БРАЋА ТЕОФИЛОВИЋ ОБЈАВИЛА НОВИ АЛБУМ “ЕЛЕМЕНТ”
“Кад су се тек појавили, а много је времена од тада прошло, нарочито ако вријеме мјеримо отпјеваним пјесмама, а не данима и годинама, о браћи Теофиловићима ширио се глас, као о двојици фантастично добрих изворних пјевача. Стизале су снимке, распарчавали су се пиратски дискови, копирало се, дијелило, множило и умножавало, легенда о браћи близанцима, чудесним изворним пјевачима, расла је попут неке народне легенде, а никога да се упита о извору и изворности. Јер гдје се, заправо, и када се, у које то вријеме, пјевало тако како Ратко и Радиша пјевају? Одговор је предвидљив: никад и нигдје! Па, у чему је онда ствар, зашто толики слушатељи застану, утишају се и занијеме када их чују, и зашто се свакоме чини да слуша нешто првотно, давно и архаично, да слуша нешто изворно?
Одговор нећемо дочекати. Само ће нам с временом до памети доћи да се овако доиста никад и нигдје није пјевало, па онда не треба говорити да су браћа Теофиловићи – изворни. Али дојам ће остати исти: те пјесме слушамо, као да смо они који их чују први пут. Слушамо их очишћене и ослобођене од свега оног што се с временом по пјесмама накупи. Од хрђе, ситног и крупног отпада, гласних и мондених аранжмана, наплавина с истока и наплавина са запада…”
Ово је део из текста Миљенка Јерговића, који се налази у књижици издања новог албума “Елемент”, браће Теофиловић. А близанци Ратко и Радиша у интервјуу за “Чачански глас” говоре о новом албуму, о етно музици као традицији, али и надградњи уметника и о предстојећим наступима на лето.
“АЛБУМ
ЕЛЕМЕНТ ПРИЧА
О ГЛАЗБИ, КАО
УНИВЕРЗАЛНОМ И
НЕДЕЉИВОМ ЕЛЕМЕНТУ НАШЕГ БИЋА”

Недавно сте објавили нови албум “Елемент”, у издању “Кроација рекордс” са 14 песама из Србије, КиМ, Македоније…, са различитих простора наше земље. Којим песмама сте дали ново рухо? Шта публика може да очекује на новом албуму?
Ратко: Албум је направљен са идејом да се на њему појаве песме које смо изводили често на концертима, а нису се нашле до сада на нашим издањима. Такође, водило се рачуна о разноврсности звука, динамике и двогласја, тако да је CD “Елемент” потпуно другачији, као целина од претходних издања. Ту је, такође, један број нових песама “Високо дрво”, “Горо ле горо зелена”, “Многу ми го фалат бабао”, из нашег краја “Видова”, из Далмације “Кроз планине”, а од познатих “Ђелем, ђелем”, “Калеш бре Анђо”, “Навали се Шар планина”, “А што ти је мила кћери”, итд.
“Кроз планине, брда и горе” је песма из Далмације. Доказали сте да и приморске песме посебно звуче у два гласа. У чему је Ваша тајна?
Радиша: На новом CD-у нашла се песма из Далмације коју сте навели. Оне предивно звуче и у вишегласју, Ратко и ја успевамо да им дамо емотивни и мелодијски печат. Тајна је у осећају како чујете неку песму и онда је донесете на свој препознатљив начин.
Како је дошло до Ваше сарадње са “Кроација рекордс”?
Радиша: Директор “Кроација рекордс” Желимир Бабогредац нас је први пут чуо на концерту у Загребу са Мирославом Тадићем, у концертном простору “Амадео”, лета 2014. Том приликом нам је рекао да уколико будемо имали неки нови музички материјал, да су они расположени да га објаве. Прошло је доста година од тада, идеја је заживела 2022. године и дошло је до сарадње на обострано задовољство.
Како сте се одлучили за назив албума “Елемент”?
Ратко: Дуго се размишљало о називу, а онда је Ана Богишић, професор књижевности и уредник у “Вечерњем листу”, прочитала текст Миљенка Јерговића који се налази у књижици самог издања и рекла: “Зашто се CD не би звао ЕЛЕМЕНТ”. Ни тренутка се нисмо двоумили, наслов нам се одмах допао. Потом се у рецензији Зорана Стајчића, нашла и можда најбоља дефиниција, да је “… албум ЕЛЕМЕНТ причао о глазби, као универзалном и недељивом елементу нашег бића…”
Где сте снимали албум?
Радиша: Албум је снимљен у дворани Регионалног Креативног Атељеа у Кањижи. Захваљујући својој висини овај простор има прелепу акустику, тако да смо одлучили да наш нови материјал снимимо баш ту. Нисмо поборници снимања нашег певања у студију, јер он не даје тај осећај слободе и нема акустику која је нама важна.
Албум је у Србији добро прихваћен, али и у региону, с обзиром на то да је само за неколико дана по објављивању у Загребу, стигао на прва места свих музичких листа. Да ли сте очекивали такав успех?
Ратко: Искрено нисмо о томе размишљали, мислим да се ствари саме дешавају и иду својим током, али је свакако дивно чути да је две недеље узастопно био други по продаји у целој Хрватској. Сјајан је одјек јавности после промоције у Загребу и гостовања на ХРТ1, код Александра Станковића у емисији “Недељом у 2“. Ускоро креће и концертна активност, тако да албум има лепу перспективу и у будућности.
СА ЕМОЦИЈАМА СЕ РАЂАТЕ, А КРОЗ ЖИВОТ ИХ ЈОШ ДУБЉЕ ПРОЖИВЉАВАТЕ

Недавно сте изјавили да је етно темељ, традиција, почетак и основа… Али, одакле црпите емоције за световну и изворну музику са Балкана?
Ратко: Не бих могао то да дефинишем, мислим да се са емоцијама рађате и да их кроз живот, вођени разним искуствима још дубље проживљавате. Размишљања о народним песмама, читање добре литературе, фим, изложбе, све гране уметности које се узајамно преплићу, вероватно развију у вама ту емоцију коју носите.
Препознатљиви сте као а капела двоглас. Да ли Ваш јединствен стил извођења управо настаје из емоција и чаробних гласова?
Радиша: То су сигурно два најважнија елемента у нашем стварању, наравно, да има још много тога што нас чини занимљивим публици.
Да ли је у Србији адекватно цењена универзална музичка вредност, односно, изворна, традиционална музика?
Ратко: Нисам од оних који треба да дају оцену да ли је нешто адекватно вредновано и цењено. На нама је да својим преданим радом будемо сваки дан бољи, а онда резулати долазе кроз концерте, гостовања, нова издања. Традиција јесте важна и она је основа свега, али оно што треба да остави печат је надградња коју сте донели као уметник, а нисте нарушили изворне вредности тог дела, већ му дали нешто ново што ће продужити век трајања самог дела.
За све уметнике, музичаре, пандемија је била веома тежак период због немогућности наступања. Шта је Вама било најтеже?
Радиша: Навели сте у самом питању и одговор да је немогућност наступања за време пандемије била најтежа за нас. Живи наступи и комуникација са публиком је један од процеса настајања нечег новог, а када сте ускраћени за то онда не постоји ни повратна реакција која нам помаже у стварању. Надамо се да се ситација са пандемијом неће поновити.
После двогодишње паузе, вероватно следе бројни наступи. Како је најављено, већ крајем маја наступате у Пољској, у занимљивом простору, у једном замку, а потом и у цркви… Који су Вам даљи планови, где ћете још наступати?
Ратко: У Пољској смо гости града Пшемисла, у подкарпатској области од 25. до 31 маја и имаћемо два концерта, потом смо почетком јуна гости Сарајево Јазз фестивала и имаћемо концерт у Народном позоришту, такође у јуну идемо на Мали Лошињ, а крајем јуна, 27. имамо концерт у Загребу. У јулу смо гости на великом фетивалу светске музике у граду Рудолстадт, у Немачкој, од 7. до 10 јула. Такође, на лето нас очекује још гостовања у Хрватској, Крк, Црес, Сплит.
Занимљиво је да је Ваш први концерт у родном граду уследио после 15 година од почетка Вашег јавног појављивања, поводом јубилеја, односно, прославе 170 година чачанске Гимназије. Да ли ће ускоро Чачани поново уживати у Вашем концерту?
Радиша: Сигурно да ћемо и албум ЕЛЕМЕНТ представити чачанској публици. Да ли ће то бити у току лета и јесени не зависи само од нас. Али, свакако ћемо радити на томе да се концерт одржи у догледно време.
ВАСКРС У КРУГУ ПОРОДИЦЕ
Поред, наравно, Градског хора, која још сећања буди одрастање у Чачку?
Ратко: Незаобилазно “Желово”, “Борчево” , “Дрвоимпекс” и остали терени за баскет у граду, где смо проводили највише времена. Одрастање на Каменици, у селу Видова, где смо имали најлепше детињство, а песмом “Видова” која се налази на самом издању ЕЛЕМЕНТ, вратимо за тренутак сећање на то време и те људе који су, такође, чинили део нашег одрастања.
Како ћете и где прославити Васкрс? Шта бисте поручили нашим читаоцима?
Радиша: Ускрс ћемо провести у кругу породице, а свим читаоцима бих пожелео срећан велики празник, пуно здравља и среће у периоду који је пред нама.
Нела Радичевић
Фотографије: Небојша Бабић
МИЉЕНКО ЈЕРГОВИЋ: “НАД СВАКОМ ЊИХОВОМ ПЈЕСМОМ ЧОВЈЕК БИВА САМ, НАДНЕСЕН НАД СВОЈИМ ЖИВОТОМ”

– Пјесме које њих двојица изабиру, или су то можда пјесме које изабиру њих, у правилу су лирског угођаја. Догоди се у њима нека љубав, стигне човјека смрт, однекуд бива изненадни растанак, или се, као у пјесми о Шар планини, развије нека страшна и пустошећа алегорија… Али у свакој од тих пјесама постоји и још нешто: испод лирске матрице гнијезди се особно животно искуство свакога пјевача и сваког слушатеља. То особно искуство сведено је на неко сјећање, неку причу. А та прича је по природи ствари у епскоме жанру. Цијели је људски живот епика, с тек ријетким, ведрим и жалосним, тренуцима лирског надахнућа. То браћа Теофиловићи опјевају док пјевају своје пјесме. И то је оно због чега на њиховим концертима влада таква тишина да се свијет претвори у храм. Над сваком њиховом пјесмом човјек бива сам, наднесен над својим животом.