СЛОВЕНАЧКИ СТРУЧЊАЦИ И ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ПОСЕТИЛИ ЗАПАДНУ СРБИЈУ
ЗАЈЕДНИЧКИМ ПРОЈЕКТИМА ДО ОСНАЖИВАЊА САРАДЊЕ
У оквиру пројекта ПРО-ЕКО, група словеначких стручњака и пољопривредника из општина Идрија и Шмарје при Јелшах, представника развојних агенција ИЦРА и СОТЛА, локалних акционих група „С циљем“, „Обсотеље“ и „Козјанско“, као и Завода за културу, туризам и развој општине Рогатец, недавно је боравила у Западној Србији. Циљ овог путовања је размена корисних искустава, знања и вештина у области пољопривредне производње, прераде и пласмана готових производа, али истовремено и јачање словеначко-српске сарадње у осмишљавању и реализацији нових заједничких пројеката.
На конкурсу Министарства пољопривреде, шумарства и прехране Словеније 2022. године, одобрен је пројекат локалних акционих група из Словеније и Србије (ЛАГ „С циљем“ из Идрије, носилац пројекта и ЛАГ-ови „Обсотеље и Козјанско“ из Шмарја при Јелшах и „Драгачево – Јелица – Западна Морава“ који обухвата 29 чачанских и 36 драгачевских села. Пројекат ПРО – ЕКО има неколико делова и усредсређен је на производњу, прераду, промоцију и продају локалне, у првом реду, еколошке и друге хране, њено представљање купцу и повезивање произвођача и локалног становништва. Има више зацртаних циљева, међу којима су базични: повећање производње и прераде еколошке и друге хране, промоција здраве хране и еколошке пољопривреде, повезивање туристичких производа са пољопривредом, побољшавање пласмана производа, почев од њиховог излагања на локалним пијацама, различитим манифестацијама, преко програма пословних поклона, продаје туристичким групама, интернет продаје, па све до заједничке понуде у Словенији и Србији и размене информација, знања, вештина и добрих примера праксе. Реализација пројекта траје до краја фебруара 2025. године.
Гости из Словеније су, између осталог, посетили Атомску бању у Горњој Трепчи, где су се упознали са корисним својствима минералне воде која је позната по свом благотворном дејству још из римског периода. Приликом боравка у Горњој Трепчи, Слађана Петрић, директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, гостима из Словеније је представила пољопривредне потенцијале подручја Града Чачка и општина Горњи Милановац, Лучани, Ивањица и Ариље. Словенце је поздравио и Владан Милић, заменик градоначелника Чачка, пожелевши им успешну реализацију стручне посете и наставак започете сарадње.
Словеначка делегација је посетила и продавницу домаћих производа „Моравски маркет“, на малој пијаци у Љубићу, коју је представио Недељко Радуловић, менаџер ЛАГ-а „Чачак – Горњи Милановац“. Он је истакао да је продавница отворена крајем прошле године у оквиру пројекта „Подршка малом бизнису“ и да се у њеној понуди налази око 300 разноврсних домаћих, локалних производа са подручја Града Чачка и општина Лучани и Горњи Милановац. Чланови Управног одбора ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“ су гостима из Словеније представили сухомеснате производе од домаће аутохтоне расе свиња „моравка“ са имања Горана Бојовића из Брезовица и више од 70 врста киселих, сланих и слатких производа предузећа „Поло“ из Заблаћа.
Туристичку посету Чачку, гости из Словеније су започели у храму Вазнесења Господњег, а наставили посетом Народном музеју и Конаку господара Јована Обреновића, где су се упознали са историјом града на Морави и његове околине од најранијих времена. Посетиоци из Словеније су искористили прилику да посете и изложбу фотографија „Кафане старог Чачка“.
Душан Р. Ивановић, организатор програма стручне посете Србији за партнере из Словеније на пројекту ПРО – ЕКО и председник Управног одбора ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, истакао је да су оваква студијска путовања одлична прилика за међусобну размену информација, знања, вештина и развој самог пројекта.
– За нас је посебно значајна реализација пројекта ПРО – ЕКО са партнерима у Словенији, пре свега, због њиховог великог искуства које је стицано више од три деценије у преради хране у пољопривредним газдинствима, подизању квалитета, одговарајућој промоцији и поспешивању продаје производа, што смо ми у Србији започели тек пре неколико година. Партнерима из Словеније показали смо добре примере наше праксе и очекујемо да ћемо приликом посете Словенији видети њихова најнапреднија пољопривредна газдинства која се истовремено баве производњом хране и сеоским туризмом, јер је то најбољи начин за међусобну размену информација, знања и вештина битних за унапређење пољопривреде, прераћивачких капацитета и пласмна квалитетних локалних производа, као и за сам развој пројекта – рекао је Ивановић.
Сумирајући утиске посете Западној Србији, Анита Чебулар, руководилац пројеката у Развојној агенцији СОТЛА, истакла је да је ово студијско путовање било веома корисно:
– Јако смо задовољни разноврсним посетама у Србији, посебно упознавањем нових технологија у производњи и преради пољопривредних производа. Највећи утисак на нас је оставио програм производње безвирусног садног материјала кромпира на принципу аеропонике, као и садница малине, што је врло корисно искуство за нас у Словенији. Спремни смо да партнерима у Србији прикажемо наше добре примере праксе у пољопривредним газдинствима, туристичким домаћинствима, преради пољопривредних производа, допунским делатностима у пољопривреди и већ сада се радујемо њихобој скрој посети.
У оквиру овог студијског путовања, за Словенце је организована и посета пољопривредном газдинству Драгане Нешовић у Јежевици, која се бави производњом сира и кајмака на традиционалан начин. И посета Удружењу сеоских жена „Евгенија“ у Јежевици представљала је одличну прилику да се гости ближе упознају са потенцијалима чачанске пољопривреде и домаће радиности.
Група словеначких стручњака и пољопривредника је посебно била одушевљена боравком у драгачевском Центру за кромпир и предузећу „РЗ плант“ у Гучи, где им је проф. др Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Београду представио програм производње безвирусног садног материјала кромпира на принципу аеропонике – нове технологије производње елитних биљака у ваздуху, где су оздрављене старе домаће сорте кромпира „Драгачевски месечар“ и „Јелица“.Посетили су и цркву Светог архангела Гаврила у Гучи, изложбу Драгачевске задруге жена „Рајка Боројевић“, Музеј Драгачевског сабора трубача у Гучи, Туристичку организацију Драгачево, варошицу Гучу, изложбу домаћих производа чланица Удружења сеоских жена Драгачева, Етно кућу „Конак“ породице Удовичић…
В. Степановић
Легенде:
1. Посета „Моравском маркету“ У Чачку
2. Производња безвирусног семена кромпира у Гучи
3. Гости из Словеније испред Споменика трубачу у Гучи
