– Пре три године смо имали велику финансијску кризу. Купац нам је остао дужан више од четири милиона динара, што је огромна сума за много јача предузећа од нашег. Одржали смо састанак са свим запосленим женама. Тада смо им искрено и отворено рекли да можемо да прогласимо банкрот и затворимо врата, или да наставимо да радимо, пошто смо имали довољно сировина, али да једно време не примамо плату. Јасно смо им назначили и да, иако се боримо за опстанак, можда нећемо успети да се повратимо. Ниједна није одустала, издржале су без примања дуже од три месеца – каже Предраг Стошић, директор ”Раданске руже”.
Већинска радна снага предузећа које производи зимницу ”као код куће”, без конзерванса и на ”смедеревцу” су жене са инвалидитетом и самохране мајке. Стално запослених је 15, а у јеку зрења и прераде воћа и поврћа и до 30. Код њих сезона траје дуже, од августа до марта.
– Правимо домаћу зимницу, ајвар, џем, компоте… Имамо две линије, једну за уобичајену, класичну и другу за органску производњу. На нашим њивама, на пет хектара, узгајамо органско воће и поврће. Зато нам је у сезони потребно више руку. Сарађујемо и са кооперантима за обе врсте производње. Наш капацитет је око 120.000 органских и 45.000 тегли класичне зимнице – представља укратко Предраг Стошић предузеће које води.
”Раданска ружа” основана је у новембру 2015. године, као цивилно-јавно партнерство. Оснивачи су Удружење жена ”Ружа” и Општина Лебане. Главни покретач био је пројекат ”Социјално предузетништво за социјално одговорно друштво”, који су финансирали Европска унија, владе Швајцарске и Србије, преко програма ”Европски прогрес”.
– Нажалост, због учешћа јавног капитала, нисмо имали право на субвенције. Увек су нам главни ослонац били сопствени приходи и донације, реализујемо и разне пројекте. Али, можемо да се похвалимо да смо били претеча Закона о социјалном предзутништву. Донет је у фебруару ове године и заступљено је све што је записано и у нашем Уговору о оснивању. Када је реч о пререгистрацији, нећемо морати да мењамо Статут, испуњавамо све услове да се у Агенцију за привредне регистре пријавимо као социјално предузеће – каже директор ”Раданске руже”.
МНОГИМА ПРВА ПЛАТА
Од самог почетка је постигнут главни циљ настајања овог социјалног предузећа. И то није само економско оснаживање жена из, такозваних, маргинализованих, тешко запошљивих група, иако су многе од њих прву плату примиле у ”Раданској ружи”. Међу њима су и жене са села које раније нису радиле, нити могле да се запосле.
– Много виши циљ је ресоцијализација. Већина њих никада раније није радила, али сада је ситуација сасвим другачија. Постале су активне чланице друштва. Једна наша радница, била је код нас од оснивања предузећа, сада је заменица председника Скупштине општине Лебане. Свака од наших радница је имала нека тешка искуства из прошлости. Зато сам уверен да ”Раданску ружу” не доживљавају као класичан посао, који је свакодневна обавеза, него као своју другу кућу. Праву кућу! За седам година, никада нисмо увели норму, ниједна жена није користила боловање. Нисмо ни инсистирали на лекарским потвдама, него, ако не могу да раде, довољно је само да се јаве – потврђује Предраг Стошић.
Прави показатељ је и почетак наше приче о лебанском социјалном предузећу. Ниједна жена није пристала да у тешким тренуцима предузеће прогласи банкрот и заувек нестане, већ су радиле и без плате:
– Иако смо имали довољно сировина за производњу, морали смо да плаћамо доприносе држави и потраживања добављачима. Није било довољно новца за плате. Али, тада је наша шефица производње изговорила нешто што нам је постало водиља – да нико не може толико да нас покраде, колико ми можемо да радимо и произведемо. Та њихова одлучност коју су тада показале, потврдили су да смо постигли више од економског оснаживања жена, припадница, такозваних, тешко запошљивих група!
ПОРОДИЧНА АТМОСФЕРА
На њивама ”Раданске руже”, као и у производњи не влада само права радна атмосфера. Често је и тишина ”гласнија” од било какве буке. Паприка за ајвар се пече на ”смедеревцу”, а тако настају и xемови, компоти, све остало што се у јесен припрема у српским домаћинствима. И при првом упознавању са ”Раданском ружом” на њиховој веб страници је назначено: ”Зимницу у нашем предузећу производе ЉУДИ, а не МАШИНЕ. Производи су спој одличног природног потенцијала и људских ресурса, укусног и здравог воћа и поврћа убраног на обронцима Радан планине и вековне традиције домаћица у производњи зимнице. Наша сировина долази са малих парцела, биљке су заливане водом из планинских потока и плодови задржавају максималан квалитет и префињен укус”.
Звучи познато, услови које има скоро сваки крај у Србији, као и добре људе, спремне да се уклопе у друштво и посао, а тешко га проналазе. У Лебанима су природни потенцијали искоришћени и за спајање и спас оних којима је то најпотребније. Какве тек услове Чачак има?
Фото: Веб сатраница „Раданске руже“
