ЕДУКАТИВНА РАДИОНИЦА „ЖЕНЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ И САМОСТАЛАН ЖИВОТ“
Баријере, препреке, високи ивичњаци… Постоје на сваком кораку, мада то често не примећујемо. И нису само физичка тешкоћа. За особе са инвалидитетом оне значе више од пуке немогућности прелажења. На неки начин схватају их као потврду своје искључености из друштва. Ово је један од бројних проблема са којима се свакодневно суочавају све особе са инвалидитетом (ОСИ). Додатну дискриминацију у разним областима осећају жене, потврдило је истраживање које је, поред осталог, представљено на едукативном скупу „Жене са инвалидитетом и самосталан живот“. Одржан је у уторак, 5. маја, у Центру за стручно усавршавање, у организацији Центра за самостални живот ОСИ Србије и истоветног удружења из Чачка, а поводом Европског дана самосталног живота.
Овогодишња тема истиче значајну улогу жена са инвалидитетом у обликовању заједнице и заступању за њихова права и самосталност. О томе је говорила Свјетлана Тимотић, извршна директорка Организације за подршку женама са инвалидитетом „Круг – Војводина“. Навела је, поред осталог, да се самостални живот обично везује за члан 19 Конвенције о правима особа са инвалидитетом, а који државама потписницама даје смернице да би ове жене оствариле право на самостални живот.
– Ако се само задржимо на том члану, а не дамо му другу, родну димензију, онда жене са инвалидитетом остају искључене… Овде смо и да се подсетимо Конвенције, укључујући и члан 6, који истиче да су жене са инвалидитетом вишеструко и интерсекцијски дискриминисане. Издвојене су три области о којима посебно треба водити рачуна: насиље над женама са инвалидитетом, сексуална и репродуктивна права и здравље и дискриминација. Желимо и да одавде подсетимо државу да без наших искустава не могу креирати услуге подршке, без којих нема самосталног живота – навела је Свјетлана Тимотић.
Она је истакла да се, углавном, говори о персоналној асистенцији као облику подршке женама са инвалидитетом, али да постоје и друге услуге које се наводе и у Закону о социјалној заштити. Поредећи персоналну асистенцију данас са оном од пре десет година, Свјетлана Тимотић је рекла да се данас више говори о овој услузи социјалне заштите, али да она и даље није доступна многима.
– У односу на период пре десет година, постоји помак, подигнута је свест о потреби ове услуге. Али, персонална асистенција није доступна једнако свима. Немамо је у свим градовима – нагласила је она.
Много тога зависи од окружења, уређености система, али ништа мање значајни су одлучност и вера у себе. Ово потврђује живот Драгане Максимовић, председнице Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Чачак. Према њеним речима, самосталаност је, пре свега, питање личне решености, али је и едукација важна јер усмерава и помаже да се развије самопоштовање, а самим тим и самосталност.
– И то може да се научи. Потребна је само жеља и одлука хоћеш ли и како да живиш. Од рођења имам дистрофију и најтежи периоди у животу су ми детињство и адолесценција. Али, са зрелошћу се то променило, за шта сам захвална на првом месту Богу. И удружењу, где сам научила да радим пројекте. Кроз то, пројектовала сам и свој живот. Наиме, баш као и у пројекту важно је поставити циљ, а онда видети које активности могу и треба да урадим да бих дошла до онога што желим, што ми је важно и потребно. Наравно, постоји огроман број препрека, а то нису само архитектонске баријере. То може бити и породица, јер је много устаљених начина живљења. Кад све то збаците са својих леђа, почнете да живите како желите. То је дуг пут, али могућ. Мени успева – рекла је, као и увек, насмејана Драгана Максимовић.
Мимица Живадиновић из Центра за самостални живот ОСИ Србије подсетила је да се 5. мај од пре 12 година обележава као Европски дан самосталног живота особа са инвалидитетом, у оквиру Европске мреже центара, чији је члан и српски Центар. Али, овај датум је од 2023. године посвећен и Гордани Рајков, након њене смрти, а која је била оснивач Центра Србије и која је „довела“ самостални живот ОСИ у нашу земљу.
– Радили смо малу анализу, постављајући питање женама са инвалидитетом у Србији шта за њих значи самосталан живот. Добили смо веома добре одговоре, као што су: могућност да праве избор, да се што више смањи дискриминација, јер су жене са инвалидитетом вишеструко дискриминисане, да постоје одговарајуће услуге подршке, као и да им се да веће учешће у друштвеном и политичком животу – навела је Мимица Живадиновић.
Са овог састанка у Чачку организатори ће упутити локалним самоуправама у којима постоје центри за самостални живот ОСИ препоруке за већу укљученост жена са инвалидитетом у стварању инклузивнијег друштва.
Весна Тртовић
15 ГОДИНА ЦИЛ ЧАЧАК
Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Чачак (ЦИЛ Чачак) основан је 2011. године ради промоције самосталног живота, не само у физичком смислу, већ и као филозофије постојања. Од оснивања Центар настоји да подстакне надлежне у законодавној и извршној власти, као и целу заједницу, да се створе бољи услови за самосталан живот особа са инвалидитетом. Окупља особе са различитим врстама, пре свега, телесне инвалидности. Тренутно има око 40 чланова.
