СУТРА ПОЧИЊУ ПРЕГОВОРИ О МИНИМАЛНОЈ ЗАРАДИ ЗА 2027. ГОДИНУ
ПОДИЗАЊЕ МИНИМАЛЦА ТРЕБА ДА ПРАТЕ И ОСТАЛЕ ЗАРАДЕ!
Преговори о повећању минималне зараде за наредну годину почињу сутра и то је раније него што је то уобичајено, највероватније због најављених избора и потребе да се испоштују буџетски рокови. Коначан износ минималне зараде требало би да буде резултат разговора Владе Републике Србије, синдиката и послодаваца. Уколико чланови Социјално-економског савета не постигну договор, коначну одлуку о висини минималца доноси Републичка влада.
– Илустрација: Сајт Министарства унутрашње и спољне трговине
Тренутна нето минимална зарада у Србији износи око 550 евра. Представници државе обећали су радницима да би до краја 2027. године минимална зарада требало да буде око 650 евра. Ако се узме у обзир садашњи износ од 551 евра, то је разлика од 99 евра или око 18 одсто, па се поставља питање да ли је у датим околностима реално очекивати да се то оствари у овом првом кругу повећања.
Да подсетимо, минимална зарада је повећана у јануару прошле године за 13,7 одсто, да би након тога у октобру уследило још једно повећање за додатних 9,4 одсто. Тада је минималац износио око 500 евра. Почетком ове године, минималац је увећан за 10,1 одсто, чиме је достигао износ од око 550 евра. Како је 1. августа изјавио Синиша Мали, први потпредседник Владе Србије и министар финансија, минимална зарада у Србији тренутно износи 65.554 динара, односно, 551 евро и по први пут у целости покрива минималну потрошачку корпу.
Представници синдиката углавном процењују да би Влада Србије тренутно могла да изађе са понудом минималне зараде за 2027. годину од око 600 евра, јер је, како наводе, прошлогодишње повећање минималца (прво редовно и друго ванредно) повећало трошкове пословања и угрозило рад појединих компанија.
Из Савеза самосталних синдиката Србије поручују да ће у овим преговорима посебно водити рачуна о томе да раст минималне зараде не буде већи од раста осталих зарада, како се не би поновила ситуација из прошле године, када је дошло до такозване „компресије плата“, односно до приближавања минималца другим зарадама. Како наводи Слободан Јелић, председник Самосталног синдиката града Чачка, Лучана и Ивањице, држава још увек није изашла са предлогом о висини минималне зараде за наредну годину, али ће преговарачки тим Савеза самосталних синдиката Србије тражити да повећање минималне зараде прате и све остале плате.
– Јавне синдикалне организације су тражиле повећање плата за 15 одсто, па ћемо се и ми залагати, највероватније, да се и минимална зарада подигне у истом проценту. Наравно, гледаћемо колики је био раст трошкова живота, колико је пала куповна моћ, као и све друге параметре који се разматрају. На основу тога ћемо одредити и проценат повећања минималне зараде за који сматрамо да је одговарајући. Ако се узме у обзир да су из Републичке владе обећали неко значајније повећање плата и пензија, очекује се да ће и минималац расти у складу са тим. Ми ћемо тражити да повећање минималне зараде прате и све остале плате, како не би дошло до компресије зарада и то је наш став. Прошле године смо имали два повећања минималне зараде, која нису пратиле и остале плате – истакао је за „Чачански глас“ Јелић и додао да ће надлежни у држави, због подизања минималца, настојати да растерете и привреднике кроз повећање неопорезивог дела дохотка или кроз смањење пореза и доприноса на плате, како би се смањио притисак на њихово пословање, а то је уједно и начин да се у нашој земљи задрже стране компаније које запосленима махом исплаћују минималне зараде.
Наш саговорник наводи да у Србији има више од 300.000 радника који примају минималну зараду, мада представници државе тврде да их је негде око 100.000.
– Већина приватних фирми и страних компанија у нашој земљи уплаћује запосленима порезе и доприносе на минималну зараду. Њихови радници примају најчешће и неку разлику „на руке“, што није добро, јер сутра када оду у пензију неће имати од чега да живе. Без обзира што у таквим фирмама немамо синдикате, према нашим подацима, у Србији има више од 300.000 радника који примају минималну зараду – закључио је Јелић.
В. С.
