„Прошетали“ су Чачани својим градом и његовом околином кроз миленијуме, највише пратећи бројне археолошке трагове, али и преко легенди и прича из даље и ближе историје. На ово путовање током двочасовног предавања, одржаног у среду, 24. фебруара, у оквиру Културно-образовног програма Дома културе, на занимљив начин водили су их Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница емисије ТВ серијала „Београд за почетнике“ и Раде Милић, археолог из београдског Центра за урбани развој. Трибину је припремила и водила Верица Ковачевић, уредник Културно-образовног програма.
У програму „Археолошке тајне Чачка“ аутори су представили многе мање знане, па и скоро сасвим непознате локалитете и открића на њима, од којих су нека епохална. А Чачак је, како је то рекао Милић, историја Србије у малом, из кога је у 19. веку чувени Јанко Шафарик и зачео српску археологију.
Жеља аутора предавања била је да чачанској публици представе археолошко и културно благо, значајно и занимљиво у оквирима европске археолошке мапе и културне баштине.
– Последња истраживања, која су рађена пре само десет година, померила су наша сазнања – да је човек у „доњем“ палеолиту (од милион до 120.000 година пре наше ере), односно у старијем каменом добу, живео на подручју Чачка, и то на тридесетак локалитета, на којима је пронађено много артефаката… – навела је Попов „почетке“ људског битисања на нашим просторима.
Најзанимљивија чачанска „тајна“ за њу су Кнежевски гробови у Атеници (у археологији познати као Илирски кнежевски гробови са прелаза 6. у 5. век п.н.е.), јер је реч о репрензетативном открићу, са веома вредним и богатим налазима (златне и сребрне апликације, ћилибар, привесци, гвоздено оружје, накит…).
Према речима археолога Милића, свој траг на територији данашњег Чачка оставиле су разне цивилизације и народи, почев од најстаријих из доба палеолита.
– То су места на којима су археолози пронашли артефакте најстаријих људи. На српском, па и европском тлу веома су ретки налази који се везују за палеолит, доба необрађеног камена. То је први период у развоју човека, када није имао ни станиште, када се номадски живело у неким ловачко-сакупљачким заједницама. Једино што су имали од алата било је од оклесаног камена. И управо на путу Чачак – Краљево, када је 2012. рађено рекогносцирање (почетак теренског археолошког истраживања) нађен је алат који је користио најстарији човек у Европи! Душан Михаиловић, професор праисторијске археологије на Београдском универзитету, објавио је те своје налазе. На 30 локација на том простору утврђено је присуство палеолитског човека, а пронађени су разни чопери, шиљци од посебног камена… У некој будућности, када се то археолошки истражи, цео овај простор може Чачку да донесе светску славу! – рекао је, поред осталог Милић, који сматра да је за лични идентитет веома важно да знамо нешто о месту у ком живимо. За њега посебу вредност има Градина на Јелици, коју назива „бисером над бисерима“.
– Професор Михаило Милинковић већ деценијама истражује део по део планине Јелице и открива изузетне налазе из периода ране Византије, који могу да задиве многе европске центре. Права је штета што тај локалитет, који може да буде велика туристичка атракција, није у довољној мери искоришћен – сматра Милић.
Много тога се не налази у музејима, нека открића позната су само стручној јавности, а на предавању „Археолошке тајне Чачка“, Милић и Попов приближили су публици неке „дубоко закопане“ слојеве простора по којима ходимо, несвесни њихове вредности и значаја.
ДУГО „СКРАЈНУТ“ ПРОСТОР
Иако је српска археологија кренула из чачанског и таковско-рудничког краја, Раде Милић каже да му је жао што је дуго овај простор био „скрајнут“.
– Кнез Михаило је организовао прву археолошку експедицију, коју је водио Јанко Шафарик. Циљ је био да се утврди шта је археолошко благо Србије. Тада су почела прва званична ископавања на Руднику, а експедицијом је обухваћен цео овај простор. У истом том времену почињу и прва истраживања у Енглеској, Немачкој… – рекао је Милић.
МОЖДА И „СРБИЈА ЗА ПОЧЕТНИКЕ“
На питање да ли овакве трибине отварају могућност да се „Археолошке тајне Чачка“ и других градова представе широј публици кроз њене емисије, Смиљана Попов, која је од 1978. до 1983. живела у Чачку, рекла је да је то могуће остварити кроз нови серијал „Србија за почетнике“. Пре две године чачанској публици је, такође на занимљив начин, представила „Београд за почетнике“.
В. Т.
„ИГРА ПРЕСТОЛА“, НАШ СРЕДЊИ ВЕК
Телевизијски серијал „Београд за почетнике“, који се на популаран начин бави културном баштином, археологијом и историјом престонице, од 2016. ушао је у додатни наставни план историје у основним и средњим школама у Београду.
– Децу посебно интересује средњи век, који везују за витезове. Важно је да се праве паралеле које су њима занимљиве, као кад им кажете да то може бити „Игра престола“ на српски начин. Наша историја и археологија су толико узбудљиве, јер смо увек били на раскрсници цивилизацијских и културних путева, да нема потребе да било шта измишљамо – сматра Смиљана Попов.
