Društvo

САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ ЧУВА ТРАДИЦИЈУ ЗА САДАШЊЕ И БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Драгачевски сабор трубача у Гучи је јединствена смотра народног стваралаштва и организатори ове манифестације су се ове године потрудили да тако и остане. „Труба“ се враћа својим коренима – неговању традиције и изворног народног стваралаштва.

Незаобилазни део програма Сабора трубача је и такмичење здравичара, као и избор најлепше женске и мушке народне ношње. Најбољи здравичари на 60. Драгачевском сабору трубача су: Милинко Гојковић из Горње Трепче који је најбоље казивао саборску здравицу и Петар Петровић из Лознице који је најбоље казивао традиционалну здравицу. Стручни жири је оценио да је најлепшу ношњу међу учесницама такмичења понела Анастасија Денковска из КУД „Свети Сава“, Тетово, Македонија. За најлепшу мушку ношњу је проглашена она коју је носио Жељко Утвар из Београда, док је специјалну награду организатор доделио КУД- у „Бамби“, Чачак.

Жељко Утвар из Београда је инжењер архитектуре. У последњих 20 година се бави озбиљним сакупљњем народних ношњи и има колекцију око 5.000 старих предмета, оригиналних, свечаних одевни комада, уз дрвенарију, метал, керамику и текстилно покућство. Овај верни чувар традиције је, како истиче, дошао у Гучу да саборашима прикаже лепоту народних ношњи старих више од сто година, али и њихове квалитетне реплике које могу да користе чланови културно-уметничких друштава.

Жељко Утвар: „Важно је да се сачувају те вредне народне ношње које су старе више од 100, па чак и 140 година, за садашње и будуће генерације.“

-У Гучу смо дошли да улепшамо Сабор трубача у Гучи. Донели смо вде и реплике народних ношњи које су радили моји пријатељи Маја и Бранко из Републике Српске. Реч је о репликама оригиналних народњих ношњи које сам годинама сакупљао, а које су старе 100, 130 и 140 година. То су махом мушки и женски јелеци, шумадијски комплети са јелеком и антеријом. Богу хвала, пре пет-шест година нешто је почело да се дешава, људи су истински почели да се враћају традицији која нас је очувавала вековима уназад. Све више младих се интересује за ношње, али се највише овакве робе продаје у иностранству, јер нашим људима у дијаспори недостаје Србија и желе да имају неко везу са отаџбином, па макар и преко народне ношње. Раније сам био противник да се реплицирају ношње, међутим, временом сам схватио да из КУД-ова треба да повучемо оригинале, јер они треба да се чувају за будћност и ово је једини начин да се то учини. То су комади који су стари више од 100 година и они се ношењем хабају, а нико више не зна да их уради на тај начин, нити постоје ти стари, квалитетни материјали који су се некада раније користили за њихову израду – објаснио је Утвар, који, иначе, сматра да је Сабор трубача одлично место да се промовишу стари занати.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.