Aktuelno

Slavko Štimac: Pamte se fer i pošteni igrači

 

Mocart sport

“Voleo sam većinu sportova, fudbal, košarku, ali sam se intezivno bavio stonim tenisom. Već u petom razredu igrao sam za reprezentaciju svoje škole. I dan danas odigram partiju kada se za to ukaže prilika“, kaže proslavljeni glumac.

Filmski i pozorišni glumac koji je učestvovao i u Mozzartovoj humanitarnoj akciji „Humanitarni tiket u podne“, Slavko Štimac“,prihvatio je naš poziv da odgovori na nekoliko pitanja koja su vezana za njegov sportski život. Karijeru je započeo 1972. godine u ulozi Ranka u filmu „Vuk samotnjak“, preko Milana u „Salašu u Malom Ritu”, zatim preko uloga u Kustinim filmovima, pa sve do filmova i serija novijeg datuma, kao što je uloga Dobrice u filmu „Ime Dobrica-prezime nepoznato“ i uloge forenzičara Save u seriji „Ubice mog oca“. Svi ga poznajemo kao odličnog glumca, ali ovoga puta nismo razgovarali sa njim o tome. Zanimalo nas je nešto sasvim drugo, to jest, kakav je Slavkov stav prema sportu uopšte.

Da li ste se bavili nekim sportom i kojim, s’ obzirom da ste vrlo rano počeli da glumite?

“Voleo sam većinu sportova, fudbal, košarku, ali sam se intezivno bavio stonim tenisom. Već u petom razredu, sa nekih jedanaest godina igrao sam za reprezentaciju svoje škole. I dan danas odigram partiju kada se za to ukaže prilika. To je nešto što se ne zaboravlja.“

SS

Da li je postojao neki sportista koji je na Vas ostavio poseban utisak?

“Ne bi bilo pošteno da neke sportiste posebno izdvajam. Za mene je bilo važno da znam kakve su ličnosti. Uz to što su bili vrhunski sportisti, ono čime su plenili bila je ljudskost i sportsko ponašanje.“

Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Biću kratak. Nisam navijač. Nadam se da će se vratiti ona vremena kada se porodično odlazilo na utakmice kao na izlet, vreme kada su u sportu svi uživali.“

Da li biste nam otkrili koji sportski događaj Vam je ostao u sećanju?

“Kako da ne. To je bio čuveni boks meč iz Medison Skver Gardena između Frejzera i tada čuvenog Kasijus Kleja. Meč je prenosio pokojni Dragan Nikitović. Cela porodica (tačnije, njeni muški članovi)  se probudila rano ujutru i svim srcem navijala za Kleja. Na moju žalost, Klej je izgubio, a ja sam bio mnogo tužan. U to vreme Klej je bio izuzetno popularan kao bokser, a i kao čovek, jer je odbio da učestvuje u ratu u Vijetnamu.“

Da li biste nam za kraj kazali  Vaš životni i sportski moto?

“Moj moto je da uvek treba biti fer i pošten igrač. Siguran sam da će svakog sportistu više pamtiti po tome nego po broju osvojenih medalja i trofeja.“

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

 

Оставите одговор