Рукометна репрезентација глувих Србије освојила је треће место на Светском првенству глувих у рукомету, које је одржано од 3. до 15. јула у Копенхагену, у Данској. Баш као и прошле године са Олимпијаде у Бразилу и 2021. са Европског првенства у Загребу, чачански рукометаш Ђорђе Томићевић и из Данске је у свој родни град донео бронзано одличје, које, како каже, сија као да је злато! Успех нашег тима је велики, будући да су на такмичењу у Данској снаге одмеравали са изузенто јаким и спремним противницима. Ђорђе за „Чачански глас“ каже да је очекивао да наши репрезентативци, које води искусни Жељко Кукић, дођу до финала, Али, у томе нису успели. У полуфиналном мечу изгубили су од Хрвата, који су, победивши Немачку, освојили злато. Ђорђе верује да ће бити боље неком другом приликом, али и чињеница – бити трећи на свету, испуњава га великим задовољством.
– Била је јака конкуренција, водили смо тешку борбу. Одиграли смо шест утакмица, а посебна је била са Турском, јер смо овом победом освојили бронзу. Одлучујуће је било да смо сви у тиму имали јаку жељу да савладамо Турску и то смо успели. Резултат је био 29:20, а наш голман Владимир Тепавац проглашен је за играча меча – каже Ђорђе, наводећи да је организација Светског првенства била одлична, али да је публика на Олимпијади у Бразилу, ипак, била много срдачнија…
Недостајао му је три године старији брат Мирослав на овом великом такмичењу. Читаву деценију били су заједно у националном тиму.
– Леп је осећај, јер представљам своју земљу, представљам глуве из Србије који постоје и као спортисти – сабира Ђорђе у реченицу свој понос што толико дуго игра у дресу са грбом Србије. Бронза из Данске му је четврто одличје са великих такмичења, два мање од брата Мирослава. Ипак, када је реч о будућим плановима браће Томићевић, Ђорђе каже:
– Мирослав се повукао са такмичења у репрезентацији. Што се мене тиче, не знам шта ће даље бити. Све зависи од државе, да ли ће нам доделити неко признање, да ли ћемо имати неку почаст?! Јер, три године заредом освајамо медаље, а нисмо добили ниједно признање! Због тога се сви осећамо дискриминисано – закључује Ђорђе Томићевић.
Поред овог Чачанина, бронзану рукометну репрезентацију глувих на Светском првенству у Данској чинили су: Владимир Тепавац, Адмир Дураковић, Божидар Николић, Александар Стојковић, Урош Стојковић, Радован Мићановић, Мирослав Ћалић, Ален Мурадић, Огњен Оберкнежев, Златко Матић, Милан Сувајџић, Данијел Рокић, Немања Милановић, Срђан Тенић и тренер Жељко Кукић.
В. Т.
(Опширније у недељнику „Чачански глас“
Фото: извор СУГН Чачак
ЗАХВАЛНОСТ ЗА ПОДРШКУ
„Посебну захвалност дугујемо Министарству спорта Србије, министру Зорану Гајићу и Спортском савезу Србије, председнику Давору Штефанеку на подршци коју пружају у циљу развоја спорта глувих у Србији, техничком директору рукометне репрезентације Војиславу Малешевићу, председници Рукометног савеза Србије Милени Делић, која безрезервно пружа подршку рукометној репрезентацији глувих Србије. Побринули су се да изгледамо достојанствено, као и друге репрезентације. Захвални смо и Спортском центру Језеро-Кикинда, као и градоначелнику Кикинде Николи Лукачу, Драгану Пецарском и Дејану Пудару, који су нам омогућили официјелне припреме пред сам одлазак на Светско првенство, каои и компанији Унит која нам је омогућила да имамо најквалитетније дресове“, наведено је у саопштењу СУГН Чачак.
