Скоро да нема имена које Снежана Марић није уплела у своје перлице. Ради их са посебном пажњом, јер су њени ланчићи намењени најмлађима. Зато морају бити квалитетни, безбедни, шарени. Опробала се ова тридесетједногодишња Чачанка у многим професијама, али су је путеви довели баш где треба… Заправо, за одлуку да почне да се бави израдом силиконских ланчића за цуцле и глодалице, највећи је кривац сестрић Алекса. Желела је да му поклони нешто јединствено, нешто што ће носити њеног печат. Тетка се баш потрудила и тако је настао првенац. Није ни слутила да ће наставити да се бави овим занатом. Пошто је остало материјала, наставила је да прави поклоне за децу пријатеља и рођака. Њихови примерци су били довољна препорука, па су почели и други да их наручују за своју децу.
Тако је, пре три-четири године, одабрала нову професију. Њени „Дамболина“ ланчићи стигли су до више хиљада адреса, не само у Србији. Како каже, хвала Богу, бебе се рађају и посла за сада има. И инстаграм је допринео да се њене рукотворине виде и ван Чачка. Сада је већ уходана и њени пакетићи путују до свих градова.
– Мислим да сам више од пет хиљада беба обрадовала. Мој инстаграм профил има 1.800 пратилаца. Увек се трудим да ланчић за сваку бебу буде оригиналан, бар један детаљ да буде другачији. Наравно, мора бити и функционалан, да не буде тежак за дечије руке. Временом сам почела да правим и „лоптице“, односно, мале торбице за одлагање ланчића и глодалица, кад се крене у шетњу. И оне су силиконске, наравно, нетоксичне, јер морају бити безбедне за децу. Сав материјал набављам из Италије, који се ниже на ојачан конац. Додатну чар има када смишљам новине. Правим и персонализоване привеске за маме. Највећи успех и највећа радост ми је када се врате маме које су од некога добиле мој производ. То ми је потврда да радим нешто што и други воле, да у овој магији коју стварам ужива неко дете, да му помаже кад крену зубићи да расту – прича Снежана.
У Медицинској школи је била ђак генерације, а онда завршила Факултет безбедности у Београду. Радила је у продаји, као дадиља, у осигурању и дигиталном маркетингу… Сва та искуства су се показала као добра помоћ. Радила је кратко и у чачанском Дому ученика, а када је опет остала без посла, она и супруг Александар паковали су кофере да крену у Словенију. Опет се умешао један дечак. Виктор, који сада има годину и по, одлучио је да се роди у Чачку.
– Мислим да нисмо погрешили, јер видим колико је лепо што одраста уз баке, деке, тетке, пријатеље. Све има своје добре стране – објашњава она и додаје да је морала да одржава трудноћу, али да је захваљујући подршци супруга, успевала да уради све уговорене наруџбине.
Према њеним речима, све се лако одржава, не упија влагу, а глодалице могу да се откувавају. Постојане су и задржавају леп изглед. Лаке су за хватање, а значе и за моторику беба.
– Безбедност је на првом месту. Дивно је што сам на овај начин део нечијег одрастања. Често ми маме пошаљу фотографије и њихови коментари ми много значе. Ланчиће радим и према идеји родитеља – каже наша саговорница.
Ужива док ради. Као да је опет дете које може да машта и да се игра до миле воље. Истина, то је углавном, када Виктор спава. Тада Снежана кухињу претвара у „радионицу“. Понекад мама дозволи сину да јој помогне или да се игра „маминим играчкама“.
– За сада је ово моје царство, али надам се да ћу једном имати свој простор, само за рад – жеља је Снежанина.
Осим земаља у окружењу, њени производи стигли су у Француску, Немачку, на Малту… Она верује да ће их деца и кад одрасту сачувати као драгу успомену.
В. Т,
Фото: В. Т. и инстаграм профил – lancici_za_cucle_dambolina
ПРСТИ УМЕСТО ХЕКЛИЦЕ
Ускоро ће у понуди имати и ручно хеклану ћебад за децу. Снежана је сама научила да хекла, и то без икаквих игала. Тачније, уместо њих користи само прсте. Прво ћебенце добио је њен Виктор и веома је задовољан. Планира да ради и патофнице за исте малене „купце“.
– Много тога сам научила од жена, које сам упознала на базарима, на радионицама. Увек су спремне да поделе своја знања. Од ове године сам у програму Регионалне развојне агенције из Краљева и то ми је дивно и веома корисно искуство – сматра Снежана.
