Društvo

ВЕЋ ДЕЦЕНИЈАМА ЧЕКАЈУ 160 МЕТАРА АСФАЛТА

МЕШТАНИ У УЛИЦИ 565 У ЉУБИЋУ НАДАЈУ СЕ ДА ЋЕ ДО ЛЕТА ДОБИТИ ПРИСТОЈАН ПУТ

Улица 565 у Месној заједници Сајмиште вероватно је међу најкраћим у Чачку, а сигурно је једна од оних са најдужим макадамским стажом. Зими каљуге, на пролеће бара до баре, лети од прашине не може да се дише, описују мештани, који већи део године обувају гумене чизме да би прешли до комшија. Како причају, већ деценијама се говори и обећава асфалтирање тих 160 метара пута. Неки се сећају и да су спроведена три самодоприноса како не би газили по блату. До данас, од тога ништа није било.

После недавног разговора са градоначелником Милуном Тодоровићем, опет се надају да ће се најзад обећања и остварити, бар до лета.

Милија Ковачевић и Драган Дринчић

– У протеклој деценији урађене су многе споредне уличице, али ова наша никако да дође на ред. И у 558, на коју се наша улица надовезује, је макадам. Од 1996. године, када сам купио плац и почео да градим кућу, прича се о асфалтирању. У међувремену је изграђено неколико десетина нових кућа, деца су нам порасла, а нису запамтила друго до блата – прича Драган Дринчић, чија кућа се налази на самом крају Улице 565.

Граница макадам-асфалт

Његов комшија Милија Ковачевић полушаљиво каже да том кратком улицом годинама пролазе само они који су бацали смеће на дивљу депонију у близини и разни сумњивци. Његови преци су се у овај део Чачка доселили још крајем двадесетих година прошлог века.

– Од како сам се родио, памптим блато. Давних година уведен је самодопринос да се уцрта и ова улица. Али, од тога не би ништа! Три самодоприноса су ишла из моје куће. Једно од деценијских „оправдања“ разних власти било је што је Улица 565 на граници две месне заједнице, десна страна припада, наводно, Сајмишту, а лева Љубић пољу. Као да су председници били са два континтента, па нису могли да се договоре 40 година. А у општинским књигама овај пут је био убележен, када су около све биле њиве и оранице, без иједне стазе. Ту, у близини, био је и стари дрвени мост на Морави, још двадесетих година прошлог века… Надам се да ће бар моји унуци дочекати асфалтиран пут – каже Ковачевић, у чијој кући живи шест чланова из четири генерације.

Повремено комшије саме поравњају пут, премештајући давно посипану ризлу са места на место, како би бар „окрпили“ рупе и сачували аутомобиле. Било је, присећају се они, привредника који су желели да у том делу Љубића, на километар и по од центра града, направе пословне објекте, радионице, али су одустајали. Највише због улице, али и недостатка уличне расвете, јер су, показују они, бандере постављене по њивама, уместо уз пут. Били су заинтересовани да и сами уложе новац како би најзад имали пристојну улицу! На састанку код градоначелника им је речено да за то нема потребе и да ће о трошку града до јула имати асфалтиран пут.

В. Т.

ДА ОСТАНУ ФОТО-КЛОПКЕ!

Један од захтева мештана који су били код градоначелника је и да у њиховој улици остану фото-клопке, које је поставила Комунална милиција. Јер, оне их спасавају од дивљих депонија, којих су се најзад пре две године ослободили, баш захваљујући тој опреми. Пре тога, нису могли прозоре да отворе од смрада, страховали су од заразе. А својевремено, сећају се мештани, било је на том делу Мораве, уз сам бедем, једно од најлеших купалишта и плажа.

– Годинама смо трпели једну од највећих дивљих депонија. Када су је чистили, тоне и тоне смећа су одвезли. Добили смо обећање да ће фото-клопке остати. Поново има много шетача на овом делу бедема, којим се до града стиже за десетак минута. Млади из краја већ планирају да опет уреде плажу. Док је видео камера и комуналних милиоционера сигурни смо да ће се водити рачуна – наглашавају мештани овог дела Сајмишта.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.