ЗБОГ АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА, ВАНРЕДНО СТАЊЕ У 12 ОПШТИНА
УГИНУЛО И ЕУТАНАЗИРАНО ВИШЕ ОД 30.000 ЖИВОТИЊА
Афричка куга свиња и даље хара Србијом. Према подацима Националног кризног центра и пресеку стања који је сачињен 27. јула, афричка куга свиња је потврђена у седам округа, 12 општина и 768 газдинстава са више од 30.000 угинулих и еутаназираних животиња у поступку сузбијања ове заразне болести. Вирус афричке куге свиња и даље причињава велику економску штету, а највише заражених газдинстава регистровано је у Сремском и Мачванском округу, као и на на територији београдских општина Обреновац и Палилула.
Како наводи др Зоран Дебељак из Ветеринарско специјалистичког института „Kраљево“, афричка куга свиња је изузетно заразна вирусна болест домаћих и дивљих свиња. Њен вирус се лако преноси директним контактом са зараженим домаћим или дивљим свињама, али и путем контаминиране хране, опреме, возила, одеће и обуће, па се управо због тога тешко и контролише.
– И сада, када се бележи тренд мањег броја оболелих животиња, као и мањег броја жаришта, ова болест показује тенденцију просторног ширења. Бројке оболелих, угинулих и еутаназираних животиња зависе од величине објеката који ће бити захваћени заразом, тако да једна фарма која има 10.000 свиња врло брзо мења и увећава то бројчано стање. Ипак, много већи проблем су мали објекти са две, три, десетак, па чак и до 50 свиња, који у контексту просторног ширења болести бележе изузетно неповољан тренд. Како би се успешно сузбила зараза, и та мала пољопривредна газдинства треба да поштују прописане биосигурносне мере, баш као и велике фарме, али је евидентно да се у њима оне теже реализују. Пошто је ово вирусна болест која се не може лечити и за коју не постоји вакцина, биосигурносне мере остају основ борбе у сузбијању заразе. То су све оне мере које се предузимају у циљу спречавања уноса инфекта из инфицираног у запат који није заражен. Болест се може пренети директним контактом свиња, дакле, куповином инфицираних свиња које не морају показивати знаке болести ако су у инкубацији или показују почетне знаке болести. Болест се може пренети и индиректно – превозом здравих животиња у возилима која су коришћена за превоз инфицираних грла, тако да је учешће човека изузетно значајно у ширењу болести, јер сви ти посредни путеви – путеви опреме, обуће, коришћених алата, изузетно су значајни у тим малим, екстензивним условима гајења, где се за потребе сопственог газдинства узгајају једна или две крмаче, неколико товљеника и слично – објашњава др Зоран Дебељак.
Прописане биосигурносне мере треба да поштују сва пољопривредна газдинства. Свиње треба држати у ограђеном простору, коме немају приступ пси луталице, нити друге животиње. Приступ том простору требало би да имају искључиво власници имања, а никако комшије и пријатељи. За рад у објектима у којима се држе свиње треба да се користи посебна одећа и обућа, а то укључује и повремену или сталну дезинфекцију, како би се потпуно елиминисала могућност уноса вируса афричке куге свиња из инфицираних запата.
– Ово су основне мере превентиве које практикује и већина европских земаља у којима је ова заразна болест присутна код дивљих свиња, али не и на фармама. Ми данас најчешће оптужујемо дивље свиње као извор болести у природи. Ипак, постоје бројне земље које имају регистровану ову болест код дивљих свиња, али не и код домаћих. Кључ је у спровођењу прописаних биосигурносних мера које треба спроводити ригорозно како на фармама за екстензивно гајење (начин пољопривредне производње који се ослања на велике површине земљишта, мала улагања и природне услове, а одликују га ниски приноси, бољи живот животиња и мања употреба вештачких средстава), тако и у интензивним условима гајења, јер оне представљају основ за превентиву болести у било ком виду сточарске производње – наводи наш саговорник и посебно наглашава да узгајивачи свиња, поред поштовања прописаних биосигурносних мера, треба да сарађују са ветеринарским службама и да сваку промену код животиња или сумњу на болест одмах пријаве, јер је правовремена реакција кључна за заштиту њихових газдинстава и очување сточног фонда.
Др Зоран Дебељак подсећа да афричка куга свиња не представља опасност по здравље људи, али може да изазове огромне економске губитке у сточарству због високог морталитета и строгих мера које се примењују ради спречавања њеног ширења. С обзиром на то да за ову болест не постоји ни лек ни вакцина, након потврде заразе једина ефикасна мера је еутаназија оболелих и угрожених животиња, али уколико се мали и средњи произвођачи, баш као и велики, буду придржавали свега што је прописано, а то је и њихова обавеза, биће заустављено даље ширење афричке куге свиња. Иначе, држава плаћа директну штету за угинуле и еутаназиране крмаче и товљенике, али не може да плати изгубљену добит произвођачима.
В. С.
