ОДРЖАНА ЈАВНА РАСПРАВА О ПЛАНУ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЧАЧКА ЗА ПЕРИОД 2025 – 2030. ГОДИНЕ
На Јавној расправи о Плану квалитета ваздуха на територији града Чачка за период 2025 – 2030. године, одржаној у среду, 4. марта, помоћница градоначелника за област заштите животне средине Марјана Петронијевић нагласила је да је квалитет ваздуха једно од најважнијих еколошких питања данашњице. Највећи загађивачи су индивидуална ложишта која користе нечисте енергенте, затим саобраћај у урбаном делу града и, у одређеној мери, привредне активности.
Професор др Дуња Прокић, декан Факултета заштите животне средине на Универзитету Едуконс, истакла је да петогодишњи план подразумева читав низ мера и активности које је потребно предузети како би се унапредио квалитет ваздуха. Проблем су честична загађења која су најприсутнија и најинтензивнија током зимских месеци, управо, када је грејна сезона у јеку.
КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА, ЈЕДНО ОД НАЈВАЖНИЈИХ ЕКОЛОШКИХ ПИТАЊА
Помоћница градоначелника за област заштите животне средине Марјана Петронијевић, на Јавној расправи о Плану квалитета ваздуха на територији града Чачка за период 2025 – 2030. године, нагласила је да је реч о изузетно важном стратешком документу када говоримо о здрављу и квалитету живота грађана који живе на територији града Чачка.
– Квалитет ваздуха је једно од најважнијих еколошких питања данашњице. Град Чачак је, према званичним подацима, у Републици Србији сврстан у трећу категорију по квалитету ваздуха, што значи да у појединим периодима године, обично у зимском, долази до прекорачења граничних вредности одређених загађујућих материја. Углавном су то ПМ10 честице. Наш циљ је да решимо овај проблем, али то се не може постићи преко ноћи, већ искључиво дугорочним и заједничким деловањем институција, привреде и грађана – каже Марјана Петронијевић.
Потребне су додатне инвестиције, а План о квалитету ваздуха ће обухватити јасан оквир мера и активности које ће се спроводити у наредном периоду да бисмо постепено утицали на смањење загађења ваздуха, рекла је помоћница градоначелника и додала:
– Јако је битно да знамо који су то извори загађења у нашем граду. Највећи загађивачи су индивидуална ложишта која користе нечисте енергенте, затим саобраћај у урбаном делу града и, у одређеној мери, привредне активности. Специфична географска позиција Чачка у котлини и појаве температурних инверзија додатно задржавају загађујуће материје у нижим слојевима. Управо зато нам је потребан овај План, како бисмо имали прецизан пут ка постепеном смањењу загађења.
Петронијевић се осврнула и на капацитете за мониторинг и подсетила на досадашње резултате:
– У граду тренутно имамо две мерне станице у оквиру државне мреже и, такође, две мерне станице које контролише Агенција за заштиту животне средине, а развили смо и локалну мрежу са десет мерача постављених у близини вртића, школа и јавних установа. Свака одговорна локална самоуправа мора системски приступати овом проблему. Град Чачак је у претходним годинама спроводио низ активности и мера које су утицале на постепено смањење загађења ваздуха. Угашене су све котларнице које су користиле нечисте енергенте, а последња инвестиција у јавним установама била је у Машинско-саобраћајној школи. Такође, активно радимо на пројектима пошумљавања и озелењавања. Имали смо и пројекте којима смо 100 одсто субвенционисали куповине котлова на гас и пелет, уз подршку Града и Министарства омогућили смо грађанима прелазак на еколошки прихватљивије енергенте.
ИНТЕРСЕКТОРСКА ХАРМОНИЗАЦИЈА, САРАДЊА ДРУШТВА У ЦЕЛИНИ
Професор др Дуња Прокић, декан Факултета заштите животне средине Универзитета Едуконс, који је био ангажован у изради Плана квалитета ваздуха града Чачка за период 2025 – 2030. године, истакла је да петогодишњи план подразумева читав низ мера и активности које је потребно предузети како би се унапредио квалитет ваздуха.
– Ситуација је слична у свим локалним самоуправама у нашој земљи. Планом смо предвидели одређене мере и активности које је потребно предузимати у наредном периоду од пет година, као и читав низ других мера у вези са интерсекторском хармонизацијом за повезивање различитих сектора, сарадњу привреде, друштва у целини. Посебно ме радује што је на Јавној расправи присутан велики број заинтересованих грађана, јер је то јако важно у области животне средине. У тој области се посебно инсистира на укључивању јавности у процес доношења одлука, јер су питања животне средине питања која су важна за све грађане. Квалитет ваздуха је свакако једно од тих питања – рекла је Дуња Прокић.
Када говоримо о индивидуалним домаћинствима, као највећим загађивачима ваздуха, потребна је израда катастра којим би се евидентирала сва индивидуална ложишта.
– Посебно треба инсистирати на едукацији људи да користе оне енергенте који имају мањи негативни утицај на квалитет животне средине, где год је то могуће. У нашим околностима имамо много становништва којима социјалне прилике не дозвољавају да користе неки други вид енергије за грејање. Проблем су честична загађења која су најприсутнија и најинтензивнија током зимских месеци, управо, када је грејна сезона у јеку – нагласила је Прокић.
Н. Р.
