ЖИВЕТИ СА ДЕМЕНЦИЈОМ (8)
На Светски дан борбе против Алцхајмерове болести 21. септембра Српско удружење за Алцхајмерову болест (СУАБ) и Хришћанско хуманитно удружење „Хлеб живота“ организовали су у Београду јавни догађај под слоганом „Што пре то боље – дијагноза деменције је важна“. Циљ оваквих акција је да шира јавност боље разуме деменције и схвати значај пружања подршке оболелима и њиховим породицама, као и да се укаже колико су важни рано препознавање симптома и правовремена дијагноза болести, као и пружања здравствене и социјалне подршке.
Да Алцхајмерова болест почиње тихо и много година пре првих знакова заборавности, подсетила је проф. др Елка Стефанова са Медицинског факултета Универзитета у Београду. Она је истакла да ова прогресивна болест доводи до губитка самосталности и функционалности, као и поремећаја говора и несналажења у простору.
– Не смемо да заборавимо да постоји и превенција која значи промену начина живота, физичку активност, шетње, когнитивни тренинг, правилну исхрану, регулацију спавања и расположења, корекцију повишеног крвног притиска, шећера и холестерола – рекла је др Елка Стефанова.
На важност едукације и раног откривања указала је и проф. др Смиљана Поповић Костић, неуролог са Клинике за неурологију ВМА.
– Што раније знамо, више можемо да учинимо. Деменција јесте болест која током свог трајања много тога мења и одузима, али данас је важно да говоримо, пре свега, о ономе што можемо да сачувамо – о самосталности, достојанству и квалитету живота. Рана дијагноза има смисла можда више него икад. Поред терапија којима ублажавамо симптоме, појавиле су се и нове терапијске могућности које код пажљиво одабраних пацијената у раним стадијумима могу да утичу на сам ток болести и успоре њено напредовање. То још увек није излечење, али јесте велика промена у начину на који данас гледамо на ову болест. У реалном животу оболеле особе то значи сачувано време – време у којем она може дуже да остане самостална, да доноси одлуке, учествује у животу своје породице и остане активан део своје заједнице. Употреба биомаркера у дијагностичком поступку омогућила је биолошку потврду промена у мозгу карактеристичних за Алцхајмерову болест већ у њеним најранијим фазама, када су симптоми још благи, а особа у великој мери самостална и функционална. Очекујемо и надамо се да ће ове нове терапијске могућности у блиској будућности постати доступне и пацијентима у нашој земљи – навела је др Смиљана Поповић Костић.
Надежда Сатарић, председница СУАБ-а, указала је да су деменције једна од највећих социјалних, здравствених и економских криза 21. века. Она је навела алармантне податке – да са неком врстом ове болести данас у свету живи 57 милиона људи, од којих око 130.000 у Србији и да се тај број из године у годину повећава.
– За разлику од вирусних епидемија, од деменције не можемо да се изолујемо, да се излечимо, да их прележимо. Особе које живе са неком од врста ове болести су „невидљиве“ у јавноздравственом планирању и то морамо променити. У новом Програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период од 2027. године старији који живе са менталним и неурокогнитивним поремећајима морају бити видљивији, за њих се морају организовати државне установе за збрињавање и дневни центри за живот у локалним заједницама – рекла је Сатарић.
Михаило Бала, неформални неговатељ оболеле супруге, изнео је мишљење да су и сами оболели, као и њихови најближи сродници, одговорни што се раније не добије дијагноза. „Сигнал“ код моје супруге дошао је 2016, када је отишла у пензију и постала незаинтересована и апатична.
– Наредне године је напунила 65 година и отишла је на лекарску комисију на преглед ради продужења возачке дозволе. Уместо на уобичајених пет година добила је продужење на две године. Вози до 2020. чак и приколицу уз моје присуство. Током ковид изолације дошло је до приметне промене и пада когнитивних функција. Све знаке придајемо депресивном стању и због тога смо се обратили лекару психијатру. Лечена је од депресије психотицима који су знатно погоршали њено стање, како физичко (отекле ноге итд.), тако и психичко (потпуно повлачење у себе и отежан говор). Упућена је у Ургентни центар 2023. где неуролози први пут констатују да се ради о неком виду деменције. После урађеног скенера послали су је код свог психијатра. Дакле, требало нам је седам година. Много смо изгубили. Учите се на нашим грешкама и не понављајте их – поручио је Михаило Бала.
Жељка Цвјетан Гортински, драмска уметница и драматерапеуткиња, чланица СУАБ-а, представила је неке од нефармаколошких приступа који се примењују у превенцији деменције и пружању подршке особама које живе са њом.
Глумица Горица Поповић прочитала је Манифест особа које живе са деменцијом, посвећен заштити њихових људских права, као и личну исповест жене која живи са деменцијом.
Приредила: В. Т.
Извор: СУАБ
Фото: Јована Кузмановић
У анкети која је спроведена на тему „Изазови и потреба породица оболелих“, учесници су, поред осталог, навели да су неопходни већи новчани додатак за туђу негу и помоћ и ефикаснији рад комисија за преглед оболелог, јер процедура траје неколико месеци и ретко ко успе да оствари право из првог покушаја. Такође, потребно је обезбедити веће капацитете за домски смештај у државним домовима, јер немају сви довољно новца да плате приватне. Недостају и те како потребни државни простори за дневни боравак за особе са деменцијом. Један од важних изазова је израда Националног плана борбе против деменције и одговарајућих мера за подршку оболелима и породицама које брину о њима.
