, слојевито и веома захтевно значење уметничког рада аутора. Текстовима и сликом, рукописом сликара, рецензијама и каталошком грађом ова монографија изузетна је за разумевање слојевитог уметничког опуса Милије Белића – рекла је Делфина Рајић.
Педесет година сликарства, вајарства и теоријског размишљања обједињено је у ову фантастичну књигу која се издваја форматом, садржајем и изузетним начином израде, са циљем да у потпуности прикаже раскошан опус аутора.
– Монографија у великој мери помаже у анализи и приближавању стваралаштву уметника, али и бољем познавању његове личности. Кроз своја дела и загонетне форме, а као резултат дубоког осећања Милије Белића настају несвакидашњи стварни или имагинарни простори. Његов целокупни уметнички опус сведок је велике стваралачке снаге стопљене у јединствену ликовну мисао уметниковог сензибилитета и доживљаја света. Монографија нас својим садржајем кроз маштовита, осећајна, али и рационална решења просторних односа, у великој мери геометризованих површина, упознаје са записима и личним виђењима самог аутора – нагласила је Делфина Рајић.
МОНОГРАФИЈА САТКАНА ОД НЕКОЛИКО ПЕРИОДА УМЕТНИЧКОГ ИСТРАЖИВАЊА
Нормално је да после 50 година рада човек пожели да сагледа пут који је прошао, да резимира неке ствари и да то буде база за наставак каријере, рекао је за „Чачански глас“ др Милија Белић, сликар, скулптор, теоретичар уметности, очекујући да тек после овог периода дођу праве ствари.
– Процес избора радова је трајао неколико година. Прво сам морао да архивирам све радове, затим да направим избор и да поделим у неколико циклуса, мање-више хронолошки, али и тематски. Монографија садржи неколико поглавља који осликавају периоде мог уметничког истраживања. Прва фаза је била фигуративна фаза и метафизичке природе, где је доминантна била упитност према свету, универзуму, космосу, уметности. Покушао сам да то своје осећање света уметности искажем преко уметности која је метафизичког типа, са освртом и на историјске узоре. Али, и да се поиграм са самим сликарским медијумом. Полако је то почело да се креће у једном правцу који нисам, наравно, био зацртао. Али, шта је почело да се дешава? Пластички ликовни језик се сам по себи наметао у извесној прочишћеној форми. Фигурација се све више губила на рачун извесне геометрије, тако да је друго поглавље у монографији посвећено геометрији и назвали смо га „Нова геометрија“. Следеће поглавље је посвећено кинетици или кинетичкој уметности, јер сам у својим истраживањима стигао до извесних закључака, а то је модерна уметност и потврдила, да је елеменат времена веома битан у савременој уметности. Дакле, кретање, покрет, кинетика. Данас је врло актуелан правац уметности који се зове кинетичка уметност. Можда је код нас мање заступљен, али у свету је један од актуелних праваца. Шта подразумева? Подразумева да уметност за основну тему има кретање, илузију кретања или стварно кретање, у скулптури или у другим елементима уметничког дела – објашњава Милија Белић.
После тога је уследио актуелни циклус који је саговорник „Гласа“ назвао деконструкција, а реч је о једном филозофском концепту дељења целине у основне фазе.
– Дакле, деконструисати један предмет, објекат, слику да би се реконструисало. Постоји филозофска база за то, али и биолошка. Живот тако настаје, од примарне ћелије која се деобом множи на две ћелије, а даље се свака умножава на исти начин. Тај примарни гест, покрет, инспирисао ме је да цео циклус назовем деконструкција – каже уметник.
Белић је сликарство студирао на Универзитету у Београду, али је захваљујући и геометријској апстракцији, мало по мало, ушао у скулптуру.
– Од пре двадесетак година се бавим и скулптуром. То значи да сам сликама додао и трећу димензију. Она је ушла у простор. У скулптури је веома битан материјал или материја, тако да је то још више обогатило ликовни израз. А са видео инсталацијама сам увео и четврту димензију, временску, тако да сам на известан начин укључио и музику и покрет, и тако обогатио ликовни израз – каже др Милија Белић.
УМЕТНИК НЕВИДЉИВО ЧИНИ ВИДЉИВИМ
Визуелни уметник Божидар Плазинић је подсетио да је Милија Белић сликарством почео да се бави још за време студија на Академији у Београду и да наставља деведесетих година 20. века одласком у Париз.
– Милија Белић у почетку истражује у пољу метафизичког фигуративног сликарства, да би се у периоду боравка у Паризу определио за једну врсту сликарства која се налази у домену апстрактне уметности. Прецизније речено, у домену геометријске апстракције у коју он уводи боју ритма која постаје носилац његове форме, доносећи нове могућности и спајајући ликовну уметност, поезију и игру, односно музику. Његове слике су компоновали музичари, јер Белићева слика носи атрибуте звука, као што поједине мелодије путем звука носе боје – рекао је Божидар Плазинић.
Осим о конкретним Белићевим делима, Плазинић је говорио и о уметниковој скулптури која, како каже, није нимало мање важна:
– У последњем делу монографије Белић говори на тему парадигма. Парадигма или образац се код њега односи на рушење старе парадигме која своје изворе базира у фигури, као што је уметност антике из средњег века. Он уводи појам геометрије покушавајући да проникне у унутрашњу структуру, а не у форму, у смислу људске фигуре. Ствара апстрактну форму која има искуства у слици, уводи чак и боју. Његова скулптура има, такозвану, визуелну тактилност.
Плазинић сматра да је Белић врло комплексна личност, пре свега, ренесансна фигура која у себи спаја многа знања, филозофију, музику, математику и, наравно, сликарство.
– Базу његове уметности не чини знање, већ осећање, интуиција која доводи до теоретског дела. У ствари, он теоретски део формира на основу истраживања која су се десила интуитивно. Покушава да рационално објасни знања која интуитивно осећа као уметник. Уметник није неко ко преноси видљиве ствари, него управо невидљиво чини видљивим. Шопенхауер је рекао шта је задатак уметника – да нам „позајми“ своје очи да видимо стварност. Дакле, како уметник види стварност, јер ми слику гледамо као екран, а слика је нешто сасвим друго, она има свој унутрашњи живот – нагласио је Божидар Плазинић.
Нела Радичевић
АУТОР БРОЈНИХ ПУБЛИКАЦИЈА И КЊИГА, ДОБИТНИК НИЗА НАГРАДА И ПРИЗНАЊА
Милија Белић, сликар, скулптор, теоретичар уметности, дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 1978. године, на одсеку за сликарство. Као стипендиста француске владе, завршио је 1994. године докторске студије у Паризу, на Сорбони. Од тада паралелно борави у Паризу и Лазаревцу, учествујући на бројним самосталним и колективним изложбама у Србији и свету. Председник је париског уметничког удружења „Царрéмент Арт Цонструит“. Аутор је већег броја публикација и књига, односно, више теоријских и есејистичких књига о модерној уметности. Добитник је и низа значајних награда и признања. Белићева дела налазе се у колекцијама Националне библиотеке у Паризу, Музеја Сатору Сато у Јапану, Музеју савремене уметности у Београду и многим другим, подсетила је Делфина Рајић.
