ПРЕДАВАЊЕ ДИЈАНЕ МАРКОВИЋ, ПРОФЕСОРКЕ АРАПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
Посветили су и многи источњачки песници антологијске стихове о лепоти жене. Неки су јој се клањали, сматрајући да је жена одраз Божје лепоте. И то је део традиције о којој је говорила Дијана Марковић, професорка арапског језика и књижевности. Причала је у Чачку о овој теми на веома занимљив начин, износећи традиционално, симболичко и духовно значења. Публика је могла чути и да ли су се и колико тајанствене чари Оријента промениле у савременом свету, о томе да ли су нови трендови утицали и на обликовање и доживљај те лепоте. Дијана је открила коју симболику у овој веома старој култури имају мириси, одећа, накит, као и неке тајне улепшавања источњачких жена. Предавање названо „Лепота арапских жена“ одржано је у уторак, 24. марта, у Клубу Културног центра, у оквиру Културно-образовног програма.
Професија, али и жеља да што боље упозна народе чији језик је научила током студија на Филолошком факултету у Београду, одвело је Дијану Марковић у готово све арапске земље, како афричке, тако и блискоисточне. Ово огромно пространство обухвата Арапкиње, које, и поред многих особености својих земаља, носе у себи јединствен „код“, без обзира да ли су сакривене заровима, буркама, хиџабима или лепршавим абајама.
У кратком разговору за „Чачански глас“ пре предавања, Дијана Марковић је рекла да је арапска жена данас много више од жена у западном свету задржала традиционални, оријентални „амбијент“ своје лепоте.
– Важно им је да одрже ту лепоту и даље живом. Зато и данас, када помислимо на арапске жене, замислимо црне, тамне очи попут газеле, оивичене кохлом, тамну кожу, пуне усне, благ осмех, мало кукаст нос, раскошне кукове… Истина, арапски народи су се мешали са другима, били су под француском и енглеском колонијалном влашћу, али због доминантог гена остао је тај прототип мистичне лепоте, колико год да су се наметали стандарди лепоте са Запада. Главна тајна те мистике и лепоте је повезаност са Богом, јер како они кажу. „Бог је леп и воли лепоту“. Арапске жене, заиста, гледају на лепоту као на један узвишени чин, као вид повезаности са Богом – рекла је Дијана Марковић.
Она сматра да ова лепота не подразумева само третмане за негу и улепшавање косе, лица, тела, већ је реч о есенцији коју жена носи у себи. Све је подређено томе – како се крећу, како се приказују и шта желе да другима покажу, а оне саме бирају колико ће то откривање бити.
– Иако покривање карактеришу као врсту забране, то је димензија лепоте, јер искључиво жена одлучује колико ће своје лепоте дати свету. Та мистика и узбуђење шта ћемо видети, буди тајновитост. То је кључно, у односу на Запад. Такође, оно што чини битну разлику је што се на Западу каже да се жена сређује да би је виделе друге жене. У арапском свету је потпуно другачије. Оне се улепшавају за своје мушкарце. Ако њен човек има још жена, а шеријатом је прописано да их може имати више, оне се труде која ће више да га освоји и заведе. Тиме лепоту стављају у службу љубави. И сама сам имала предрасуду на почетку студија, да је то нека врста ограничености, док нисам схватила да је то њихов избор – рекла је Дијана.
Њено мишљење је да је положај жене у том друштву увек био добар, али наши погледи на другачију димензију утицали су и на наше мишљење да је то конзервативан свет. Наравно, промене су видљиве и у овим земљама. Жене су добиле друге слободе, имају право на образовање, могу да возе аутомобил, да буду запослене, да се разведу. Ипак, додаје Дијана, задржале су арапску срж и свесне су да је то њихова предност у односу на западну жену.
Гошћа Чачка својим предавањима и причама о арапским земљама жели, по сопственим речима, да уједини Исток и Запад, јер само кроз сазнање можемо открити друге културе.
– На овај начин долазимо до дубљег знања, које руши све предрасуде. То је као роњење… Више нисмо сведоци разлика које нас растављају, већ оних које нас спајају. Наравно, разлике треба задржати, јер у самом Кур’ану пише: „О, људи, створио сам вас од једног човека и једне жене и поделио у племена и народе, да бисте се упознали!“. Циљ јесте једнота, али не губљење идентитета – порука је Дијане Марковић.
Чачанска публика била је радознала. Интересовале су их тајне мириса, биљака које се користе у ту сврху, ружине водице, јасмина, тамјана, аргана, о ритуалима у хамаму, чувеној кани… Дијана је тако отворила врата Оријента. Она сама посетила је многе арапске земље, неке и по неколико пута. Једино још није била у Алжиру, Судану и Јемену. Највећи утисак на њу је оставио Либан јер, каже, то је спој Истока и Запада, где маронити (хришћани) и муслимани живе у великом складу.
В. Т.
Дијана Марковић дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, одсек арапски језик и књижевност. Мастер студије уписала је на Катедри за славистику, одсек руски језик и књижевност, а мастер рад „Фразеологија арапског и руског језика у области породице“ одбранила је 2019. године. Након завршених основних студија живела је на подручју Уједињених Арапских Емирата, где је усавршавала своје знање арапског језика и специфичности Заливског дијалекта. У жељи за спајањем Истока и Запада кроз едукацију и преношење знања, покренула је сопствени Центар за едукацију „Пут Ориента“. Формирала је групне курсеве арапског језика, које похађа велики број људи који га користе у пословне сврхе или како би се њиме служили током живота и боравка у арапским земљама. Била је званични преводилац на EXPO у Дубаиу. Преводилац је при највишим државним посетама арапских државника, неки су од података које је навела Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма.
