ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ ПОЗИТИВНО ОЦЕНИЛИ САСТАНАК СА МИНИСТРОМ ПОЉОПРИВРЕДЕ
ПЛАНИРАНИ НОВИ РАЗГОВОРИ У РЕСОРНОМ МИНИСТАРСТВУ
Министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић недавно је у Гучи разговарао са представницима Удружења за кромпир Србије о мерама које би могле да унапреде домаћу производњу кромпира и ојачају положај произвођача. Састанку су присуствовали произвођачи, прерађивачи и представници струке, а једна од кључних тема биo je све већи увоз јефтинијег кромпира из појединих европских земаља који изазива озбиљне поремећаје на нашем тржишту. Општину Лучани на састанку представљао је Сретен Радоњић, стручни сарадник.
Због велике суше у 2025. години, Удружење за кромпир Србије је покренуло иницијативу да се због недостатка наводњавања у брдско-планинским пределима и других проблема у области производње и пласмана кромпира одржи састанак са представницима Министарства пољопривреде, на којем би се разговарало о могућностима субвенционисања набавке сертификованог семена и увођења прелевмана на увоз конзумног кромпира, као и о доступности и тачности података о увозу и извозу семенског, конзумног и индустријског кромпира, скроба и других производа од овог поврћа.
Главна тема састанка био је повећани увоз кромпира који на наше тржиште долази по дампиншким ценама, што додатно отежава положај домаћих произвођача и захтева хитно проналажење модела који ће домаћу производњу учинити конкурентнијом. Живојин Бијелић, председник ИО Удружења за кромпир Србије, у уводном излагању је навео да су површине под овом културом у нашој земљи, без обзира на присутни пад производње, и даље убедљиво веће у односу на друге повртарске културе. Упркос томе, у прошлогодишњим плановима Министарства пољопривреде финансијска средства су опредељена за субвенционисање набавке сертификованог семена за разне повртарске и ратарске усеве, али не и за кромпир, чија је производња најскупља. Он је подсетио да је на Првом националном састанку о кромпиру у Србији, одржаном 8. августа прошле године у Гучи, Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, најавио могућност увођења субвенција за сертификовано семе кромпира за 2026. годину, што се није остварило, па га је занимало да ли постоји шанса да се то испоштује.
Указујући на то да површине под кромпиром у нашој земљи већ две деценије бележе стагнацију, др Живко Бугарчић, потпредседник ИО Удружења за кромпир Србије, истакао је да је та врста производње врло скупа и да домаће семе стаје око 330.000 динара по хектару, а ако је реч о увозном семенском материјалу чак и 450.000. Када се урачунају и остали инпути у производњи, трошкови прелазе и 1.000.000 динара по хектару, што сасвим јасно показује да је произвођачима кромпира неопходна подршка.
– Није спорно да ли Србији недостаје око 40.000 тона кромпира, већ да ли га треба увозити од краја септембра у великој количини по дампинг ценама. Увођењем прелевмана од октобра до фебруара, успорио би се увоз и олакшао пласман домаћег кромпира. У многим европским земљама производња кромпира је јефтинија, што представља велики изазов за наше произвођаче и због тога је важно да се пронађу начини да домаћа производња остане одржива и конкурентна – истакао је Бугарчић.
Милић Домановић, в. д. директора Ценра за кромпир у Гучи, навео је да се за састанак са педставницима Министарства пољопривреде највише залагао недавно преминули проф. др Зоран Броћић, први председник Скупштине Удружења за кромпир Србије, који је пружио огроман допринос и неизбрисив траг у производњи кромпира како у Драгачеву, тако и у Србији и шире, преко иновативне технологије Аеропонике у производњи семена, оздравио стару сорту кромпира „месечар“ и вратио на сортну листу, па до међународне размене и бројних пројеката, доводећи студенте са Оксфорда и Висконзина у Центар за кромпир у Гучу, где је био и председнк Скупштине и залагао се за наставак рада, пре свега, лабораторије за културу ткива.
На састанку је разматрана и могућност да кромпир буде укључен као повртарска култура у јесењу расподелу подстицаја, што би додатно помогло произвођачима. Посебна пажња посвећена је и улози научно-истраживачких институција у решавању актуелних проблема у производњи, првенствено када је реч о болестима и штеточинама, које угрожавају ову културу. У том контексту поменута је и потреба да се Центару за кромпир у Гучи регулише статус и да он поново добије значајнију улогу у развоју и унапређењу производње ове значајне повртарске културе.
Министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић је истакао да кромпир представља једну од најважнијих култура у исхрани становништва Србије и да је Моравички округ један од најзначајнијих региона за његову производњу. Када је реч о преради кромпира, Гламочић је подсетио да Србија заузима значајно место на светском тржишту и да је 13. извозник чипса у свету, што указује на потенцијал за даљи развој ове области пољопривреде. Министар пољопривреде је навео да је Србија 2008. године са Европском унијом потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, који је на снази иако наша земља још увек није чланица ЕУ. Како је објаснио, увођење прелевмана на увозне производе је сложен поступак и он се према условима Споразума може покренути тек када се докаже поремећај на тржишту у Србији и обезбеде докази, да би се тек након тога отворили разговори са представницима ЕУ, како би се решио проблем, а тај процес може потрајати. Могуће је и једнострано увођење прелевмана на одређене производе, у овом случају увозни кромпир, али онда постоји ризик да и ЕУ уведе прелевмане на неке друге производе из Србије, који су вишеструко скупљи, што може нанети вишеструку финансијску штету нашој привреди и држави.Управо због тога, треба константно пратити кретања кромпира на тржишту Србије и ако се утврде и докажу поремећаји на њему, тек тада треба предузети заштитне мере.
Присутни на састанку су се сагласили да је за стабилан развој производње кромпира у Србији кључна тесна сарадња произвођача, прерађивача, струке и државе. Договорено је да се започети разговори о проблемима у области производње, прераде, продаје и потрошње кромпира и производа од кромпира наставе у Министарству пољопривреде. Међу темама о којима ће се разговарати на наредном састанку су неизбежно и високе таксе за производњу семенског кромпира, као и могућност повећања промета домаћег кромпира у трговинским ланцима.
В. С.
НЕОПХОДНА СНАЖНИЈА ПРОМОЦИЈА КУПОВИНЕ ДОМАЋИХ ПРОИЗВОДА
На састанку се разговарало и о промоцији потрошње домаћег кромпира и производа од овог поврћа. Душан Р. Ивановић, секретар Удружења за кромпир Србије, навео је да од 2014. године нашем Министарству трговине није било дозвољено да даље реализује јавну кампању „Купујмо домаће – обновимо Србију“ због одредби Споразума о стабилизацији и придруживању о равноправном статусу свих учесника на тржишту. Наводећи да такве кампање у другим државама воде привредне и цивилне организације, које немају ограничења на основу Споразума о стабилизацији и придруживању, а којих се морају придржавати државне организације према одредбама о слободној трговини, Ивановић је предложио да се промоција домаћих производа и подизање свести потрошача да се њиховом куповином помаже домаћа економија реализује кроз државно-привредно-цивилно партнерство и сарадњу.
