ПАНЧЕВАЧКО УДРУЖЕЊЕ „НА ПОЛА ПУТА“ ПРЕДСТАВИЛО УСЛУГУ „СТАНОВАЊЕ УЗ ПОДРШКУ“
Родитељи деце са интелектуалним тешкоћама цео свој живот носе терет бриге са неописивом снагом. У већини случајева, успевају да своју децу воде и да сами иду достојанствено кроз лавиринте по свему својственог родитељства. Свака стопа напред коју учине деца представља за њих срећу и даје им додатну веру. Али, у њима је, поред свих недаћа и проблема, стално присутан страх – ко ће се и како бринути о њиховој деци, када њих више не буде на овом свету. Како то рече једна мајка, ово питање са којим се буде и лежу у кревет је као нож заривен у леђа. „Становање уз подршку“ је њихова велика нада. Панчевачко Удружење „На пола пута“ већ двадесет година пружа ову услугу. Своје знање и помоћ понудили су и другима. Прошлог четвртка, 19. марта, били су гости Чачка. У Градској управи одржали су трибину о изазовима и могућностима развоја услуге на локалном нивоу. У поподневним сатима у Школи за основно и средње образовање „1. новембар“ организована је инфо-сесије за запослене у овој установи и родитеље из Удружења „Ево рука“.
Бројна искуства показала су да је „становање уз подршку“ најцелисходнији начин бриге које друштво може да учини за особе са тешкоћама у развоју и њихове породице. Наравно, постоје бројни изазови у развоју ове услуге социјалне заштите, која је алтернатива институционалном збрињавању, односно, домском смештају. На то је указала Марина Куриљ, директорка Удружења „На пола пута“. Како је испричала, иницијативу за оснивање Удружења покренула је 2006. године мајка девојке са аутизмом. Убрзо су се прикључили други родитељи и стручњаци. Заједно су радили на успостављању услуге „становање уз подршку“, и то пре него што је препозната у закону.
У Србији постоје свега три лиценцирана пружаоца услуге „Становање уз подрушку“. (Осим „На пола пута“ из Панчева, услугу пружају удружења „Плава птица“ из Куле и шабачки „Каритас“.) Посета Чачку је део пројекта „Унапређење доступности услуге становања уз подршку за особе са интелектуалним тешкоћама“, који Удружење „На пола пута“ спроводи уз финансијску подршку Европске уније и Београдске отворене школе. Поред Чачка, предвиђено је да се исти догађај организује у још пет градова у Србији.
– Родитељи препознају шта би ова услуга значила деци и њима, али чини се да нису довољно информисани. Некима делује да је то недостижно, да ће тешко заживети у њиховим локалним заједницама. Ми смо пример да је то изводљиво и да је потребно само мало да се покрену ствари. Можда смо имали и срећу, јер смо од почетка наишли на разумевање и подршку у локалној самоуправи. Идеја је да кроз ове активности поспешимо да друге локалне самоуправе увиде значај и раде на развоју ове услуге. Инфо-сесије су посвећене родитељима/старатељима потенцијалних корисника. Причамо им о суштини и значају „становања уз подршку“, како би увидели да ова услуга нуди добру перспективу за квалитетан живот деце, без обзира на узраст, у тренутку када они сами више не могу адекватно да брину о њима – навела је Марина Куриљ, истичући да је у самом почетку требало доста снаге да се преброде стигме, јер су сами родитељи често имали утисак да их околина осуђује – да нису „довољно добри“ родитељи, јер своје дете дају на бригу некоме другоме. Временом се то, ипак, доста променило.
– Многи родитељи су схватили да је ово начин да њихово дете живи у складу са својим годинама, могућностима, потребама и жељама. Такође, успели смо да суграђани упознају и прихвате ову децу, да схвате да имају потребе као и други, само их задовољавају на другачије начине – нагласила је Марина Куриљ и додала да је финансирање, углавном, пројектно, што некада отежава рад, јер зависе од донатора.
Удружење „На пола пута“ има три стана у Панчеву за 13 корисника. Сада их је укупно десеторо, две женског и осам мушког пола. Станари се мењају, јер нико, ако не жели, не мора да настави да живи у стану, али може остати до краја живота. За ову услугу ангажовано је пет стручних сарадника, осам асистената, неколико особа које се ангажују по пројектима, а повремено су укључени и волонтери. Град Панчево из буџета обезбеђује средства путем јавне набавке за оне који су ангажовани. Комуналне и трошкове за храну и друге потребе сносе сами корисници, односно, њихове породице. Ове податке навела је Катарина Тадић, координаторка услуге „Становање уз подршку“, која је већ двадесетак година у овој причи, прво у Београду, а касније у Панчеву.
– По Закону и Правилнику ову услугу могу да користе млади већ од своје 15. године. Нема горње границе. Најчешће долазе после средње школе, јер тада, углавном, губе услугу личног пратиоца и некако престаје комуникација са околином. Да би неко користио ову услугу, мора имати пристанак старатеља. Важно нам је и мишљење самог корисника, да ли то жели или не. Цео стручни тим укључен је у тестирање и процену. Једнако је важан период адаптације, а пуно пажње посвећујемо да се сваки нови корисник уклопи са другима у том стану, да то буде „другарска“ екипа. Асистенти им пружају подршку у свакодневним пословима, све према потребама корисника – објаснила је Катарина Тадић
За услугу су коришћени изнајмљени станови све до 2024, када су преко пројекта од ЕУ добили средства за куповину и опремање три нова стана, у власништву Удружења. Како каже Катарина Тадић, сада корисници доживљавају станове као свој дом, могу да их преуреде како желе. Има и „староседелаца“, односно, оних који су већ више од деценију у „становању уз подршку“.
Гошће из Панчева навеле су бројне смернице за ову услугу. Једна од њих је да је најбоље да корисници почну да је користе пре смрти својих родитеља. Ово је важно за родитеље који на тај начин стичу неки душевни мир, и за њихову децу, јер лакше поднесу и брже преброде губитак најмилијих.
Весна Тртовић
„ЕВО РУКА“
Лидија Мојсиловић и Маријана Раденковић, прошлог лета у Чачку су формирале Удружење „Ево рука“, огранак истоименог Удружења у Београду. Желеле су да чују каква су искуства других и да размотре могућност да „становање уз подршку“ заживи и у Чачку.
– Ово је велика тема за све родитеље и децу – да увиде да вреде, да могу да се осамостале, привређују, да буду део заједнице. Наше удружење је младо и ово је наше прво појављивање у јавности. Желимо да подстакнемо друге да размишљају шта све и како може да се уради да би живот деце и њихових родитеља био бољи и садржајнији. Надамо се да ћемо корак по корак остварити многе планове – рекле су Лидија и Маријана.
И РАДНИ ЦЕНТАР
У почетку је Удружење „На пола пута“ постојало искључиво зарад услуге „становање уз подршку“, али су се временом развијали, јер су желели да обухвате све периоде живота особа са сметњама у развоју – од најмлађих до најстаријих. Данас, осим ове и услуге „Помоћ у кући за особе са инвалидитетом“, имају и „Радни центар“ где корисници, кроз радно-окупационе активности, могу квалитетно да проводе време, а оне који имају пословну и радну способност припремају за отворено тржиште рада. Организују радионице за самозаступање где их уче како могу на прави начин да искажу своје потребе, да заступају своја права, али и о томе које су њихове обавезе. У оквиру Удружења ради и „Сервис за рану интервенцију“ са дефектолошким индивидуалним третманима, сензорном и собом за психомоторну реедукацију. За своје кориснике организују и разне актиновности у заједници, стварајући услове да могу да се укључе у све сегменте друштва – културу, спорт, па и одлазак у кафану и кафиће…
