У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНО СТВАРАЛАШТВО КЊИЖЕВНИЦЕ ЈЕЛЕНЕ БАЧИЋ АЛИМПИЋ
Славите љубав и читајте књиге. Ово су, поред осталих, најважније поруке које је послала једна од омиљених савремених српских ауторки на представљању свог стваралаштва, прошлог четвртка, 16. октобра, у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис”. Говорећи о свом стваралаштву позната списатељица Јелена Бачић Алимпић је нагласила да је сваки њен роман резултат дугог истраживања и емотивне повезаности са ликовима и темама о којима пише.
ЕМОЦИОНАЛНА ДУБИНА И БЛИСКОСТ
– Јелена Бачић Алимпић је савремен, активан, организован стваралац који ослушкује и уважава потребе и навике своје публике. Приметно је ауторкино изузетно владање књижевно-теоријским појмовима и законитостима, као и изузетно ангажовање, истраживање и велики рад на писању романа. Књижевни језик којим пише је универзалан и уверљив, а читаоце осваја емоционалном дубином и блискошћу. Спретно плете вртлоге породичних тајни и судбина, дочаравајући нам слојевите светове радости, туге, надања и жудњи својих јунака. Позната по свом романексном стилу, Јелена Бачић Алимпић комбинује елементе љубавне приче, историјске фикције и тајанствених заплета, чинећи сваки њен роман истинским емоционалним путовањем. Њен стил носи архаичну атмосферу која нас враћа у нека прошла времена, али истовремено, теме, ликови и заплети показују Јелену Бачић Алимпић као модерног писца, каквог данашњи читалац очекује. Романи ове ауторке су чиста емоција, где се истражују дубоки људски осећаји – љубав, губитак, тајне и историјски догађаји. Она уме да оживи не само ликове, већ и мирисе, просторе и доба – нагласила је библиотекарка Марина Белић, представљајући стваралаштво једне од омиљених савремених српских ауторки.
СВАКА КЊИГА ЈЕ ПУТОВАЊЕ, КАКО ЗА ПИСЦА, ТАКО И ЗА ЧИТАОЦЕ
Јелена Бачић Алимпић је до сада објавила 15 романа, а успех сваког наредног превазилази очекивања и поставља нове рекорде читаности. Из свих исијава доброта, част, мир, задовољство, нада, благост, нежност, праве породичне и људске вредности које помало ишчезавају.
– Пишем само када имам инспирацију, то је ствар надахнућа, ствар тренутка, ствар времена. Оно што мене, можда, чини другачијом је што заиста пишем из стомака, и срцем, и целим бићем, апсолутно себе предајем. Ја живим са својим ликовима. У свим својим романима имам веродостојне историјске чињенице за којима трагам, путујем, истражујем. Али, не на интернету. Ја одем на лице места, улазим у етнографске музеје, у архиве, упознајем људе, причам са људима, невероватна искуства носим са тих путовања и слике које видим донесем кући и почнем да пишем роман. Свака књига је путовање, како за мене као писца, тако и за читаоце.
„ДОК ДИШЕМ, НАДАМ СЕ“
Ауторка се посебно осврнула на свој последњи роман „Кројач”, којим је публику обрадовала почетком ове године.
– „Кројач” је породична сага чија се радња одвија у Београду у доба Другог светског рата. Инспирација за овај роман била ми је госпођа Естер Бајер, коју су као јеврејску бебу спасили из логора Старо сајмиште у кутији за ципеле. Али, роман није заснован на истинитој причи. Сви ликови, све приче, све је измишљено, осим времена у којем се радња одвија и осим места на којим се радња одвија. Реченица на првој страни романа „Кројач“ гласи: „Сви знамо да се од судбине не може побећи, али можемо је барем мало прекројити“. Када сам то написала, мислила сам на то да можемо узети живот у своје руке и учинити све што је у нашој моћи да нам у нашем малом универзуму, микрокосмосу, буде боље, лепше, јер живимо у тешким временима. Требало би да будемо више окренути једни другима, на другачији начин. Не улазим у политику, уопште. Говорим о томе колико је битно сести и попити кафу са пријатељицом у сунчано поподне, колико је дивно срести другарицу из основне школе… Треба грабити сваки тренутак овог живота и покушати да га учинимо смисленим, лепшим, бољим, сјајнијим, ма колико времена била тешка, о томе говори и књига „Кројач“. Порука романа је – нада, као што каже латинска сентенца: „Док дишем, надам се“ – нагласила је Јелена Бачић Алимпић.
„ЉУБАВИ НИКАДА ДОСТА“
Сваки њен роман обилује љубављу, породичном, мајчинском, братском, пријатељском, изазивајући тиме снажан осећај саосећања, али и дивљења и поштовања код читаоца, истакла је библиотекарка Марина Белић, а публика је имала прилику да ужива у разговору са ауторком, која је још једном потврдила способност да се повеже са људским емоцијама, што је чини једном од омиљених списатељица у региону. Открила је детаље из свог детињства, призвала мирисе бакиних колача и дедину нежност, причала о игри на салашу и свом здравом одрастању, али и своје деце, наглашавајући да је најважније увек славити љубав.
– Говорили су ми да ћу размазити своју децу, али ја увек изговарам реченицу: „Љубави никада доста“. Неко, ко има много љубави у детињству, израшће у емоционално стабилног и здравог човека, а ко нема довољно љубави током одрастања, нажалост, сигурно ће имати проблема касније у животу.
Јелена Бачић Алимпић је на крају вечери послала још једну важну поруку:
– Онај ко чита, барем пола сата дневно, било би добро књижевно штиво, али шта год да чита вежба свој мозак. Онај ко чита – теже стари, јер путује, одлази у друге светове, упознаје друге људе. Онај ко чита је богат човек!
Н. Р.
БОГАТА КАРИЈЕРА
Јелена Бачић Алимпић рођена је 1969. године у Новом Саду. Школовала се у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима и на Филозофском факултету у родном граду, на катедри за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Иза ње је богата новинарска каријера, овенчана бројним наградама за телевизијско стваралаштво у земљи и региону. Ауторка је романа „Рингишпил“ (2010) који је преведен на македонски, турски, бугарски и словачки језик, награђен „Златним Хит либером“ и две године заредом проглашаван најчитанијом књигом домаћег аутора. „Рингишпил“ је објављен и у луксузном издању, у престижној едицији „Драгуљи Лагуне“, као један од најпродаванијих и најчитанијих романа у историји ИК „Лагуна“. Затим се нижу бестселери који обарају рекорде читаности: „Писмо госпође Вилме“, „Последње пролеће у Паризу“, трилогија „Казна за грех“, „Нигде нема те“, „Кофер из Берлина“, „Његове беле рукавице“, „Неки други живот“, „Нисам крива“, „Клетва“, затим књига за децу „Како је вила Мила добила крила“, као и романи „Последњи сати“ и „Кројач“, подсетила је библиотекарка Марина Белић.
